Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gašenjem kotlarnica do čistijeg vazduha

Saobraćaj i štetne materije koje se oslobađaju grejanjem neekološkim gorivima najzaslužniji za aerozagađenje. – Plan da se do 2021. godine ugase sve stanice na mazut
Једна од школских котларница (Фото З. Анастасијевић)

Saobraćaj i štetne materije koje se oslobađaju u toku rada lokalnih kotlarnica najveći su neprijatelji gradskog vazduha, pa tako i naših pluća. I to se najbolje vidi zimi, kada se na Beograd spusti siva koprena, a disanje postaje napor. I vrapci na grani znaju da je taj smog na koji smo već naviknuti zapravo veoma loš komšija, opasan za naše zdravlje.

– Kvalitet vazduha u Beogradu leti je mnogo bolji nego zimi, prvo zbog toga što u toplijem delu godine nema grejanja individualnim ložištima, a drugo jer je leti obdanica duža, a sunčevi zraci zaslužni su za razgradnju loših čestica. Najveće zagađenje je od decembra do februara kada nema načina da se uklone štetne materije koje se zadržavaju u nižim slojevima, i njihova koncentracija raste – objašnjava Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Ali, dok je smanjenje broja automobila na drumovima i okretanje biciklizmu, pešačenju i javnom prevozu da bi se smanjilo emitovanje izduvnih gasova zasad samo utopija, proterivanje neekoloških goriva iz gradskog sistema grejanja jasno je definisan cilj koji su sebi zadale „Beogradske elektrane”. Razloga da na gradske kotlove gledamo kao na neprijatelje ima nebrojano mnogo. Jer, kako navodi Šoštarić, njihovim radom se oslobađa „koktel štetnih materija” sačinjen od oksida azota, sumpor-dioksida i ugljen-dioksida. Stvaraju se i takozvane suspendovane čestice, manje od 10 mikrometara, slične prašini i gareži, i loše za zdravlje jer ih udišemo. Pored teških metala koji se oslobađaju iz gradskih kotlova, oni su krivi i za emitovanje kancerogenog, organskog jedinjenja benzo-a- pirena.

– U periodu od oktobra 2017. do aprila 2018. godine, u toku grejne sezone, prema preliminarnim podacima, prekoračenja dnevne granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 bilo je na mernim stanicama Beograd – Stari grad 47 dana i Beograd –  Mostar 37 dana. U istom periodu nisu zabeležena prekoračenja dnevne granične vrednosti azot-dioksida – kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine. Oni dodaju i da su koncentracije zagađujućih čestica znatno niže u letnje doba godine, baš zbog toga što zimi na vazduh utiču štetne emisije iz industrije, saobraćaja, kao i individualnih ložišta.

Zato su, radi zaštite životne sredine, „Beogradske elektrane” u poslednjih nekoliko decenija ugasile više od 1.200 lokalnih kotlarnica koje su kao pogonsko gorivo koristile mazut ili ugalj. Njihovim „brisanjem” iz sistema naš grad je lakše prodisao, ali se priča o zagađenju vazduha zbog grejanja još nije završila. Da neekološka goriva u potpunosti odu u prošlost čekaćemo do 2021. godine, do kada bi, kako su „Elektrane” isplanirale, trebalo da budu zatvorene sve stanice na mazut.

– Gašenje ovih toplotnih izvora dovelo je do smanjenja emisije štetnih materija za nekoliko stotina hiljada tona ugljen-dioksida godišnje. Očekuje nas i zatvaranje svih lokalnih, blokovskih i individualnih  kotlarnica u sistemu „Beogradskih elektrana” čije je potrošače moguće povezati na sistem daljinskog grejanja, a da to bude ekonomski i tehničko-tehnološki opravdano. Ostale kotlarnice biće rekonstruisane tako da će kao osnovno pogonsko gorivo koristiti prirodni gas ili druge ekološki prihvatljive energente – objašnjavaju u JP „Beogradske elektrane” i dodaju da je u njihovom sistemu 26 lokalnih toplotnih izvora.

U ovom preduzeću nisu precizirali koliko je novca do sada potrošeno za „ubijanje” kotlarnica, ali su rekli da se svake godine programom njihovog poslovanja određuju neophodna sredstva za realizaciju ovog projekta. Uz to, dodali su, i grad Beograd svake godine izdvaja sredstva za zatvaranje lokalnih kotlarnica koje su pod upravom gradskih institucija (školstvo, zdravstvo i slično).

