Za izbor sudija i tužilaca potrebne dve trećine glasova

Dok Ministarstvo pravde za četvrtu verziju nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koja je u ponedeljak objavljena na sajtu ovog ministarstva, tvrdi da je unapređena komentarima stručne javnosti iznesenim na poslednjem okruglom stolu, predstavnici struke smatraju da su izmene u poslednjoj verziji ustavnih promena – kozmetičke i da su delovi na koje je bilo najviše primedaba ostali nepromenjeni.

Ministarstvo pravde podseća i da je od maja prošle godine do danas organizovalo dve faze javnih rasprava i više od deset okruglih stolova širom Srbije, a struka da je malo koje rešenje koje je predložila na pomenutim skupovima prihvaćeno.

Prema poslednjoj verziji teksta ustavnih amandmana, za izbor pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca sada su potrebni glasovi većeg broja narodnih poslanika, a oba saveta imaju po deset članova. Pet članova Visokog saveta sudstva skupština bira na predlog nadležnog odbora iz redova istaknutih pravnika, a posle javnog konkursa, glasovima dve trećine od ukupno 250 poslanika. Razlika je u tome što je prethodni predlog predviđao većinu od tri petine glasova. Pet članova Visokog saveta sudstva biraju sudije.

Najnovijom verzijom nacrta ustavnih amandmana predviđeno je i da Visoki savet tužilaca ima deset članova. Četiri biraju javni tužioci i zamenici tužilaca iz redova zamenika javnih tužilaca, dok je po jedno mesto rezervisano za vrhovnog javnog tužioca i ministra nadležnog za pravosuđe. Isti broj članova (četiri) bira skupština iz redova istaknutih pravnika. I u ovom slučaju u novom nacrtu je predviđen veći broj glasova poslanika – dve trećine, umesto prethodno predviđene tri petine.

Međutim, većina od tri petine i dalje je potrebna za izbor vrhovnog javnog tužioca Srbije. Sudijama je dato pravo žalbe Vrhovnom sudu Srbije protiv odluke o premeštanju. Među izmenama je i to što Visoki savet sudstva vrednuje i rad sudijskih, a Vrhovni savet tužilaštva – tužilačkih pomoćnika.

Kada je u pitanju razrešenje sudija i tužilaca zbog nestručnosti, dodata je reč „evidentno” – dakle sudija i tužilac mogu da budu razrešeni „ako u značajnom broju predmeta evidentno ne ispunjavaju merila uspešnosti propisana zakonom, čije ispunjavanje ocenjuje Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca”.

Novina ima i u vezi sa sastavima Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaca. U oba saveta za istaknute pravnike više se ne propisuje neophodan pravosudni ispit.

Uz poslednju verziju ustavnih amandmana, Ministarstvo pravde saopštilo je da je, pošto je Venecijanska komisija Saveta Evrope uputila komentare i preporuke na pojedine odredbe nacrta ustavnih amandmana, Ministarstvo pravde 11. septembra objavilo novi radni tekst predloga ustavnih amandmana, koji je u potpunosti usaglašen s preporukama te komisije.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član Centra za pravosudna istraživanja, kaže da ključne zamerke, koje se pre svega odnose na izbor članova i sastav najviših sudijskih i tužilačkih tela, nisu uvažene.

– U Visokom savetu sudstva je pet sudija i pet istaknutih pravnika koje bira skupština, a odlučuje se sa najmanje šest glasova. Ukoliko se odluka ne donese u roku od 60 dana VSS se raspušta, čime se dodatno otvara prostor vršenja uticaja na sudije. Pored toga, iako se pominje u delu nadležnosti VSS, upućivanje sudija se ne reguliše u ostalom delu teksta, što takođe ostavlja prostor za prikriveno kažnjavanje. Podsetiću da se u proceduru izmena Ustava ušlo kako bi se od jednog slabog i politički zavisnog pravosuđa stvorilo jako i nezavisno. Međutim, najnovijim izmenama to ne da nije postignuto, nego je, možda, čak i smanjeno. Predstavnici OEBS-a opravdano su na nedavnom savetovanju u Vrnjačkoj Banji naveli da cilj ne bi smeo da bude ostvarivanje minimalnih standarda, već što većih. I garancija nezavisnosti Pravosudne akademije kao „filtera” izbora budućih sudija i tužilaca nije propisana – navodi Majić.

Dodaje i da je nedopustivo da jedna od odredaba ustavnih amandmana počinje rečju „ipak”, što dodatno govori u prilog tezi da bi ovaj posao trebalo prepustiti ustavnim stručnjacima.

– Bez sveobuhvatne javne rasprave u koju će biti uključeni svi relevantni činioci pravosudnog sistema, među kojima će biti i profesori ustavnog prava, nemoguće je napisati kvalitetan tekst ustavnih amandmana – zaključuje Majić.

Pomoćnici ušli u Ustav

Udruženje sudija i tužilaca (UST) pozdravilo je novine u amandmanima, a posebno što su sudijski i tužilački pomoćnici postali ustavna kategorija, jer im je, kako smatra udruženje, na taj način priznat teret koji nose u sistemu pravosuđa.

Predsednik UST Nenad Stefanović rekao je za Tanjug da to znači da će sudijski i tužilački pomoćnici ubuduće biti pod ingerencijom VSS i VST, a ne, kao do sada, pod Ministarstvom pravde.