Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA

Šeststo godina od podizanja manastira Manasija

Filatelističko izdanje „600 godina od podizanja manastira Manasija” u opticaju od 14. septembra, štampano je u tiražu od 25.000 primeraka i sadrži marku nominalne vrednosti 23 dinara, FDC koverat i maksimum kartu
(Фото: Пошта Србије)

Manastir Resava, danas poznatiji pod imenom Manasija, zadužbina je despota Stefana Lazarevića, srpskog vladara, sina kneza Lazara i kneginje Milice, viteza Reda zmaja, prosvetitelja i pokrovitelja umetnosti i kulture.

Ubraja se u vrhunska ostvarenja srpske arhitekture kasnog srednjeg veka, a njegovu posebnost predstavlja utvrđenje, osmišljeno po svim pravilima srednjovekovne fortifikacije i sagrađeno s ciljem da brani manastirsko naselje. Po svedočenju Konstantina Filozofa, gradnja manastira je počela 1407. a završena 1418. Gradnjom manastira s hramom Svete Trojice despot je želeo da za života podigne sebi grobnu crkvu-mauzolej.

Crkva Sv. Trojice, središnji objekat manastira, pripada grupi moravskih spomenika razvijenog tipa, a neposredni uzor za ovu građevinu bio je mauzolej kneza Lazara. Tako je u Resavi usvojen plan razvijenog upisanog krsta kombinovanog sa trikonhosom, prethodno već ostvaren u Ravanici i Ljubostinji. Raznorodni elementi i graditeljska iskustva, pre svega despotovog vremena ali i nemanjićkih zadužbina, na izuzetan način spojeni su u Crkvi Sv. Trojice u skladnu celinu. Naos je pravougaone osnove, na istočnoj strani završen trodelnim oltarskim prostorom s iznutra polukružnim apsidama.

Spolja, središnja apsida je petostrana, dok su bočne trostrane. Priprata manastirske crkve kvadratne je osnove, a njena širina odgovara širini naosa. Gornja svodna konstrukcija izvedena je, kao i u naosu, u obliku razvijenog upisanog krsta. U unutrašnjosti priprate delimično je sačuvan kameni pod izrađen od belog mermera, zelene serpentinske breče i crvenog krečnjaka. Živopis Manasije po svojoj lepoti spada među najznačajnija ostvarenja u srednjovekovnom srpskom slikarstvu. Najbolji živopisci onoga doba oslikali su freske izvanredne lepote, aristokratske elegancije, raskošnog kolorita i istančane duhovne poruke.

Motiv na marki: manastirska Crkva Sv. Trojice s ostacima trpezarije i kulama utvrđenja u pozadini. Motivi na vinjetama: centralna vinjeta tabaka – ktitorska freska na zapadnom zidu naosa; donja vinjeta – freska Sveti ratnici Areta, Nestor i Nikita, severna pevnica; gornja vinjeta – freska Silazak Sv. duha na apostole, ulaz u naos; vinjete levo i desno u tabaku – manastir Manasija.

Stručna saradnja: Srpska pravoslavna crkva, Eparhija braničevska.

Umetnička realizacija: Nadežda Skočajić, akademski grafičar.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.