Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Verujem da dobro uvek pobeđuje zlo

Gvozden Nikolić, jedan od najpoznatijih dopisnika Prve televizije i autor popularne emisije, zalaže se da ljudske priče budu zastupljenije i da potisnu crnu hroniku, koja je po gledanosti često u samom vrhu

Autor emisije „Nećete verovati” i jedan od najpoznatijih dopisnika Prve televizije Gvozden Nikolić ne krije zadovoljstvo: hteo je da uđe na mala vrata, ali se sve pretvorilo u lepu „televizijsku priču”. Od trinaest emisija, koliko je bilo emitovano u prvom ciklusu, čak jedanaest se našlo u dvadeset najgledanijih.

Uvek je bio ubeđen da su naši elektronski mediji puni nasilja i loših primera, i poželeo je da pokaže gledaocima onu bolju, vedriju stranu Srbije.

– Nikada neću da zaboravim rečenicu slepe žene sa Zlatara, koja savršeno plete šarene džempere. „Ovaj svet je toliko lep.” Zamislite, a nikada ga nije videla. Tako ga oseća, kaže Nikolić. – Srbija je puna poštenih i čestitih ljudi, i u svojoj emisiji dajem čvrste dokaze da postoje upravo takvi ljudi i takva Srbija koju svi volimo.

Rođen je u Koštunićima, genetski je predodređen da bude rodoljub. Učili su ga da sve ono što ima na sebi i u kući mora da zaradi. I nikada nije bio nezadovoljan, iako je bilo teških dana.

– Moja porodica je bila jedna od siromašnijih u Koštunićima, ali nikada nisam rekao da sam siromašan već da moja porodica ceni koru hleba, kačamak i sir. Sve što sada imam, stekao sam svojim radom.

Oženjen je i u šali da kaže da je otac četvoro dece iz jednog braka.

A kako je postao osnivač i direktor produkcije „Glas zapadne Srbije”?

Od kolega u čačanskoj Fabrici reznog alata na poklon je dobio prvu kameru. Televiziji Galaksija bili su potrebni snimatelji, nije smeo da se javi na oglas, pa je to umesto njega uradila supruga. Brzo je savladao kameru, pre podne je radio u fabrici, posle podne na televiziji. Bio je prvi radnik TV Čačak, gde je radio do 2007. Nevolja ga naterala da godinu dana docnije osnuje „Glas zapadne Srbije”, i tada nije ni sanjao da će stati pred kamere. „Evo, četiri priloga uradite”, rekla mu je Tanja Vidojević sa Foks TV. „Vi meni platite četiri, a ja ću slati koliko ima i koliko treba”, predložio je. Danas, deset godina kasnije, zapošljava petnaest radnika. Na Veliku Gospojinu proslavili su jubilej. Dobili su ulicu Sokak „Glasa zapadne Srbije” i za sada su jedina produkcija iz provincije koja je dobila prostor na nacionalnoj televiziji. Radili su pošteno, kaže, ne priklanjajući se nijednoj političkoj partiji. U „Glasu” su mnogi našli uhleblje posle privatizacije 2008, koja je zbrisala na stotinu medija i ostavila bez posla na hiljade ljudi.

– Srećom, sve je to iza nas!

Život ga je naterao da bude i sezonski radnik u Americi. Pre podne na građevini, a posle podne na srpskoj televiziji Četiri S u Čikagu. Privatizacija je mnogima nanela zlo. Ipak, da toga nije bilo ne bi prošao svet. Sada može da kaže da se jedino oseća dobro u svojoj zemlji. Zahvaljujući čvrstim ugovorima s nacionalnim televizijama, imaju jedan od najposećenijih portala. Prate rad u petnaest lokalnih samouprava, bili su dopisnici Foneta. Dve godine šalju Tanjugu besplatno materijal, žele da ova kuća opstane.

Planiraju da pokriju celu Srbiju, pa mu mnogi pišu    na mejl adresu i predlažu teme. Zalaže se da ljudske priče budu zastupljenije na ekranu, da potisnu crnu hroniku, koja je po gledanosti stalno u vrhu.

– Ja verujem da dobro uvek pobeđuje zlo!

