Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija zarađuje milione na norveškom lososu

Kako je prerada uvozne ribe postala unosan biznis, čiji izvoz godišnje donosi 17,6 miliona evra
(Фото Пиксабеј)

Pre samo deceniju izvoz ribe iz Srbije bio je praktično na nivou statističke greške. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, 2006. vredeo je svega 680.000 evra, dok je prošle godine, kako pokazuje domaća statistika, porastao na 17,6 miliona dolara.

Prema istraživanju „Politike”, ovi poslovi uglavnom su vezani za preradu uvoznog lososa i druge ribe u filete, kao i doradu „plodova mora” i njihovu dalju preprodaju u Italiju, Dansku i Francusku.

Najveće količine zamrznute ribe stizale su uglavnom iz Norveške, Španije, Vijetnama, kao i država u regionu. Poznavaoci tržišta kažu da je jeftinija radna snaga u sektoru prerade razlog što su naši distributeri poslednjih godina postali konkurentniji na evropskom tržištu.

Prošle godine dozvole za izvoz ribe i ribljih prerađevina u EU imalo je 11 kompanija iz Srbije, dok ih je na spisku Uprave za veterinu sada već 16. Osim velikih uvoznika i trgovaca ribom, među njima su i neki od najvećih proizvođača mesa: „Juhor”, „Matijević”, „Neoplanta”, „Karneks”, ali i „Frikom”. Prema ranijim informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, svi objekti za izvoz u EU moraju da ispune prilično rigorozne standarde. Neke od njih imaju dozvole za preradu (recimo proizvodnju ribljih pašteta), druge samo za skladištenje i distribuciju, a pojedine i za obradu i rasecanje ribe. U svakom slučaju, ovo je najduža lista srpskih kompanija koje (u kategoriji trgovine proizvodima životinjskog porekla) ispunjavaju standarde za plasman na tržište Evropske unije.

Nenad Budimović, sekretar u Udruženju sa stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je prerada ribe poslednjih godina u usponu.

– Izgrađeni su značajni prerađivački kapaciteti. Povećana je prerada lososa, koji se najviše uvozi iz Norveške. Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza i u odnosu na prethodnu godinu to je povećanje od čak 88 odsto. U ukupnom izvozu, konzervisana riba zauzima 20 procenata – kaže Budimović. On smatra da ribarstvo ima velike šanse za dalji razvoj, i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka, već i u prerađivačkoj industriji.

– Za sada se kod nas prvenstveno prerađuje morska riba. Oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa povećali bismo primarnu proizvodnju u ribarstvu i došli do sirovine za preradu – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je neophodno urediti tržište ribe, bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing.

– Red u ribarstvu može se uvesti tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe.

U Srbiji, koja ima 141 ribnjak, prošle godine proizvedeno je i ulovljeno svega 7.278 tona ribe, a uvezeno oko pet puta više – u vrednosti od oko 90 miliona evra. Stručnjaci smatraju da su nam mogućnosti u proizvodnji u ribnjacima dvadesetak puta veće, ali da je potrebno usvojiti nove propise.

U junu ove godine otvoreno je Poglavlje 13 (o ribarstvu), pa se očekuju promene u ovoj oblasti – usklađivanje sa politikom zakonodavstva EU, pre svega uređenje tržišta i kontrola nelegalnog ulova.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bosa
A kolko je to naraslo u Japanskim Jenima?
ivan bošković
Kad smo lososa, ovde se neko debelo omašćuje i na tome. Sećam se kad sam bio mlad, u Nemačkoj je 100 g dinljenog lososa u supermarketu bilo 1 marku - dakle sad je verovatno 1 evro. Kod nas ako se naše ispod 4-5 evra puna kapa. Našli ovce pa ih šišaju, kao i za sve ostalo.
Verni čitalac
Treba imati u vidu da su svuda u svetu, a pogotovo u EU, pooštrene konntrole uvoza ribe, jer se ona uveliko potiče iz ilegalnih ulova, i de su tu okreću veliki novci..... Zato EU i traži da se domaće propisi usaglase sa odgovarajućim uiredbama EU.
Brad
Ne mogu da verujem da ova dobra praksa dobija tolku osudu ovde. Sad smo mi ti koji uvoze sirovine a izvoze gotove proizvode- karakteristika razvojenog sveta. Da istina je, to radimo jer smo jeftiniji od ostalih, ali sta drugo mozemo da radimo po tom pitanju? Licno sam ponosan sto nasa privreda izvozi gotove proivode velike dodate vrednosti kao i na sirenje asortimana koji svetu nudimo
Jovica M.
Potpuno ste u pravu! Samo neuki i zavidni ljudi (koji i ne znaju šta je to filetizacija), mogu nalaziti primedbe ovakvim poslovima koji karakterišu (kako vi ispravno i konstatujete) baš najrazvijenije zemlje sveta. Uostalom, sam proces filatizacije je u biti primena celog niza najsavremenijih tehnologija kao što su to laseri, nano tehnoologija, robotizacija, a da i ne spominjemo potpunu kompjuterizaciju celokupnog procesa filetiranja lososa. Sve u svemu, filatiziranje ribe, a posebno lososa može da se radi samo u zemljama koje su savladale najsloženije savremene tehnologije (u npravilo to su samo zemlje koje su već i u kosmosu)i u kojima je nauka duboko ušla u pore svakog radnog procesa. Sve u svemu (i) meni je već potpuno neprijatno koliko nam dobro ide!
Putešestvije svežeg lososa.
Dakle, glupi losos da se uhvatiti od norveških ribara koji tog lososa (dok je još na brodu) preko interneta prodaju ....Bugarima. Kad se tajsveži losos (koji po malo i svetluca u mraku zbog hemijskog sadržaja mora u kojem pliva) iskrca u luci, Bugari ga brže bolje ukrcaju u hladnjače i voze prema istoku. I dok taj sveži losos još putuje prema istoku, Bugari gainternetski prodaju Turcima koji ga brže bolje preprodaju ...Srbima. Srbi se uvate tog svežeg lososa i udri nedaj...bogami naprave od njega filete koje onda prodaju .....Mađarima. Mađari ko Mađari...vešti ribolovci i ni gubeči ni časka, oni tog tog svežeg lososa u roku "keks" prebace u svoje hladnjače pa s njim pravac u .....Holandiju, gde ga odmah otkupljuje talijanski veleprodajni lanac koji ga onda liferuje u ...Francusku i Nemačku, a nešto malo i u ...Srbiju! Posle ovakvog napornog putovanja svežem lososu nije ni do čega i jedva čeka da ga neko smaže u tanjiru...onako ....na lešo...s maslinovim uljem iz Grčke!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.