Vršilac dužnosti sekretara za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević nedavno je, prilikom obilaska radova na gašenju kotlarnice u OŠ „Jajinci”, objasnila da je ovaj sekretarijat za prelazak na grejanje na gas ili toplovod u poslednjih nekoliko godina izdvojio oko 300 miliona dinara.
– Do sada smo to učinili u 15 škola i nastavićemo tako jer razmišljamo o zdravlju dece. Skupština grada prihvatila je povećanje budžeta Sekretarijata za životnu sredinu te će tako sve više novca biti usmereno u ekologiju – obećala je tada Vilotijevićeva.

Da je zaštita životne sredine trenutno u fokusu „Beogradskih elektrana” potvrđuje i gašenje šest kotlarnica u toku ove godine. Vazduh ne zagađuju „Maljenska 3”, „Salvadora Aljendea 18”, „Uralska 11” i „Husinskih rudara 31”. Van pogona su i kotlovi u ETŠ „Rade Končar” i PTT školi u Svrljiškoj 1, kao i OŠ „Arčibald Rajs”. Kraju se privodi gašenje kotlarnice Ustanove za mlade i decu ometenu u razvoju „Sremčica” u Moštaničkoj ulici, kao i lokalnog izvora „Mirijevski bulevar 2”.

Ali, tu nije kraj jer će se progon zagađivača nastaviti i naredne godine. U „Beogradskim elektranama” zacrtali su da sa „mape” sklone još pet kotlarnica. Tako će do kraja decembra biti završen projekat gašenja preostalih lokalnih toplotnih izvora na Karaburmi, a na redu je i zatvaranje nekoliko kotlarnica na području Senjaka, kao i onih u Ljutice Bogdana i u Domu zdravlja u naselju Braće Jerković.

– Glavni ciljevi su nam smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećanje površine prostora koji se zagreva daljinskim grejanjem, smanjenje broja individualnih ložišta korišćenjem obnovljivih izvora energije, kao i povećanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Ideja je i da unapredimo sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama u energetskim postrojenjima i smanjimo toplotne gubitke u distributivnoj mreži daljinskog grejanja  – navode u „Beogradskim elektranama”.

Toplo u školama

U sistemu daljinskog grejanja u Beogradu je 65 odsto osnovnih i 84 odsto srednjih škola, kao i 73 odsto vrtića, kažu u Sekretarijatu za obrazovanje. Ove školske godine na daljinski sistem grejanja priključene su OŠ „Arčibald Rajs” i dve srednje škole – ETŠ „Rade Končar” i PTT škola dok su u procesu prelaska na gas tri osnovne – „Jajinci”, „Stefan Nemanja” i „Vladimir Rolović”.

– Sve škole i vrtići spremno su dočekali početak grejne sezone, grad je izdvojio oko 1,4 milijarde dinara i to za kupovinu mazuta, mrkog uglja, tečnog naftnog gasa, peleta, briketa i sušenog lignita. Važne su dobre procene potreba i nabavka energenata na vreme da bi grejna sezona protekla bez problema, što i očekujemo – kažu u Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu.

Gradska uprava – van grejne mreže

Uprkos tome što Gradska uprava teži da protera neekološka goriva iz Beograda, neki od velikih objekata koji su u nadležnosti grada i dalje nisu priključeni na mrežu daljinskog sistema grejanja. Kako kažu u Sekretarijatu za energetiku, grejanje iz toplane još nemaju zgrade Gradske uprave u Kraljice Marije 1 i 27. marta, Biblioteka grada, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Gradski centar za fizičku kulturu, Kuća legata i Dom zdravlja u Grockoj.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran Vukov
Zašto gradske vlasti i toplane grade potpuni monopol gašenjem individualnih kotlarnica i time sa visokim cenama za grejanje osigurava svoja primanja kao i sredstva za finansiranje političkih partija. Ako uporedimo troškove grejanja sa gasom (koji koriste i toplane ) sa korisnicima koji se individualno greju na isti gas videćemo da je krajni korisnik koji se grejao na gas u 2016/17 grejnoj sezoni za stan od 60 m2 platio 31.489,o5 din za utrošeni gas od 11,9268 m3 gasa/m2 stana, pa je ostvarena cena kwh = 4,99 din/kwh;Dok je korisnik daljinskog grejanja u Beogradu platio 1432,71 din/m2 god x60 m2=85.962,60 din -7% popust=79.945,22 din za isporučenih 94,5265 kwh/m2 stana god i time dobio 5.671,59 kwh. Tako nega isporučeni kwh košta 79.045,22 din podeljeno sa 5.671,59 kwh=13,937 din/kwh. Razlika je ogromna na štetu korisnika daljinskog grejanja jer plaća uslugu toplane a i ugrađeni drugi porez na imovinu stana i zato se forsira daljinsko grejanje umesto da se razvodi jeftinija gasna mreža
Kalimero
Pogasite sve kotlarnice. Neka narod udise cist vazduh dok se smrzava zimi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.