Čekaju direktora koji će da balira seno, čisti sneg i smanji dugove

Direktori „Hipodroma Beograd” menjaju se kao na traci, našalio se Mile Andrić, šef tehničke službe ovog javnog preduzeća, koje će u ponedeljak dočekati šestog rukovodioca u poslednjih 10 godina otkad je najstariji sportski kompleks u prestonici prešao pod okrilje grada. Tada će svega četiri radnika ovog preduzeća upoznati Rista Kostova koga je Skupština grada imenovala na direktorsku funkciju na godinu dana. Od Kostova, diplomiranog politikologa, ne očekuju ništa manje nego od njegovog prethodnika Veljka Rosića – da mete kompleks, sedne za traktor i balira seno, ubacuje ga u kamion, čisti sneg, baca so ali i da smanji dugove ovog preduzeća i sa mrtve tačke pomeri dugo najavljivanu rekonstrukciju kompleksa od 24 hektara podno košutnjačke šume. Kako sada stvari stoje fizički poslovi ne ginu Kostovu zato što nema ko drugi da to radi, a pitanje je da li će za njegovog vakta hipodrom doživeti renesansu. Jer gradski zvaničnici zasad nemaju velike planove za ovaj sportski kompleks niti misle da su im potrebna preduzeća koja se ne bave komunalnim uslugama, a posebno ne ona koja prave gubitke. Dovoljno je to što poreski obveznici plaćaju troškove električne energije, vode, odnošenja smeća, telefona i grejanja na Carevoj ćupriji. Iz budžeta su se ranije isplaćivale i plate zaposlenima, a Andrić tvrdi da se to više ne radi.

– Zarade finansiramo od zakupa ugostiteljskih objekata. Prethodni direktor uveo je nekoliko novina od kojih takođe prihodujemo. Prostor ispod glavne tribine koji je skoro dve decenije bio zapušten, renovirali smo i izdali kao magacin. Sami kosimo livadu od šest hektara, seno prodajemo i četiri puta više zaradimo nego kada su je drugi kosili i za to nam plaćali. Štedimo i tako što stajnjak za koji smo ranije godišnje davali oko dva miliona dinara da se iznese sa hipodroma sada odnose firme i to nas ne košta ništa – objašnjava Andrić.

On ne spori ono na šta ljubitelji konja godinama ukazuju a to je da se u kompleks nije ulagalo. Tribine su zrele za obnovu, staze su izravnate posle decenije ali i njima je neophodan remont i sistem za zalivanje. Najveći balast koji još vuku su nagomilani dugovi za nagradni fond za trke. Problem su, dodaje Andrić, i sporovi koji se vode oko imovine u štalskom delu hipodroma.

– Vlasnici konja se bune zbog stanja u kojem je hipodrom a mnogi ništa ne preduzimaju da to promene. Besplatno koriste staze i bespravno podižu štale – ističe Andrić.

Ljubitelji konja i udruženja kasača i galopera posebno su bili kivni lani kada su održana tri trkačka dana što je bilo najmanje u poslednje četiri godine. Ta, 103. trkačka sezona, čak je bila pod znakom pitanja što su svi čitali kao pokušaj da se na mala vrata izmesti najstariji sportski objekat u prestonici, a zemljište komercijalizuje.

Konjare i javnost koja je lani stala u odbranu sportske oaze preko puta Čukaričkog rukavca ne bi trebalo da more takve brige. Nijedan važeći planski dokument Beograda zasad ne predviđa izmeštanje niti ima rezervnu lokaciju na koju bi se hipodrom preselio. Osim toga urbanističko-arhitektonski konkurs koji je prošle godine organizovan obuhvatio je i hipodrom i nedvosmisleno je potvrdio da kompleks ne menja namenu i da ostaje na istom mestu. Predvideo je

proširenje tribina, objekte za upravu i administraciju, smeštaj i negu konja, edukativno-trenažni centar. Počasna tribina se zadržava u izvornom izgledu i gabaritima, velika se obnavlja, a gledalište istočno od velike tribine se proširuje. Svi nelegalno podignuti objekti koji godinama ruže kompleks viđeni su za odstrel, a u planu je i izgradnja pešačkog mosta koji bi hipodrom povezao sa Adom Ciganlijom. Svi objekti koji budu sagrađeni u tom kompleksu neće prelaziti jedan sprat a njihova dozvoljena ukupna površina je 16.860 kvadratnih metara.

Nedostaje samo investitor.

Na Carevoj ćupriji od 1912.

Na Carevu ćupriji hipodrom se preselio 1912. zahvaljujući Vladislavu Ribnikaru, osnivaču „Politike”, najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, i članu Dunavskog kola jahača. Hipodrom je otvoren na Vidovdan 1914. u osvit Prvog svetskog rata. Ukazom kralja Aleksandra iz 1920. Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo” ustupljeno je državno zemljište u besplatan zakup na 75 godina, „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice”. Godinu kasnije održani su prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda. Premijerna kasačka nadmetanja revijalnog karaktera bila su 1930.

Dunavskom kolu jahača upravljanje hipodromom oduzeto je nacionalizacijom 1949. Trkalište potom menja naziv u „Hipodrom Beograd”, a odlukom Skupštine grada iz februara 2008. postaje javno preduzeće.