utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Hoće li slučaj „Komšić” dodatno podeliti BiH

U Mostaru protesti građana zbog Komšića, čiji izbor za člana Predsedništva BiH izaziva reakcije i političke varnice u regionu
Протест против избора Жељка Комшића у Мостару (Фотографије Бета-АП)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Zagovornici građanske BiH su vrlo često ljudi koji bi manjinskom narodu oduzeli njegova manjinska prava, a većinska prava većinskog naroda bi konzumirali u njihovom punom iznosu”, ispričao je za „Dojče vele” književnik Miljenko Jergović, odgovarajući na pitanja o izboru Željka Komšića u Predsedništvo BiH. Sugeriše da se s pojmom građanske države ne gađa tako lako „kao što se njime olako gađaju pojedine partije u Sarajevu” i između ostalog dodaje: „Zemlja u kojoj žive tri naroda ne može naprečac postati građanska država...

Pogotovo ne može postati zbog toga što niko u BiH nije na to spreman. Oni koji se predstavljaju kao njeni zagovornici, to nisu, jer u građanskoj BiH oni poginule borce ne bi nazivali šehidima. Ne bi imali pravo da vode računa o sudbini svih muslimana na svetu i ne bi imali pravo da odlučuju ko će i kako slaviti verske praznike.”

Već izvesni izbor Komšića u Predsedništvo BiH, kao Hrvata, po treći put, izaziva političke varnice na raznim stranama, a niko od onih koji komentarišu tvrdnje hrvatskih predstavnika da su Hrvati kao narod „izigrani”, ne može da pretpostavi na šta će to sve izaći.

Pri tome se sem regionalne saradnje i produbljivanja međunacionalnih tenzija u BiH, kao najvažnije pitanje postavlja kada i kako će biti formirana vlast u FBiH i organima BiH i u kojoj meri gnev HDZ-a BiH, kao partije koja je dobila dominantnu podršku hrvatskog naroda – ali ostala bez člana Predsedništva, može da blokira ove procese.    

Komšiću se, naime, zamera to što je, kako se veruje, izabran glasovima Bošnjaka. Uprošteno, bošnjački narod je višestruko brojniji u FBiH i moguće je u praksi da neka partija koja se predstavlja kao građanska kandiduje svog predstavnika kao Hrvata i da on dobije više glasova Bošnjaka nego onaj koga je podržao hrvatski narod u BiH.

Minulih godina moglo se čuti kako bi ista sudbina zadesila i srpski narod, da to ne sprečavaju dejtonski mehanizmi – na koje stalne prigovore imaju Bošnjaci. Ustavni sud BiH je nedavno usvojio hrvatske zahteve i osporio pojedine odredbe Izbornog zakona BiH, ali nije nije bilo dogovora hrvatskih i bošnjačkih predstavnika da se uvedu nove. Ukinute odredbe se tiču načina izbora predstavnika u domove naroda.

Mogle su se čuti ocene da Bošnjaci nisu bili voljni sprovesti u delo naloge Ustavnog suda BiH jer „ne žele istinsku ravnopravnost svih naroda”, ali i to da su Hrvati zahtevima za treći entitet delimično doprineli tome da bošnjački političari dobiju alibi za povlačenje iz ovih obaveza, na kojima insistira i međunarodna zajednica.

Nino Raspudić, univerzitetski profesor u Zagrebu u autorskom tekstu za „Večernji list” između ostalog piše: „Jedan analitičar iz BiH duhovito je primetio kako Bošnjaci kad biraju svoje predstavnike glasaju nacionalistički, a kada određuju hrvatske onda glasaju građanski.”  

Pre petnaest godina obnovljen je u ratu porušeni Stari most u Mostaru, ali etničke podele u tom gradu nisu prevaziđene. Duže od jedne decenije u Mostaru „gradu slučaju” ne održavaju se izbori i ne menja vlast. Sem što je ostao bez predratnih više od 30.000 Srba, podele između Bošnjaka i Hrvata, obeležila je reka Neretva, koja deli grad na dva dela istočni i zapadni, presecajući Mostar po etničkoj liniji.

Ta linija oseti se u svakodnevnom životu, izveste o tome povremeno mediji, a kada se igraju neke sportske utakmice, na primer Hrvatska–Turska, neretko su i kordoni policije raspoređeni duž linije razdvajanja.

Kako će naizgled nepremostivoj podeljenosti koja se iz Mostara preliva širom BiH doprineti slučaj „Komšić”? On najavljuje zatvaranje kancelarije Predsedništva BiH u Mostaru, skicirajući tako, kako se čuje, svoju „probosansku politiku” i „ratne ciljeve Sarajeva”, dok ga s druge strane u hrvatskim opštinama Grude, Čapljina i Posušje proglašavaju nepoželjnom osobom.

Za prve ljude tih opština Komšić je „nelegitimni predstavnik Hrvata”. Veruju da su Bošnjaci zapravo izborom Komšića „ponizili Hrvate”. Komšiću je takav potez smešan, pa kaže kako oni nisu „poglavice opština i gradova”, te da se ljudi moraju pomiriti sa tim da Dragan Čović nije izabran”.

U četvrtak uveče u Mostaru su organizovani protesti protiv izbora Komšića, a kao organizator je navedena „hrvatska mladost”. Federalni mediji izvestili su da je nekoliko hiljada protestanata poručilo da „Komšić nije njihov predsednik”.

Komеntari67
96da7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mila
Bahato ponašanje ovog Komšića neće mu se dobro pisati
Mila
Ko će njega da sluša
Aleks
Hrvati u BiH od ranih 90-ih odrzavaju muslimansku BiH u zivotu. Za uzvrat ih muslimani ponizavaju kada su god u mogucnosti. Zna se kako se ta uloga zove i u seksualnim i u drustvenim odnosima. Drzava u kojoj dominiraju bosanski muslimani ne zasluzuje da postoji i Hrvati u BiH trebaju da je razmontiraju.
taca taca
A ko je njega još i pitao bilo šta po tom pitanju? Nije još ni seo u fotelju a već se pravi važan.
taca taca
Nije mi jasno zašto samo čujemo ova dizanja tenzije od stranih političara. Od naših se jedino čuje suprotnost od toga, i ne vidim poentu. Hoćete još ratova možda?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja