Aristokrate među nama

Sve je prisutniji izraz „psihološka privilegovanost” koji se odnosi na nečiji čvrsto zauzeti „aristokratski” stav. Takva osoba nastupa kao da ima neku titulu koja je uzdiže iznad drugih i koja joj daje posebna prava koja drugi ljudi nemaju. Na njihovu „titulisanost” ukazuje i to što su na engleskom označeni rečju entitled, koju prevodimo kao privilegovanost.

Psihološku privilegovanost možemo definisati kao nerealističan i nezaslužen zahtev osobe upućen svima da je posebno dobro tretiraju, kao i da joj budu dodeljeni najbolji životni uslovi. Dok je većina ljudi svesna da u društvu postoji jedna vrsta nepisanog ugovora prema kojem se društveni status zaslužuje ulaganjem rada i vremena u stvaranje nekog značajnog doprinosa, rezultata ili zasluge, ljudi sa stavom psihološke privilegovanosti očekuju da im visoki društveni status pripada samo zbog toga što postoje – jer time zaslužuju bezuslovnu ljubav.

Nastup iz pozicije dominacije

Osobe sa samoproglašenom psihološkom privilegijom drugima postavljaju nerealne zahteve – naročito rođacima, prijateljima, partnerima, kolegama na poslu –  očekujući da ih oni bespogovorno ispune. Na ove zahteve drugi ljudi reaguju na dva načina. Dok se jedni distanciraju od osobe smatrajući da je „težak karakter”, drugi se trude da joj ugode. Međutim, kako privilegovane osobe nemaju razvijenu sposobnost empatije sa drugima, one ne osećaju zahvalnost kada neko ugodi njihovom zahtevu, nego smatraju da je to potpuno normalno i očekivano. Zato nakon jednog zahteva sledi novi, što odnos svodi na neku vrstu iskorišćavanja.

Kod različitih osoba psihološka privilegovanost je izražena u različitom stepenu, a kada je veoma izražena, tada možemo govoriti o poremećaju ličnosti. Ovakva ličnost u komunikaciji sa drugima nastupa iz pozicije više vrednosti, dominacije i zahtevnosti. Kada drugi odbiju da ispune neku njenu želju ili zahtev, osoba još više navaljuje, optužujući druge da nisu fer, koristeći razne oblike emocionalnog iznuđivanja i manipulacije. Nije spremna ni na kakav kompromis. Ukoliko na kraju ne dobije što želi, ona se oseća odbačeno, samosažaljeva se doživljavajući sebe kao žrtvu drugih ljudi i „okrutnog sveta”.

Kako privilegovanim osobama drugi ljudi nisu važni, nije im važno ni kako se drugi ljudi osećaju, tako da ne pokazuju niti saosećanje niti empatiju. Njima je najvažnije kako se sami osećaju, smatrajući da su drugi odgovorni za to.

Ove osobe smatraju da pravila koja važe za druge ne važe za njih, tako da uvek očekuju izuzetni tretman. Mogu biti impulsivne, što nekada znači nasilne. Nekada svoju privilegovanost ostvaruju iz pozicije nemoćne osobe koja je „osuđena” da joj drugi pomažu i udovoljavaju.

Pitanje koje se postavlja jeste kako ovi ljudi usvoje stav psihološke privilegovanosti. Najčešći tip nastanka možemo ukratko opisati formulom „privilegovano dete, privilegovani odrasli”.

Greške u vaspitanju

U porodicama u kojima dominira popustljivo vaspitanje, u kojima roditelji neprestano detetu pokazuju ljubav, a ne disciplinuju ga zato što izbegavaju konflikt sa detetom, ono jednostavno nauči da je ono centar porodičnog života i da mu pripada sve što poželi iz jednostavnog razloga: samo zato što je dete svojih roditelja. Ono taj zaključak o sebi i drugima ugradi kao jedan od temeljnih zaključaka u svoju ličnost, tako da kasnije, u tinejdžerskom i odraslom dobu očekuje i zahteva da se svi prema njemu ponašaju na isti način na koji su to radili njegovi roditelji.

Postoji još jedan razvojni put koji vodi ka stavu psihološke privilegovanosti. Neki ljudi koji su imali teško detinjstvo, počinju da misle da su time „zaslužili” da imaju srećnu odraslost, da im život to „duguje”. Zbog činjenice da su u detinjstvu bili žrtve, smatraju da su im drugi ljudi „dužni” da ih usreće i tako isprave nepravdu.

Što više popustljivo vaspitanje bude prepoznato kao veoma loš način odgajanja dece, manje će biti privilegovanih osoba u budućnosti. A privilegovani odrasli? O načinima prevazilaženja stava privilegovanosti pišu poznati psihoterapeuti Džefri Jang i Dženet Klosko u novoj knjizi „Osmislite život iznova”.