Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Razdvajanje grčke države i crkve na dugom štapu

Za ustavne promene koje je predložio Cipras nije ostalo mnogo vremena jer njegovu vladu na proleće očekuju izbori
Алексис Ципрас хоће да отежа изгласавање неповерења влади (Фото Танјуг)

Od našeg dopisnika
Atina – Ustavne promene koje je Aleksis Cipras pokrenuo na sastanku poslaničke grupe svoje stranke Sirize uzburkale su političku javnost, ali kasne u odnosu na obećanja koja je grčki premijer dao na početku mandata. Poznavaoci situacije tvrde da je malo vremena da se ustavne promene proceduralno pokrenu i realizuju.

Od Ciprasovih ideja, najviše pažnje je u prvi mah privukla ona da se uvede takozvana verska neutralnost, to jest da se uspostavi novi odnos grčke države i crkve, koje trenutno nisu razdvojene. Tako, pripadnici crkve su javni službenici koji primaju platu od države. Premijer ocenjuje da „država i crkva imaju zrelost, mudrost i osetljivost da prihvate ispravljanje svog odnosa”, ali nije detaljno objasnio kako bi to trebalo da izgleda.

Po oceni grčkih medija, razlog Ciprasove žurbe da pokrene raspravu o novoj verziji ustava, u kojoj bi se našle i tako važne nove stavke, leži u tome što je vlada u panici, pritisnuta problemima, i da pokušava da u javnosti održi sliku kontinuiranog i neometanog rada i glasanja. Konzervativna Nova demokratija, kritikujući Ciprasa, ističe da revizijom ustava želi da preusmeri pažnju sa neuspeha vlade. Činjenica je da su „makedonsko pitanje” i ratifikacija Prespanskog sporazuma u grčkom parlamentu, koja se, sudeći po vestima iz Skoplja, bliži – problem pre svega zbog „neposlušnog” ministra odbrane Panosa Kamenosa, koji tvrdi da će glasati protiv dogovora Ciprasa sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevim. U vazduhu lebdi i pitanje smanjenja penzija, zbog čega penzioneri burno protestuju. Sudska odluka obavezuje Ciprasovu vladu da isplati 13. i 14. platu i penziju koje su neustavno ukinute, što predstavlja sumu od osam milijardi evra, koliko je sada teško naći u grčkom budžetu. Na ulicama su ponovo i đaci i studenti, nezadovoljni promenama zakona o prijemnim ispitima, a zaoštravaju se i odnosi sa susedima, Albanijom i Turskom.

U tom kontekstu, Ciprasovoj vladi bi pomogla jedna od ustavnih novina koju je on predložio. Reč je u uvođenju „konstruktivnog” glasanja o nepoverenju vladi, što bi u praksi otežalo proceduru podnošenja zahteva za glasanje o nepoverenju. Po  rečima premijera, to bi stvorilo političku stabilnost jer se otežava mogućnost prevremenog prestanka mandata i ostavlja prostor za četvorogodišnju vladavinu bez stalnih potresa i spoljnih uticaja. Premijer bi mogao da bude samo neko od poslanika, dakle, neko koga je izabrao narod kako bi se sprečilo da se na toj funkciji pojavljuju oni koji, kako je rekao Cipras, nisu prošli test narodnog glasanja.

Među ukupno 15 predloženih izmena ustava, tu je i pravo na referendum po narodnoj inicijativi ali samo za presudna nacionalna pitanja ili o nekom izglasanom zakonu. Cipras je i za promenu procedure za izbor predsednika države uz mogućnost da ga u nekim situacijama bira narod, što je izazvalo polemike s obzirom na to da bi time bila promenjena prava koje predsednik ima u parlamentarnoj republici. Što se skupštine tiče, aktuelni premijer se zalaže za to da u novi ustav uđe odredba prema kojoj se poslanici biraju na osnovu proporcionalnog izbornog sistema umesto mešovitog, kakav je trenutno na snazi.

Predlozi za reviziju ustava treba da budu predstavljeni predsedniku parlamenta, zatim da se formira komitet koji će na tom pitanju raditi dva meseca. Da bi neki predlog bio važeći za naredni saziv parlamenta, treba da bude usvojen sa 180 glasova. Svi predlozi koji budu imali manji broj glasova moraće da prođu proceduru glasanja u novom parlamentu. Dakle, reč je o proceduri koja će trajati i pitanje je da li će ova vlada imati vremena da je sprovede do kraja svog mandata, budući da je na proleće čekaju izbori.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.