Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Španija i Vatikan o posmrtnim ostacima generala Fransiska Franka

(Фото Википедија)

MADRID - Španska vlada je saopštila da će upotrebiti sva pravna sredstva kako bi sprečila da posmrtni ostaci generala Fransiska Franka budu položeni u madridsku katedralu i tako podriju napori da se zemlja oslobodi „senke” pokojnog diktatora.

AP, međutim, primećuje da se izjave španske vlade i Vatikana razlikuju u vezi sa time šta bi bilo najbolje učiniti sa balsamovanim Frankovim telom, koje će biti ekshumirano iz monumentalnog mauzoleja u blizini Madrida.

Fransisko Franko, sahranjen je 1975. godine u Dolini palih, gde leže posmrtni ostaci oko 34.000 boraca sa obe sukobljene strane Španskog građanskog rata.

Španska vlada levog centra je početkom ove godine odlučila da se Frankovi posmrtni ostaci ekshumiraju, ali i dalje nije nađeno odgovarajuće novo mesto sahrane.

Vlada nastoji da ubedi Frankovu porodicu da ga sahrani na groblju Pardo, kod Madrida, gde leži i njegova supruga, ali devetoro Frankovih unuka pristaje da primi njegovo telo samo pod uslovom da mesto ponovne sahrane bude porodična grobnica u kripti Almudene, centralne katedrale u Madridu.

To je ražestilo one koji strahuju da bi se na taj način Madrid pretvorio u mesto hodočašća pripadnika ekstremne desnice i onih koji su nostalgični za Frankovom erom, prenosi Tanjug.

Zamenik premijera Karmen Kalvo izjavila je da je državni sekretar Svete stolice, kardinal Pjetro Parolin, tokom njihovog susreta u ponedeljak u Vatikanu, pristao da se tako nešto spreči.

Frankov grob u „Dolini palih” u Madridu

Kalvo je rekla novinarima da su se složili da „zajednički nađu rešenje koje, očigledno, ne može biti Almudena”.

Pres kancelarija Vatikana je, međutim, kasnije izdala saopštenje u kome precizira da, iako se Sveta stolica ne protivi ekshumaciji Franka, kardinal ostavlja španskoj vladi i Frankovim naslednicima da se dogovore o mestu sahrane.

U saopštenju se navodi da je Parolin samo rekao da stav Karmen Kalvo predstavlja „odgovarajuću želju da se istraže druge alternative, takođe kroz dijalog sa porodicom”, i da ne želi da komentariše mesto sahrane.

Katolička crkva u Španiji je ranije saopštila da ne može da se usprotivi želji Frankovih naslednika, jer je grobno mesto u kripti katedrale Almudena ta porodica kupila pre više od dve decenije za 30.000 evra.

Karmen Kalvo je sad, međutim, nagovestila novi pristup, odnosno da bi vlada mogla da se pozove na Zakon o istorijskom pamćenju, „kako bi se garantovalo da Franko ne bude slavljen ni na jednom mestu na teritoriji Španije”.

Katolička crkva je pod pritiskom malobrojnih pristalica frankizma, primećuje AP i navodi izjavu Huana Čičara iz „Fondacije Franko”, koji kaže da bi svaka intervencija crkve u vezi sa tim pitanjem predstavljala „pokušaj da se ponizi neko kome Katolička crkva u Španiji duguje postojanje”.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
И сад замислите оне који причају о некаквом вечном поштовању људских права у западној Европи и демократији. Једва да последње пола века људи у западној Европи живе мало слободније и да су изградили неки стандард и удобнији живот. Тако рећи јуче били су на власти Хитлер, Мусолини , Франко, а у доба Другог светског рата широм Европе Хитлерове вазали. И зар је то било време демократије и људских права. А непосредно пре тих владара био је Први светски рат, а после рата беда сиромаштво широм Европе. Даљу историју не требамо ни помињати кад је било довољно да се у сукобу око каквог престолонаследника бар пола Европе нађе у рату.
Vladislav Marjanovic
Kao u filmu "Nevolje sa Harijem"... Iz politickih razloga posmrtni ostaci njenih nekadasnjih protagonista se izmestaju sa jednog mesta na drugo. Sve to kosta, a zapravo je nepotrebno jer se radi o licnostima koje, kakve god da su bile, pripadaju istorijskoj proslosti u kojoj imaju svoje mesto. Uostalom, ako bi se krenulo sa izmestajem grobova kraljeva, careva, diktatora i verskih vodja pa i svetaca iz njihovih crkava i mauzoleja samo zato sto su okrvavili ruke pljackom i osvajackim ratovima, korupcijom ili progonom politickih odn. verskih neistomisljenika, kuda bi se stiglo ako ne u besmisao. Neka mrtvi - kakvi su da su - ostanu sahranjeni gde su, neka o njima sudi istorija, a dnevna politika neka se usredsredi na probleme sadasnjosti kojih ima na pretek i koje treba hitno resavati u interesu covecanstva i covecnosti. .
historia maestra vitae est
nazalost, ima licnosti koje su iako pokojne,veoma prisutne u svakodnevnom zivotu... u slucaju francisco franco,naprimer.
Манојле
Баците га у море.
emigrant
Kada će Srbija da pokrene isto i da nas diktator bude sahranjen na groblju? Kada ce se Srbija osloboduti senke komunistickog diktatira, tajiddje krivig za gradhabski rat i zlocune poske rata?
Зоран Матејић
Онда када дође време, када се Србија ОСЛОБОДИ комунистичког начина мишљења.
ako mislimo na istog
sahranjen je tu gde jeste zato sto je to bilo jedino mesto koje je moglo da prihvati stotine svetskih drzavnika,sa istoka i zapada koji su dosli da odaju pocast kako vi kazete -"diktatoru".
Galileo Galilei
Dakle,fašizam se vratio.Mi smo sada u 1938 godini,zadnji dan oktobra 1938 godine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.