Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri veka najstarije obrazovne ustanove u Srbiji

Osnove učiteljstvu u Srbiji baš iz škole na Kosančićevom vencu postavio Vuk Stefanović Karadžić, koji je, kao i Dositej Obradović, u njoj bio učitelj, a danas tu znanja stiču osnovci škole „Kralj Petar Prvi”
С леве стране је стара зграда школе, а преко пута улице је ресторан „?”, око 1900. године (Фо­то ОШ „Краљ Пе­тар Пр­ви”)
ОШ „Краљ Пе­тар Пр­ви” данас, зграда по пројекту Јелисавете Начић (Фото А. Васиљевић)

Osnovana je pre Univerziteta u Beogradu (1808), Matice srpske (1826), Srpske akademije nauka i umetnosti (1841), pa čak i čuvene Karlovačke gimnazije (1791). Najstarija obrazovna ustanova u Srbiji proslavlja svoj 300. rođendan i, ne hajući za vreme, svakodnevno prima svojih 584 đaka. Nalazi se ušuškana između prestoničke Saborne crkve i Kalemegdana i od 1993. godine nosi ime OŠ „Kralj Petar Prvi”. Na svečanoj akademiji u beogradskoj „Kombank dvorani” obeležiće danas tri veka postojanja, a ovaj događaj, prema rečima direktora Mladena Stevanovića, biće kruna niza kulturnih, naučnih i sportskih aktivnosti kojima obeležavaju značajan jubilej i slave početak zvaničnog školskog obrazovanja u Srbiji.

Uz Stevana Mokranjca, Mošu Pijade, Pavla Savića, Lolu i Juricu Ribar, Vladetu Jerotića, Ružicu Sokić, Nikolu Simića, Minju Subotu, Zorana Slavnića, čuveni matematičar Mihajlo Petrović Alas jedan je od velikana koji su osnovno znanje stekli u najstarijoj dami iz reda srpskog obrazovanja. Zato je deo rođendanske proslave protekao u nedelji nauke, posvećenoj njemu, ali i Milutinu Milankoviću i Mihajlu Pupinu. Druga nedelja bila je u znaku sporta, uz izložbu o velikanima košarke i druženje sa juniorskim košarkašima Partizana i Zvezde. Povod je istorijska činjenica da je davne 1923. godine u dvorištu škole odigrana prva košarkaška utakmica u Beogradu.

– Iz naše škole potekli su i velikani srpske kulturne scene, što je bio povod za nedelju kulture, koja je u toku, uz izložbe đačkih radova, koncerte učeničkih bendova, ali i javni muzički čas đaka MŠ „Josif Pančić”. Pored stare monografije škole iz 1978, do kraja godine dobićemo i najnoviju, posvećenu trovekovnom radu najstarije obrazovne ustanove, koja je i spomenik kulture pod zaštitom države, zaveden pod rednim brojem jedan – ističe direktor Stevanović i podseća da je osnove učiteljstvu u Srbiji baš iz škole na Kosančićevom vencu postavio Vuk Stefanović Karadžić, koji je, kao i Dositej Obradović, u njoj bio učitelj.

Utemeljitelj ove škole bio je mitropolit Mojsije Petrović, koji je za prve učitelje, takozvane daskale, doveo sveštenike Gerasima i Konstantina. Učitelj u ovoj školi bio je i Stevan Steva Todorović, zapamćen po tome što je prvi u škole u Srbiji uveo fizičko vaspitanje. Direktor Stevanović objašnjava da je na mestu sadašnjeg zaštićenog zdanja nastavu, u svojim izdvojenim prostorijama, prvobitno organizovala Saborna crkva, koja je kasnije prostorije i taj deo svog dvorišta ustupila državi i prosvetnim vlastima. Škola se u tom periodu, od 1718. do 1839. godine, zvala Mala srpska škola u Beogradu. Na istom mestu, u današnjoj Ulici kralja Petra 7, nikla je 1844. godine i nova školska zgrada, a ustanova se do 1878. zvala Osnovna škola kod Saborne crkve. Do danas je šest puta menjala ime, a sadašnji naziv nosila je i od 1925. do 1945. i povratila ga 1993. godine. Zdanje je bilo sačuvano kroz oba svetska rata. Sve do poslednjeg dana, oslobođenja Beograda 20. oktobra 1944. godine, kada je oštećeno granatom. U ovom hramu srpskog prosvetiteljstva, tačnije u nekadašnjoj fiskulturnoj, a današnjoj svečanoj sali, Ivan Meštrović je izvajao simbol Beograda, koji krasi kalemegdanski pogled na ušće Save u Dunav – čuvenog „Pobednika”.

