Sajam knjiga – crveno slovo na kalendaru srpske kulture

Kapije Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, po 63. put, svečano je proglasio otvorenim akademik Matija Bećković, dok se u ime zemlje počasnog gosta Kraljevine Maroko, prve arapske zemlje kojoj je poverena ova uloga, obratio Abdulah Busuf, istoričar i pisac.

Sajam će, kao najreprezentativnija i najposećenija književna manifestacija u ovom delu Evrope, trajati do 28. oktobra, a na površini od 30.000 metara kvadratnih čitaocima će se predstaviti ukupno hiljadu izlagača iz Srbije i inostranstva. U duhu ovogodišnjeg slogana „Radost čitanja” obratio se i akademik Matija Bećković, poredeći ovu manifestaciju s praznikom:

– Sajam knjiga u Beogradu je najvoljeniji sajam knjiga na svetu. Svenarodni praznik i novo crveno slovo u kalendaru srpske kulture. To što je međunarodni samo potvrđuje istinu da kultura nije kultura ako je usamljena i bez dodira s drugim kulturama. Razume se da ima starijih, čuvenijih i bogatijih sajmova knjiga, ali nema nijednog na kojem biste, ma otkud došli, bili tako dobrodošli. Na drugima ćete sresti slavne pisce, veće izdavače, moćnije poslovne ljude, ali nema nijednog na kojem ćete videti više čitalačkog naroda. Sajam bez čitalaca je crkva bez vernika. Čini se da kod nas nema čitaoca koji ne učestvuje u ovoj svetkovini. Kao što znaju kada im je krsna slava, znaju i kada je Sajam knjiga – primetio je Bećković.

U svom viđenju ovog praznika knjige, Bećković je video ljude koji sa svih strana masovno pristižu u glavni grad, na svoju omiljenu manifestaciju i, posebno, jednog dečaka, koga već žuljaju cipele, „jer ga mati bez cipela ne bi ni pustila da dođe u Beograd, a kamoli na Sajam knjiga”.

On je prepričao svoj susret s čitaocem koji se raspitivao za sudbinu nekih književnih junaka, kao da je reč o stvarnim ličnostima, što za pojedine ljude predstavlja znak jednakosti između literature i života. Kako je akademik Bećković zapazio, knjiga opstaje uprkos novim tehnologijama, bila je na početku i biće i na kraju.

– Zna se da samo Srbi imaju krsnu slavu, ali Sajam knjiga je slava i onih koji slave i onih koji ne slave, ali slave svetost knjige. Na slavi je najuvaženiji počasni gost. Ove godine tu čast i radost ukazala nam je Kraljevina Maroko. Ne verujem da se još negde ovako ogroman prostor „greje na čitaoce”. Pod betonskom kupolom toplo je od bratstva ljudi i od njihovog broja, od proključale dobre volje, ljubavi prema knjizi i vere u smisao života. Pod hladnim svodom vrelo je od nerazjašnjene energije koju isijavaju slova i jezici, knjige i čitaoci. Na koncertima opominju da se isključe mobilni telefoni. Na Sajmu knjiga se ne isključuju. Svaki zvuk i svaka vibracija su dobrodošli. Srbi vole da su negde zajedno i da ih je još više, još ako je to zbog knjige, to je veliki praznik. Veliko je dostignuće da u vreme svakodnevnih pretnji i zabrana nije zabranjeno čitanje, nema više ni obavezne lektire za odrasle, ni propisa o tome šta se mora misliti o nekom liku i delu – zaključio je duhovito Bećković, dodajući da je Sajam knjiga svojina čitalačkog naroda, koju mu niko ne bi smeo uzeti, jedno od retkih preostalih mesta bez pokondirenosti i lažnog elitizma. 

U susret iznenađenjima koja za posetioce priprema delegacija štanda Kraljevine Maroka, koji se rasprostire na stotinu metara kvadratnih, govorio je Abdulah Busuf, ukazujući, pre svega, na jačanje odnosa naša dva naroda, koje će uslediti posle ove posete Srbiji.

– Reč dobrodošlice, koju tradicionalno daju organizatori sajma jednom piscu, sadrži u sebi ukorenjenu tradiciju jednog otvorenog društva prema drugome. Te dve karakteristike, otvorenost i prihvatanje drugog, nesumnjivo su dve osobine koje srpsko i marokansko društvo dele tokom istorije. Možda je njihov položaj, na raskrsnici centralne i jugoistočne Evrope – za Srbiju, i između Afrike i Evrope – za Maroko, doprineo tim civilizacijskim vrednostima. Otvorenost se izražava u različitim oblicima, između ostalog dobrodošlicom i gostoprimstvom. Ovo istorijsko nasleđe igra ulogu u približavanju naroda. Nema sumnje da Maroko i Srbija dele, između ostalog, i različitost unutar svojih društava, koja je rezultat dugog istorijskog bivstvovanja, u kojem je čovek uspeo da se saživi sa svojim sunarodnicima i svojom domovinom. To im je omogućilo da zajedno grade jednu civilizovanu zajednicu baziranu na vrednostima zajedničkog života. Nema sumnje da će ovaj Sajam knjiga biti prilika da se upoznamo s nekim aspektima ovog nasleđa – istakao je Abdulah Busuf.

Već prvog dana, uobičajeni sajamski metež ispunio je velike hale, koje će tokom osam dana, prema nekim procenama, obići oko 150.000 posetilaca.