Odlazak vizionara Pola Alena

Pol Alen, suosnivač „Majkrosofta” i jedan od dva čoveka koji su doprineli razvoju računara i njihovom ulasku u naš život, umro je od duge i teške bolesti u 66. godini.

Alen je napustio „Majkrosoft” početkom 1980, jer se tada prvi put suočio sa teškom bolesti od koje se dugo lečio. Tokom sedam godina rada u ovoj kompaniji, Alen i Bil Gejts su razvijali personalne računare. Kompaniju su osnovali 1975. godine. Cilj im je bio da tadašnje kompjutere koji su bili ogromni i veoma bučni, prilagode za korišćenje običnim građanima. Da bi ih razlikovali od tadašnjih kompjutera, nazvali su ih mikroračunari. Alen je smislio ime „Majkro-Soft”, za firmu koja se bavila razvojem softvera za male kompjutere. Tada je i nastao izraz koji se i danas koristi – personalni računar, preneo je „Njujork tajms”.

Njihov prvi proizvod bila je verzija osnovnog programskog jezika koji se instalirao na personalne računare. „Majkrosoft” je počeo da se probija na tržište 1980. godine, kada su obećali „Aj-bi-emu” da će im isporučiti operativni sistem za novi personalni računar. Bilo je to veoma smelo obećanje, ali Alen je bio veoma vešt u organizaciji posla tako da su on i Gejts prepravili kodove koje su posedovali i napravili prvi operativni sistem koji je pokretao „Aj-bi-emov” računar koji je predstavljen 1981. godine.

Prvi operativni sistem nazvali su „Majkrosoft disk operativni sistem”, odnosno MS-DOS. Kasnije se iz njega razvio „Majkrosoftov” veoma popularni „Vindouz” operativni sistem koji je napravljen da se koristi uz pomoć kompjuterskog miša koji je mogao da klikće po ikonicama koje se nalaze na ekranu. To je dosta olakšalo rad jer nije više svaka komanda morala ručno da se ukucava. Kasnije su napravili i programe za obradu teksta, tabela i prikazivanje prezentacija.

Satiav Nadela, izvršni direktor „Majkrosofta”, istakla je da je Alen tiho i uporno stvarao magične proizvode i da je svojim radom promenio svet.

Partnerstvo Alena i Bila Gejtsa počelo je još od njihovih tinejdžerskih dana kada su pohađali privatnu školu „Lejksajd” u Sijetlu. Tamo su razmatrali svoje ideje o razvoju personalnih računara. Njih dvojica su radili na školskom „Teletajp terminalu”, koji je bio povezan na udaljeni mejnfrejm računar koji se nije nalazio u zgradi. Taj mejnfrejm računar je mogla da koristi svaka institucija uz određenu novčanu nadoknadu. Novac za korišćenje računara škola je skupljala od školske pekare.

Posle odličnih rezultata na prijemnom ispitu, Alen je upisao Vašingtonski državni univerzitet, ali ga je napustio posle dve godine kako bi mogao da radi kao programer za firmu „Hanivel” u Bostonu. Gejts je bio u blizini, studirao je na Harvardu.

Kada se slika mikroračunara prvi put pojavila na naslovnoj strani časopisa o popularnoj elektronici, Alen je ubedio Gejtsa da napusti fakultet i da se preseli u Albukerki gde je jedna startap kompanija pravila računar koji je i zvanično označen kao prvi personalni računar. Nedostajao im je softver koji bi ga pokretao, tako da su Alen i Gejts dobili zaduženje da naprave program koji će ga pokretati.

Nakon nekoliko godina „Majkrosfot” pomera sedište firme iz Novog Meksika u Sijetl. Mada je Alen izašao iz firme početkom 1980. godine, ostao je u Upravnom odboru do 2.000 godine.

Nagli razvoj računara i softvera doveo je do toga da danas ne postoji oblast života koja bi mogla nesmetano da funkcioniše bez njihove upotrebe.