Amerikanci obmanjuju birače po „ruskom receptu”

Recept za manipulisanje biračima putem interneta koji se pripisuje Kremlju trenutno se primenjuje u izbornoj kampanji za američki Kongres, samo što ovog puta po njemu „kuvaju” Amerikanci. „Fejsbuk” je juče na svom blogu objavio da je uklonio 559 stranica i 251 nalog zbog masovnog širenja sadržaja pomoću lažnih profila. Nije navedeno odakle potiču nalozi, ali „Njujork tajms” otkriva da su ih vodili Amerikanci.

Kao primer navode konzervativni sajt „Vesti s desnice” koji je tokom proteklih godinu dana oformio čitavu mrežu fiktivnih profila i aktivirao ih po potrebi. Na primer, prošlog meseca dok je Kristina Bejzi Ford svedočila pred Kongresom protiv kandidata za sudiju Vrhovnog suda Breta Kavanoa, delili su i komentarisali izmišljene priče o njoj, između ostalog da su demokrate potplatile njene advokate. Uz pomoć mnoštva lažnih profila lažne vesti su se munjevito širile, ali ovog puta ne pod palicom Kremlja nego od Amerikanaca za Amerikance, piše njujorški list.

Kako su pred kongresom više puta svedočili predstavnici najvećih američkih društvenih mreža, ruski akteri su uoči predsedničkih izbora 2016. zloupotrebili „Fejsbuk” i „Tviter” da obmanu i zbune američke birače. Sada pred izbore na pola mandata koji se održavaju 6. novembra sličnu kampanju vode američka i levica i desnica. Stvaraju mreže povezanih profila, uglavnom fiktivnih, i s njih iz jednog centra stvaraju privid da neka ideja uživa široku popularnost.

„Tviter” je ovog meseca izbrisao 50 lažnih profila koji su se Amerikancima u svih 50 država lažno predstavljali kao republikanski kongresmeni. „Fejsbuk” je uklonio naloge „Vesti s desnice” sa 3,1 miliona pratilaca, ali i dve liberalno orijentisane stranice koje su imale ukupno više od milion pratilaca.

Ponašanje koje krši pravila otkriveno je u okviru širih napora da se spreči mešanje u izbore, mada su mnogi kritikovali „Fejsbuk” da je kasno reagovao, tek pošto su mediji počeli da istražuju predizborne kampanje dezinformisanja.

Netanijel Glajher, šef za bezbednost u „Fejsbuku”, napisao je u blogu da su mnoge organizacije imale i finansijski motiv da šire lažne vesti, jer zarađuju svaki put kad neko klikne na link. Dok se u ovoj vrsti obmane onlajn publike uglavnom koriste tračevi o poznatima ili vesti o prirodnim katastrofama, sve je popularniji politički sadržaj. Poznato je da su se tako Makedonci ovajdili u kampanji za američke izbore 2016. jer su izmišljeni naslovi, uglavnom u korist Donalda Trampa, imali brojnu publiku.

I dok se domaća kampanja dezinformisanja zahuktava, iz inostranstva su takvi pokušaji manje uočljivi ili možda bolje prikriveni. Jedan od razloga verovatno su mere koje vodeće platforme preduzimaju da otkriju i spreče strano mešanje. „Fejsbuk”, „Tviter” i „Jutjub” su u julu saopštili da su otkrili i eliminisali novu rusku mrežu napravljenu s ciljem da utiče na Amerikance pred novembarske izbore.

Dezinformacije s domaćeg terena je teže iskoreniti nego strane jer uglavnom liče na prave diskusije građana koji na internetu koriste pravo na slobodu govora. Internet platforme mogu da uklone takav sadržaj jedino kada organizacije koje iza njega stoje koriste nedozvoljene tehnike poput kreiranja lažnih profila.

Jedan desničarski profil koji takođe vode Amerikanci platio je u junu oglas za lažnu vest u kojoj se tvrdilo da je u Mičigenu uhapšeno 412 muslimana u najvećoj akciji protiv krijumčara droge u istoriji. Ministarstvo pravde je zaista vodilo istragu, ali u mreži 412 ljudi niti su svi bili muslimana niti svi iz Mičigena. „Fejsbuk” je objasnio da je oglas bio u skladu sa pravilima jer američki državljani i rezidenti smeju da objavljuju političke oglase. Profil je u međuvremenu ugašen ali je oglas za dva dana videlo 50.000 ljudi.