nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 06.11.2018. u 08:34

„Vol strit džornal”: Srbija najbliži partner Kine u srednjoj Evropi

Си Ђинпинг председник Кине у Железари Смердерево (Фото А.В)

NjUJORK - Kina se za uticaj na svetskom planu u poslednje vreme bori u zapadnom „zadnjem dvorištu”, gradeći paralelne finansijske i komercijalne mreže širom centralne i istočne Evrope, a Srbija joj je najbliži partner u srednjoj Evropi, piše američki list „Vol strit džornal”.

U opširnom tekstu pod naslovom „Trofejna infrastuktura, problematični dugovi: Kina prodire u Evropu”, njujorški dnevnik danas navodi da Kina koristi „istorijsku priliku da se uglavi u samo srce Zapada” u trenutku kada je Evropa rastrzana unutrašnjim trvenjima zbog imigracije i napetih odnosa s Rusijom i SAD.

„Osporavajući globalni poredak, Kina je prisutna u više od desetak zemalja na periferiji EU od kojih su neke, poput Mađarske, manje i marginalizovanije članice, dok su druge - među kojima je Srbija - na putu ka članstvu”, stoji u tekstu.

VSJ je, u sklopu teksta, objavio fotografiju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kineskog premijera Li Kećijanga sa svečanog otvaranja mosta kineskog-srpskog prijateljstva u Beogradu 2014, kao i fotografiju snimljenu tokom Vučićeve posete Pekingu prošle godine sa predsednikom Si Đinpingom.

„Predsednik Vučić opisuje predsednika Sija kao ličnog prijatelja i sa njim se sastao pet puta u roku od dve godine”, podseća njujorški list, koji istovremeno napominje da se Si sa predsednikom SAD Donaldom Trampom sastao tri puta.

U tekstu se, takođe, ukazuje da je Srbija među pet evropskih zemalja koje je predsednik Si posetio.

„Zemlja od sedam milion stanovnika, sa ekonomijom veličine ekonomije Vermonta, Srbija projektuje političku neutralnost. Zvaničnici Peking nazivaju „četvrtim stubom” svoje spoljne politike, pored Brisela, Vašingtona i Moskve”, piše WSJ.

U tekstu se navodi i izjava srpskog ministra finansija Siniše Malog, koji je u pisanim odgovorima na pitanja VSJ naveo:

„Ne smatramo da bi trebalo da biramo između Istoka i Zapada”.

Američki list prenosi i reči guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, koja je rekla da je za Srbiju važno da je sa njom izabrao da sarađuje takav jedan veliki međunarodni igrač kao što je Kina.

Peking, piše VSJ, nudi „trofejnu infrastrukturu i finansijsku podršku ekonomijama u problemima, kakve tim zemljama ne nude Vašington i Moskva koji generalno ovaj region vide kroz prizmu nacionalne bezbednosti, a ni Brisel koji je preokupiran sopstvenim jedinstvom”.

Kao najveće kineske investicije u Srbiji, američki list - kroz infografiku - ističe most kinesko-srpskog prijateljstva, RTB Bor, smederevsku železaru i brzu železnicu na relaciji Beograd-Budimpešta.

Kina je, navodi američki list, pomogla i da se modernizuju električni i telefonski sistemi u Srbiji, a nedavno je uvela i mrežu finansijskog plaćanja UnionPay „što kineskom juanu krči put u Evropu”.

VSJ, između ostalog, ukazuje na rezultate prošlogodišnjeg istraživanja beogradskog Centra za bezbednosnu politiku prema kojima Srbi SAD vide kao vojno i politički snažnije od Kine, ali ne i kao daleko ispred Kine u ekonomskom smislu, te da, prema istoj anketi, SAD zaostaju iza Kine kad je reč o tehnologiji i poverenju kao investitor.

„Za evropske političare, kineska alternativa obećava brze rezultate i manje problema kad je reč o ugovorima i transparentnosti nego što je obično slučaj na Zapadu”, zaključuje američki list, ali napominje da je kineska finansijska podrška u Evropi uglavnom zasnovana na pozajmicama čime se zemlje pretvaraju u klijente kineskih banaka, prenosi Tanjug.

Komеntari0
04978
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja