Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kraljevčanima dobro, a nikome zlo

Grad na Ibru uvek je otvarao kapije onima koji nose darove i imaju dobre namere, ali i nevoljnicima koji su ovde tražili utočište
Краљево (Фото М. Дугалић)

Kraljevo – Grad Kraljevo danas obeležava svoj dan, koji zarad očuvanja duha Nemanjića pada na verski praznik posvećen Svetom Simeonu, kralju Stefanu Prvovenčanom, prvom krunisanom vladaru u obližnjem žičkom manastiru. To krunisanje je iznedrilo i legendu o sedmovratoj Žiči i sedam krunisanih vladara u njoj pa je sve to ukomponovano u grb, zastavu i Dan grada Kraljeva.

Podsećanja radi, današnje ime ovo mesto je dobilo 19. aprila 1882. godine, a kumovao mu je lično kralj Milan Obrenović, uvažavajući zahteve građana da se dotadašnji Karanovac nazove kraljevskim, a ne turskim imenom. No, istorijske prilike su nametnule da se kumovska i porekne pa je od 1949. do 1955. godine grad na Ibru nosio ime Rankovićevo. Onda mu je ponovo, posle dugih polemika, vraćeno staro ime koje i danas nosi. Na grbu Kraljeva piše i poruka kojom se meštani ponose a ona glasi: „Nama dobro, a nikome zlo”.

Ta poruka odražava tradicionalno gostoprimstvo grada na Ibru u koji se, zbog raznih razloga, dolazilo. Stizali su ovde i uvek na gostoprimstvo nailazili prognani, raseljeni, željni bolje zarade... I danas, kao nigde u Srbiji, ovde je više od pet stotina izbeglica iz Hrvatske i BiH i skoro 20.000 raseljenika s Kosova.

Bilo je Kraljevo i utočište ,,iskorenjenim” ljudima drugih država, jer dolazili su ovde i Rusi izbegli od boljševičke vlasti. Bilo je 1920. i 1921. godine, u kraljevačkoj Ruskoj koloniji više od stotinak porodica. Oni su u ovom gradu bili izvanredno prihvaćeni, njihova deca imala su svoj vrtić, školu... Tada su ovde su tradicionalno organizovani ,,Ruski dani”. Jednostavno, prožimale su se kultura, tradicija i običaji istog, slovenskog duha.

Onda su 1928. godine došli Francuzi, njih oko dve stotine, pristigli su u Kraljevo iz grada Vilakublea. I nisu Kraljevčane samo učili proizvodnji borbenih aviona ,,brege 19” već i tenisu, modi, manirima... U blizini tadašnje fabrike aviona, gde su francuski stručnjaci i majstori radili, nikla je Francuska kolonija u kojoj su se, pored škole, vrtića, biblioteke francuskih i srpskih knjiga nalazila i tri teniska igrališta, a postojao je čak i džez orkestar. Privatnu francusko-srpsku školu pohađalo je tada 43 mališana, a raznih aktivnosti bilo je u Francusko-srpskom klubu. Tada je ovde podignuta i katolička crkva koja je nedavno i obnovljena.

A pred početak Drugog svetskog rata u Kraljevo su pristigle izbeglice koje su proterali nemački, bugarski i albanski fašisti pa je zabeležen podatak da su u jesen 1941. godine ovde bila 2.852 prognanika. Najviše Slovenaca, zatim stanovnika Vojvodine, s Kosova i iz Makedonije. Nažalost, mnogi od njih su stradali oktobra 1941. godine u poznatoj fašističkoj odmazdi zajedno s domaćinima. A domaćini su i sebi i njima želeli dobro, a nikome zlo.

U istoriji grada bilo je, dakle, teških i zlih vremena, grad je rušen u ratu, a i u miru od zemljotresa i poplava. I danas ga pritiskaju naročito ekonomske nevolje. Ovde živi skoro 125.000 stanovnika, ali i do 30 procenata nezaposlenih. Česte su godine kada je manje novorođenih nego umrlih, grad ubrzano stari i zbog toga što odavde odlaze mladi...

Gradski oci traže rešenje. Eto, dolaze Turci s fabrikom gde će raditi dve hiljade ljudi a prvobitno ime grada Karanovac je promenjeno ,,da ne bude više tursko”. Takođe, zvuči paradoksalno, ali se velike nade za spas privrede polažu u još jednog inostranog investitora, u skorije otvaranje nemačke fabrike za proizvodnju auto-opreme i zapošljavanje čak pet hiljada radnika. A, bilo je stradanije ratne 1941. godine od strane nemačkih fašista. I, zvuči to pomalo paradoksalno, ali Kraljevo pamti i prašta samo da ,,Kraljevčanima bude dobro a nikome zlo”.

Ono po čemu se Kraljevo ponajviše prepoznaje jeste centralni kružni trg i od njega i ka njemu ulice su pod pravim uglom. Zvanično se zove Trg srpskih ratnika, a popularno Kod Milutina. Legenda kaže da je ideju za trg kružnog oblika, na mestu dotadašnje pijace, dao sam knez Miloš, crtajući svom sekretaru Lazi Zubanu takav plan na tepsiji peska. Sprovođenju takvih urbanističkih zamisli kasnije je energičnošću, strogoćom a ponekad i batinom pomogao tadašnji predsednik opštine Kraljeva Jovan Sarić. Bilo je to krajem 19. veka, a s početka 20. veka, iz 1901. godine, sačuvan je prvi regulacioni plan grada koji je u osnovi predviđao današnji izgled Kraljeva.

U to vreme na ovom trgu se najčešće trgovalo, o čemu svedoči i zapis britanskog diplomate Burkijea od 3. jula 1889. godine da se ,,u Kraljevu ulice u potpunoj pravilnosti radijalno pružaju od prostrane pijace u centru koja ima oblik pravilnog kruga”. Glavna varoška ulica tada je nazivana ,,prvim sokakom”. Posle su i ostali ,,sokaci” do današnjeg dana građeni prema tom pravilu.

Kasnije, posle Prvog svetskog rata, trg i ,,prvi sokak” je ulepšan podizanjem spomenika izginulim ratnicima, impozantnom figurom srpskog vojnika. Međutim, u godinama koje su ,,pojeli skakavci” i ovaj vojnik je bio proganjan i zatvaran u kraljevačko groblje. Ipak, novembra 1982. godine, spomenik je vraćen na prvobitno mesto, usred Kraljeva, gde se i danas nalazi i u toku je obimna zaštita spomenika i obnova trga.

I lep je običaj da se na današnji dan, godinama već, gradski čelnici obraćaju Kraljevčanima, onima koji su odžakovići i koji su ovde iz raznih krajeva i razloga pristigli, pitanjem: Jesmo li i koliko dostojni kraljevskog imena?

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.