Veli, kada krene preko planina i ugleda ljude, da sedne ispred prodavnice ili zadruge gde se odmaraju garavi, tek stigli sa njive. Svi ga dočekuju srdačno: „Ljudi, evo ga Gvozden.” Naruči pivo njima i sebi i ubrzo čuje neverovatne priče.

– Svaka je za prilog, i to odličan! Ljudi su puni duha, pozitivne borbe za život, samo neko to treba da čuje. Skloni smo kada se dogodi nešto ružno da se svi sjatimo, a ne vidimo kakvu decu imamo, mladu i talentovanu. Niko im ne posvećuje pažnju, mene je sramota.

U novom ciklusu, subotom u 18.45 na Prvoj TV, između ostalog, najavljuje priče o prvaku Evrope u zdravici, vepru od 500 kilograma iz sela Srezojevci, najdužem sudskom sporu, seljaku iz Požege kome je kukuruz rodio kao nikada, Dragačevcu koji je četrdeset pet godina vozio bez dozvole a bio je vozač Elektrodistribucije, o lepoj Marini...

– Celo selo se zaljubilo u jednu lepu Marinu. Svi muškarci se posvađali, ljuti buše gume na kolima jedni drugima. Jedan se dosetio da ugradi video-nadzor, pa prijavio slučaj policiji... A Marina za to vreme pobegla od svog muža Miroljuba, napustila selo. Ma...

– Skoro sam se čuo s jednim Novosađaninom, pričao mi je o najmlađem ranjeniku u Srbiji. Nećete verovati, to je osmomesečna beba. Otkriveno je tek kada se rodila, ranjena je u majčinom stomaku, ima ožiljak od metka. Pripremam se da tu priču snimim. Videćete, biće mnogo toga uzbudljivog, veselog, poučnog, naučnog, ali obavezno – pristojnog.

Dukati s Karajukića Bunara

Gvozden Nikolić je nedavno snimio reportažu o zlatnom vašaru na Pešterskoj visoravni. Po čemu je ona posebna?

Pravoslavni vernici veruju da je u podnožiju tvrđave Trojan kod Karajukića Bunara Sveti Đorđe ubio aždaju, a muslimani da je to uradio Alija Đerzelez. Ovde se 2. avgusta okupljaju muslimani, dolaze iz svih krajeva sveta i dovode žene koje su sve okićene u zlatu.

– Zamislite na jednoj ženi pedeset hiljada u zlatnim dukatima – predlaže. – Video sam oca i sina, doveli su tri snaje. Bilo je na njima 150.000 evra. Verujem da bi pred ovakim trezorom sigurno i guverner Jorgovanka Tabaković pala u nesvest.

Ko traži zatvaranje medija

Naš sagovornik je predsednik Udruženja medija i medijskih radnika (UMMR) i žestoko se protivi zatvaranju Tanjuga i povlačenju države iz dnevnih listova.

– Novinska udruženja nisu reagovala 2008. kada su zatvorene mnoge medijske kuće – kaže Nikolić. – Ko se bori protiv medijskog mraka i traži zatvaranje medija? Ko želi da uništi medijsko srce Srbije? Nadam se da će radna grupa dobro razmisliti o svemu. Ona ima šansu da ispravi grešku koju je već jednom počinila.

Kućna elektrocentrala veličine frižidera

Ponosan je što je javnosti otkrio izumitelja Novaka Nikolića. Ovaj mudri Era iz Užica izmislio je i patentirao kućnu centralu za proizvodnju električne energije, veličine je frižidera ili zamrzivača, i snage da podmiri potrebe jednog domaćinstva. Reč je o jedinstvenom izumu u svetu.

Gvozden Nikolić kaže da nema dana da se uz kafu u kafani ili na ulici ne pomenu njegove priče o zaljubljenom konju, svešteniku fudbaleru, Jablaničkoj olimpijadi, slepoj pletilji, deda Laletu iz Bratljeva…

– Ja sam vedrog duha i uvek verujem u bolje sutra – kaže on. – Sve prođe jednog dana. Nikako ne smemo da stremimo nečemu što je nemoguće i što je nezarađeno.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.