Sadašnje zdanje – projektni biser prve žene srpske arhitekture

Najstarija kuća znanja u Srbiji svoj današnji izgled dobija u razdoblju od 1905. do 1907. godine, kada je na mestu nekadašnje osnovne škole na Varoš-kapiji niklo zdanje koje je projektovala Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji, uz to i najmlađa, jer je tada imala 23 godine. Iako je zgrada urađena u duhu akademizma s primesama renesanse i baroka, Jelisaveta Načić je narušila neka od tadašnjih akademskih načela pravilnosti kako bi zgradu što bolje prilagodila položaju.

Hrabro je izabrala razuđenu osnovu zgrade sa duboko zasečenom fasadom i krilima koja se protežu prema porti Saborne crkve, Gračaničkoj i Ulici kralja Petra. Najviše pažnje poklonila je ugaonoj fasadi, koju je skladno ukrasila i na njoj između prozorskih lukova prvog sprata predvidela postavljanje reljefnih portreta Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Njihovi likovi i danas krase taj deo škole.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ružica Stričević
Новинар је навео ....."део рођенданске прославе". Колико знам људи се рађају а фирме, школе, и друге установе се оснивају. Зар не треба да се наведе јубилеј, или годишњица од оснивања, а не рођендан?
Бранко Срб Козаковић
Свечана академија уприличена тим поводом није била лоша. Осмишљена је тако да прати развој школе кроз епохе. Занимљиво је било видети са колико жара је поздрављено читање Пионирске заклетве и уопште оно што је припадало том добу. Водитељ, Белеслин, је себи дао превише слободе да личним запажањима велича тај период.. Но, иако је имало своје гласне присталице, ипак је утешно (мање-више) што су минуле епохе ипак однеле већи аплауз. Такође је занимљиво приметити како савремена "грађанска Србија", која је проистекла из југокомунизма и брозовштине чији су захвални потомци (они коју су на разне начине профитирали од тог доба), има развијен сентимент према крајње недемократском режиму. У осталом, то је увек била елитна школа коју су, у великом броју, похађали имућни ђаци (а знамо ко је и по којој линији могао бити имућан). Стицајем околности нисам хтео полагати "Заклетву", и данас ми је драго због тога. Никад "Браћа Рибар" и наметнуте политике!
Zoki
Nisam bio deo te elitne komunisticke bogate omladine, ali se uopste ne stidim sto sam isao u skolu "Braca Ribar" i sto sam bio klinac u tom vremenu, i sto su vecinom moji dobri drugovi bili sinovi ambasadora itd, cak naprotiv ponosim se. Sta sada da brisemo istoriju?! Skola je skola, deca su deca. Kralja Petra ili Braca Ribar, vazno je da je njeni ucenici vole i postuju. Srecan ti 300-ti jubilej skolo!
veljko
najstarija je Jovina u Novom Sadu koja vuce poreklo od crkvene skole koja je osnovana 1703. ukoliko se ne varam.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Dobro je da su bar neki od nas Srba imali osnovno obrazovanje. U selu Gor. Tresnjevici kod Arandjelovca, tokom 1930tih pola zena je bilo nepismeno. Moja majka takodje.Otac je znao poisati i citati jer je 1891 isao u osnovnu skolu u susednom selu Jarmenovci u Gor. Jasenici .Pesacio je dnevno 14km. Od skolske spreme inao je samo olovku. Kada je istu jednom usput izgubio - nije se smeo uvece vratiti kuci. Preko 70% naroda u Srbiji je to vreme zivelo u slicnim udslovima. Svoju skolu sam zavrsio u selu od 1941 --1944 ali nisam znao pisati latinicu. Naucio sam je tek 1948 kada sam bosonog otisao iz sela u grad.
Владимир Матић
Лепо је прочитати ово за све нас који смо ишли у школу "Браћа Рибар".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.