ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 24.10.2018. u 13:22

„Bjutiful Fata” i „litl Salko”

(Фотодокументација „Политике”)

Tezu da su velika dela svetske literature neprevediva u neku drugu umetničku formu kao što je televizijska serija ili film, podržali su svi učesnici tribine u okviru programa Sajma knjiga o adaptacijama velikih proznih dela za pozorište i televiziju.

Boro Draškić je kazao da svaki medij ima svoju unutrašnju strukturu i sve svodi na to da pravi reditelj prepozna koja dela može da pokuša da adaptira.

On kaze daje adaptacija možda gruba reč koja zamenjuje režiju, ali realnost za svakog reditelja koji se bavi obradom nekog literalnog dela jeste upravo adaptacija.

„Ima različitih primera za dobro urađen posao. Radio sam „Travničku hroniku” i nijedan znak interpunkcije nisam promenio i svi su kazali da je to Andrić. Sa druge strane, kod ekranizacije „Nasilja” Aleksandra Tišme promenio sam sve i ubacio neke delove dokumentarca koji sam snimao na Grenlandu. Tišma je pogledao i kazao da taj film pokazuje njegovo delo. Kako bilo, uvek je u pitanju adaptacija”, kazao je Draškić, prenosi Tanjug.

U okviru programa Sajma knjiga održana je tribina o adaptacijama velikih proznih dela za pozorište i televiziju, na kojoj su govorili scenarista i režiser Boro Draškić, reditelj i urednik kulturno-umetničkog programa RTS Nebojša Bradić i pisac i scenarista Vule Žurić, a moderator je bio Miroljub Stojanović

Bradić navodi da postoje ekranizacije Šekspirovih dela koje su izvrsne.

„Nekoliko antologijskih ekranizacija Šekspirovih dela prenela su informaciju o njegovoj genijalnosti velikom broju ljudi. Čak i onima koji nikada nisu čitali Šekspira. To nas dovodi u situaciju da su adaptacije velikih literalnih dela moguće. Naravno, postavlja se pitanje koliko smo mi obavezni prema originalnom sadržaju. Dešava se da scenaristi dopišu tekst za neku televizijsku dramu ili film i onda nema sumnje da je reč o adaptaciji”, rekao je on.

Bradić je podsetio da je jedna od najstarijih sačuvanih drama, Eshilovi „Persijanci”, zapravo nisu originalno delo i da je tu bitku koja se problematizuje u delu već opisao neko drugi, kao što i kod Šekspirovog dela stoje italijanske novele.

„Nisam siguran da nečije delo možemo da tretiramo kao originalno. Reč je o preuzimanju ideje i sadržaja koji adaptiramo za drugu epohu i duge medije. Imamo sjajan film 'Ime ruže' nastao po delu Umberta Eka. Ovih dana se kreće u snimanje serije 'Ime ruže' po delu velikog majstora i siguran sam da ćemo tu otkriti nove slojeve književnog dela”, kazao je Bradić.

On je napomenuo da su postojali i danas postoje pisci koji su odbijali adaptaciju svojih dela.

„Holivudski producenti su pregovarali sa Ivom Andrićem oko pretvaranja u film njegovog dela 'Na Drini ćuprija'. Ti producenti su imali ozbiljne ugovore, garancije za nastajanje holivudskog filma. Ozbiljan novac je takođe bio u celoj priči, ali Andrić je to odbio. Naš nobelovac je kazao da ne može da zamisli da se likovi iz njegove knjige zovu 'Bjutiful Fata' i 'Litl Salko'...”, kazao je Bradić.

Žurić napominje da su adaptacije književnih dela zapravo nova umetnička dela.

„Reč je pre svega o novim kreativnim čitanjima tih tekstova. Mislim da su razgovori o tome šta je bolje, knjiga ili film, zapravo amaterski, jer su to zasebna, različita umetnička dela. Važno je da te adaptacije i nova čitanja uspeju kao umetnička dela. Tu je reč onda o legitimnom umetničkom procesu. Samo me jako nervira kada reditelji ili scenaristi imaju potrebu da pojednostave delo jer ne cene dovoljno kapacitet publike kojoj se obraćaju. Neko delo biva prebačeno u današnje vreme da bi gledaoci lakše shvatili. To je totalno neshvatljiv postupak”, kazao je Žurić

Komеntari9
0c540
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Da li je ikoji pisac iz Srpske diaspore u kojoj zivi 51% Srba bio predstavljen na Beogradskom sajmu knjiga .
pjer
"Брадић је подсетио да је једна од најстаријих сачуваних драма, Есхилови „Персијанци”, заправо нису оригинално дело и да је ту битку која се проблематизује у делу већ описао неко други.." O čemu govori ovaj čovek? Eshilova drama "Persijanci" prikazana je 472 god. pre naše ere, i od svih drugih drama razlikuje se ne samo po sklopu i gradivu, nego i po tome što nije uzeta sa sofre Homerove, nego iz helenske nacionalne istorije. No, umetniku Eshilu za ovu dramu nisu bili potrebni nikakvi izvori, jer mu je glavni izvor bilo samo njegovo učešće u boju... Tako o Eshilovim "Perzijancima" govori Miloš Đurić.
Neko
Nije Andric dobio Nobela sto je komisija knjigu citala u originalu nego prevod tako da sama ta nagrada pobija njegovo shvatanje.
Ljilja K.
Kao student anglistike često sam imala dileme o neprevodivosti. Andrić je bio jedan od onih na tapetu. Sreća da smo imali divne profesore sa kojima smo mogli da vodimo i takve razgovore. I tako nam profesorka jednog dana donese odlomke iz prevoda "Na Drini ćuprija" na osnovu kojeg je dodeljena Nobelova nagrada. Bila sam zadivljena. Kako su rešeni turcizmi, kako je rešena atmosfera, kako rečenica. Što bi rekla ona reklama: Znači, MOŽE. Ali, naravno, to zavisi od medija za koji se radi i od toga šta zovete prevodom a šta adaptacijom. Što se Šekspira tiče, sasvim je u redu da postoje sve postavke koje postoje. Britanci su zaslužni što se čuva tradicionalana linija i Šekspir u tradicionalnom smislu, način izgovora i dramaturgija. S druge strane, i oni sami rade brojne adaptacije i prilagodjavanja za pozorište i za film. Najnovije što meni pada na pamet je knjiga "Orahova ljuska". Koristeći samo motiv ubistva supruga iz Hamleta, Ian Mekjuan priča priču o nama, a Hamlet mu je nerodjena beba.
posmatrač
"Ime ruže" je već pretvoreno u odličan film, samo to Bradić ne zna.
артиљерац
Па,Брадић је и рекао да постоји филм,а да се спрема серија.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja