Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kazahstanske kompanije poželjan partner za „Petrohemiju”

Na vidiku mogućnost rešavanja tog decenijskog problema po uzoru na „Železaru”, a potom i nedavno privatizovani RTB „Bor” i PKB
(Фото А. Васиљевић)

Tender za prodaju „Petrohemije” trebalo bi da bude raspisan krajem februara sledeće godine, a poželjni kupci su Kazahstanci, Rusi i Azerbejdžanci, odnosno kompanije iz država koje nemaju problem sa cenom nafte. Dobra vest za njih je da je pančevačka fabrika izašla iz stečaja i da konačno posluje pozitivno.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, razgovarao je u Kazahstanu sa predstavnicima te zemlje o mogućnosti partnerstva sa „Petrohemijom” i rešavanju tog decenijskog problema, po uzoru na „Železaru”, a potom i nedavno privatizovani RTB „Bor” i PKB.

– U „Petrohemiji” imamo rezerve u novcu. Ali, ako nafta počne da skače, to će za nas biti nemoguća misija i nećemo moći da izdržimo. Teško bi bilo ako bi cena nafte došla do nivoa od 100 dolara po barelu – rekao je Vučić novinarima u Astani objašnjavajući zbog čega „Petrohemija” mora što pre da dobije strateškog partnera ili privatnog vlasnika.

Kao partneri u ovoj privatizaciji poželjne su države koje nemaju nesigurnost oko cene nafte.

– Kada kao Kazahstan, dnevno vadite 1.800 miliona tona nafte, jasno je da nemate nesigurnost sa cenom nafte. „Petrohemiju” mogu da kupe Kazahstanci, Rusi, Azerbejdžanci, koji nemaju probleme sa cenom nafte, a bilo bi dobro da nemaju i problem sa gasom, jer 12 odsto sirovina jeste gas – objasnio je Vučić i naglasio da su Kazahstanci uzeli deo petrohemijske industrije u Rumuniji napominjući da su neki pre 12 godina zauzimali pozicije na istoku, dok mi nismo razumeli šta se dešava u svetu.

Ovo nije prvi put da je predsednik Srbije u Kazahstanu tražio partnere za „Petrohemiju”. Učinio je to i u junu prošle godine, kada je odande poručio da je jedna tamošnja kompanija zainteresovana za partnerstvo sa pančevačkom fabrikom. I ministar energetike, Aleksandar Antić, uveravao nas je u maju ove godine, iz Sankt Peterburga, da je ruski „Gaspromnjeft” zainteresovan za „Petrohemiju”, odnosno za investiciju u liniju za proizvodnju polipropilena, koja treba da omogući „Petrohemiji” da stabilno funkcioniše.

Na javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, koji je Ministarstvo privrede raspisalo u martu prošle godine – nijedna kompanija nije odgovorila.

Bez obzira na to što niko nije pokazao zainteresovanost za kupovinu, država mora da raspiše tender jer se na to obavezala u Memorandumu sa MMF-om.

Rok je istina bio septembar ove godine, ali Džejms Ruf, šef misije MMF-a, prošle nedelje u Beogradu nije spominjao rokove već je samo rekao da se očekuje privatizacija „Petrohemije”.

„Ne vidim ništa neuobičajeno u tome da se te fabrike nude na prodaju u direktnim susretima predstavnika naše vlasti sa političarima drugih zemalja. Barak Obama je kao predsednik Amerike posredovao u prodaji Boingovih aviona saudijskom kralju za 26 milijardi dolara i niko to nije ocenio kao lošu stvar”, smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Savić je podsetio da je 2001. godine slovenački ekonomista Jože Mencinger, na skupu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, upozorio da sa privatizacijom ne treba žuriti i da ne treba olako posezati za gašenjem fabrika.

„Petrohemija”, kaže sada pozitivno posluje zahvaljujući niskoj ceni nafte, ali ona poskupljuje, što će opet stvoriti probleme u poslovanju.

– Proizvodi „Petrohemije” izvoze se u Evropu, koja nije zainteresovana da kupi fabriku prljave tehnologije, posebno jer je zastarela, a nema mogućnosti da se zameni novijom – rekao je Savić.

„Petrohemija” je godinama pravila gubitke, ali je prošle godine izašla iz stečaja i poslovnu godinu završila u plusu. Čak je bila i prva na APR-ovoj listi kompanija sa najvećim neto dobitkom u 2017. godini. Ali, dobit od 40,4 milijarde dinara ne dolazi iz rada u tržišnim uslovima. Prošle godine joj je odobren Unapred pripremljen plan reorganizacije kojim joj je otpisano 47,7 odsto ili 36.937 miliona dinara duga. Preostalih 52,3 odsto obaveza konvertovano je u akcije preduzeća.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.