Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Potomci gusara tkaju ćilime

У свету се зна за пи­рот­ски ћи­лим, али на се­ве­ру Вој­во­ди­не нај­по­зна­ти­ји аутох­то­ни срп­ски ћи­лим је онај из се­ла Ста­пар (Фо­то А. Апо­сто­лов­ски)

Desetak automobila sa diplomatskim tablicama parkirano je u centru Stapara, ispred zgrade u kojoj se odvija tkačka kolonija. Ambasadori Mađarske, Egipta i Indije, kao i ataše za kulturu američke ambasade, pažljivo posmatraju tkalje iz više gradova Srbije koje prave predivne ćilime. U sali, sa strane, izloženo je dvadesetak ćilima i čovek bi pomislio da su tkani juče ili prekjuče.

Opklada je izgubljena. Ćilimi su stariji od jednog veka.

Čuli su u svetu za pirotski ćilim, ali na severu Vojvodine, najpoznatiji autohtoni srpski ćilim je onaj iz sela Stapar. Zašto se ovoliko diplomata okupilo na ćilimarskom samitu? Da možda neće da dešifruju tehniku tkanja i saznaju zašto je čuvena tradicionalna rukotvorina iz zapadne Bačke postala deo protokola Republičke i Pokrajinske

Devojačka oprema za udaju
Organizatori četvrte Tkačke kolonije u Staparu su Pokrajinska vlada Vojvodine, Grad Sombor, Etno-mreža i NALED. Staparski ćilimi prepoznatljivi su po cvetnim motivima: ružama, buketima, vencima cveća. Tkani su u beloj ili bež boji, ređe zelenoj. Bili su obavezan deo devojačke spreme za udaju. Njima su uglavnom prekrivani kreveti, a označavali su status i bogatstvo kuće. Ćilimarstvo u ovom delu Vojvodine nastalo je i razvijalo se kao domaća radinost, a negovano je kao najreprezentativniji deo tekstilne radinosti i kućne industrije tokom 19. veka. Siromašni su za kuću i kćerkama u miraz mogli da priušte samo tkane ponjavice.

vlade i Narodne skupštine, kao diplomatski poklon? U galeriji, na izložbi u Novom Sadu, pre nekoliko godina princ Čarls sa Kamilom Parker ugledao je jedan staparski ćilim. Izuzetno mu se dopao i pitao je gde može da ga kupi. Jedan Staparac predao je britanskoj ambasadi ćilim koji je, potom, poklonjen princu od Velsa.

Postoji još jedna enigma. Kako su verne ljube potomaka gusara sa Dunava postale tkalje? Naime, na prostor sadašnjeg Stapara 1752. godine doselilo se „sto pari” porodica, pa je selo, prema legendi, zbog toga dobilo ime Stopar, a vremenom – Stapar.

Selo je nastalo na pustari na koju su preseljeni stanovnici Bokčenovca (Bokčenovića) i Vranješeva, naselja u okolini Apatina, koja odavno ne postoje. Preci Staparaca, negodujući protiv kolonizacije Nemaca u Bačku započete 1748. godine, presretali su lađe na Dunavu i pljačkali došljake.

Žalbe na srpske gusare u Bokčenovcu stigle su do Beča. Dunavom nije mogla da prođe nijedna lađa, a da ne bude opljačkana. Zato su naredbom carice Marije Terezije stanovnici Bokčenovca, kao i Vranješeva, silom preseljeni u pustaru Prigrevica – Sentivan, a potom i na prostor današnjeg Stapara.

Pripitomljeni gusari ipak su zadržali ponešto od svoje svojeglavosti. Kada im pomenu da su selo nedaleko od Sombora, oni uzvraćaju da je Sombor varoš nedaleko od Stapara. Jedan od seljana, odeven u vijetnamku, gleda skup diplomata koje motre na tkalje i ćilime. Sumnjičavo vrti glavom:

– Ma, sigurno su došli baš zbog ćilima – kaže on ironično, dok ga opštinski rukovodioci uveravaju da je veoma važno što Etno-mreža okuplja žene iz ruralnih područja cele Srbije koje vladaju veštinama ručnog rada, odnosno tehnikama kao što su vez, tkanje, zlatovez, da bi izradile tradicionalne i autentične proizvode koji se najčešće koriste kao diplomatski pokloni.

Čoveku obrazloženje zvuči poprilično birokratski.

– Ne vredi ubeđivati Staparca u važnost očuvanja veština tkanja. Oni su, jednostavno, „antiprotivni”, originalni i zaista misle da su centar sveta. Ostali su buntovni. Gusari sa Dunava podigli su pravoslavnu crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, čiji je ikonostas oslikao najčuveniji srpski slikar s kraja 18. veka Jakov Orfelin. Orfelinov živopis najdragocenija je umetnička vrednost u ovom selu i ponos meštana, čija je crkva pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja – kaže jedan od opštinskih zvaničnika. Da ga ne imenujemo, da mu ne kvarimo šanse na sledećim izborima. Jer, Stapar je veliko selo, ima nešto manje od 4.000 stanovnika koji znatno utiču na konačne rezultate kad izađu na birališta. Obično glasaju kad ih se niko ne seti. Kad političari agituju da je važno da se glasa, Staparci ostaju kod kuće.

– Stvarno smo „antiprotivni” – čuo nas je Staparac kako ih ogovaramo. – Kad su svi bili komunisti, ovde ih skoro i nije bilo. Da sam doneo kući partijsku knjižicu, otac bi me se odrekao preko RT Vojvodine – kaže meštanin.

Zaista, posle Drugog svetskog rata, u novoj Jugoslaviji, sa šest republika, Stapar je samostalno proglasio „Sedmu republiku”. I nisu išli na Goli otok. Shvatile su komšije iz okolnih sela da su naslednici gusara posebni, osobenjaci i tvdoglavi, a Staparci i uživaju u imidžu „nakrivo nasađenih”. Ali, u tom buntovništvu i te kako su pragmatični. Njihove žene tkaju prelepe ćilime, ne zbog dosade, već zato što bogati trgovci od kraja prošlog veka nisu žalili novca da ih otkupe i plasiraju u mondenske salone Beča ili Pešte.

Kad su gusari shvatili da su na suvom, počeli su da se bave biznisom!

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petrovic
Veoma zanimljiva prica. Samo izbaciti rec "business" to je tudjica. ..kad su shvatili da su na suvom, postali su poslovni ljudi. Uostalom u danasnjem poslovnom svetu sve vrvi od gusara, prevaranata, a tek svet politike ..
Radislav
Predivno, jos da ste napisali kako se moze naruciti / rezervisati bilo bi zaista dobro. Vi novinari uopste nemate stila za posao . Ja licno sam zaintresovan za min 2-3 cilima. Hajde budite dobri i ostavite neki kontakt na obostrano zadovoljstvo. Hvala..
Татјана
Панић Драган ћилимарска радионица Понишавље из Пирота ако вас интересују Пиротски Ћилими... Можете их наћи на фб.
Marija
Uz Staparska ruza Stapar, mozete pogledati na fejsu..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.