subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.10.2018. u 10:02 Marina Vulićević

Od književnosti do stripa: šta danas čeka posetioce Sajma knjiga

Sajamski gosti su Tahar Ben Želun, jedan od najznačajnijih savremenih frankofonih pisaca, i Piter V. Bret, popularni autor epske fantastike
Читалац који има разноврстан, не сваштарски, укус неће се лако изгубити у сајамској гужви (Фото А. Васиљевић)

Čitalac koji ima određeni, kao i raznovrstan, ukus neće se lako izgubiti u uobičajenoj gužvi Međunarodnog beogradskog sajma knjiga u Beogradu. Šta može da znači raznovrsno, što je svakako u opoziciji sa svaštarskim? To znači da će ljubitelj knjiga eklektičnog ukusa znati da bude obavešten, ali da će ga pored beletristike zanimati i knjige iz oblasti društvenih nauka, kao i dela iz područja drugih umetnosti, kao što je na primer film.

On će tako posetiti štand „Klija”, gde danas dolazi jedan od najznačajnijih savremenih frankofonih pisaca Tahar Ben Želun, autor knjige „Brak iz zadovoljstva”. Ovaj pisac ujedno učestvuje i u programima Kraljevine Maroko, zemlje počasnog gosta, a biće gost i na štandu „Lagune” koja mu je na srpskom objavila roman „Sveta noć” za koji je inače dobio Gonkurovu nagradu (1987).

I naš čitalac će se zatim uputiti do štanda „Lagune”, koja objavljuje gotovo sve domaće autore, klasike, ali i nobelovce, poput Žozea Saramaga, i gde će danas gostovati popularni pisac epske fantastike Piter V. Bret. Krenuće i prema „Geopoetici”, koja obeležava 25 godina postojanja i svojim specifičnim naslovima privlači odabranu publiku. Među novim naslovima „Geopeotike” nalazi se knjiga Viktora Jerofejeva „Ružičasta mišica”, distopija koja izvrće ionako preokrenuti svet jedne Alise u zemlji čuda i delo putovanja po sopstvenoj duši Peti Smit „Voz M“.

Od Arene, polazi prema prstenu Hale 1, gde se susreće sa „Karposom”, osvedočenim izdavačem dela klasične i savremene filozofije, među čijim su novim naslovima „Knjiga o čoveku” Romana Ingardena, „Moj život i drugi eseji” Dejvida Hjuma, „O nezgodi zvanoj rođenje” Emila Siorana, „Kulturna istorija duše” Ulea Martina Hejstada. Hejstadova dela objavljuje i „Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića”, koju će takođe posetiti ovaj čitalac.

Kao poznavalac filma, on neće propustiti izdanja Filmskog centra Srbije, koja su na velikom popustu, i među kojima je i delo Anite Panić „Milena Dravić ili ključ snova”, zatim, „Portreti: 24 sličice u sekundi, Eseji o jugoslovenskom filmu” Srđana Vučinića, kao i „Kritički vodič kroz srpski film, 2000–2017” Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića. U sličnom duhu, uzeće i delo „Zapečaćeno vreme”, svojevrsni filozofski traktat o teoriji filma i umetnosti Andreja Tarkovskog, u izdanju „Akademske knjige”, koje je sazrevalo od sredine šezdesetih godina 20. veka pa do autorove smrti 1986. godine. Kod „Akademske” zanima ga još jedna knjiga, naslovljena „Dva veka zajedno I–II“ Aleksandra Solženjicina, dvotomna istorijsko-publicistička monografija, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere ovog nobelovca, koje se bavi rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja 17. do kraja 20. veka.

Pošto se ovoga puta na sajmu predstavlja i izdavačka delatnost Doma kulture „Studentski grad”, zainteresovaće ga sasvim neobična knjiga Vladimira Vukomanovića Rastegorca „Ako ti jave: umro sam – zbornik pesama o smrti za decu i mlade”, koja o ovoj temi progovara na sasvim drugačiji način.

Putopisi i priče Vide Ognjenović „Putovanje u putopis”, u kojoj se kroz dijalog sa Isidorom Sekulić govori o savremenoj Norveškoj, kao i Kristijana Ekera „Peščana granica”, gde je reč o malo poznatim krajevima Rusije i centralne Azije, svakako će ga privući na štandu „Arhipelaga”.

Kod „Arhipelaga” može naći i novu knjigu Jelene Lengold „Odustajanje”, kao i novi naslov „O papagajima i predatorima” Milete Prodanovića.

Kod „Derete” privlačno zvuči debitantski roman Džonatana Frenzena „27. grad”, kojim je odmah stekao veliki ugled u književnim krugovima, kao i kapitalno delo, (auto)biografija, Dejvida Linča „Soba za snove”, u kojoj proslavljeni reditelj odgovara na tekstove svoje saradnice Kristin Makene, napisane na osnovu intervjua, svedočenja i razgovora s njegovom najbližom rodbinom i saradnicima. Ovim „Deretinim“ naslovima pridružuje se i prvi tom „Sabranih priča” Vladimira Nabokova, do danas najsveobuhvatnija zbirka njegovih pripovedaka kod nas.

Dela klasične kulture takođe privlače ovog čitaoca, pa se odlučuje i za prevod i izbor Hirošija Jamasakija Vukelića 227 pesama iz „Manjošua“, najstarije sačuvane japanske zbirke pesama, koja ima dvadeset tomova i sadrži 4.516 pesama. Tako je ovaj izbor pod naslovom „Hiljade listova, stotine cvetova”, koju objavljuje „Tanesi”, podeljen u sto odeljaka i propraćen komentarima za svaki, pravo kapitalno delo. Knjiga „Kođiki, zapisi o drevnim događajima”, koju su sa starojapanskog preveli Hiroši Jamasaki Vukelić, Danijela Vasić, Dalibor Kličković i Divna Glumac, najstarije je sačuvano književno delo koje označava početak japanske književne istorije, nastalo 712. godine, a njegovim ponovnim objavljivanjem „Tanesi” zaokružuje sliku o antičkom Japanu.

Kod „Evro buka” naći će monografiju „Mlada Bosna” autora prof. dr Radoslava Gaćinovića, koji se bavi istorijskom i pravnom teorijom u pokušaju da se osvetle uzroci i dimenzije događaja s početka 20. veka da bi, prateći svetske trendove, pa i trend Beogradskog sajma knjiga, gde strip dobija takođe važno mesto, otišao do štanda „Čarobne knjige”, koja je ove godine pripremila mnoštvo novih stripova. Tu će, kao sajamsku premijeru pronaći knjigu „Mi smo Osvetnici”, izdanje iz nove „Marvelove” biblioteke koja se, uz nedavno objavljen naslov „Ja sam Delpul”, polako popunjava novim delima. Ove godine „Čarobna knjiga” završava sa objavljivanjem jednog od najpopularnijih strip-serijala „Princa Valijanta”, u sedamnaestom tomu je poslednja epizoda koju je nacrtao Harold R. Foster, velikan devete umetnosti, a događaj koji je svakako ostavio najjači utisak ove godine jeste ponovno objavljivanje „Asteriksa” na našem jeziku, posle punih 20 godina.

Komеntari0
decd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja