Hiljadu dolara za dojavu o kriminalu

Specijalna aplikacija za mobilne telefone „Krajm stopers”, (Crime stoppers) koja već više godina postoji u svetu, u decembru će početi da radi u Srbiji. Preko ove aplikacije građani će moći da dostave informacije u vezi sa kriminalom i, ako to omogući hapšenje krivaca, za tu uslugu dobiju novčanu nagradu.

Prema pravilima „Krajm stopersa”, saznanja građana o kriminalu se prosleđuju nadležnim državnim organima (MUP, BIA), a ako dovedu do razrešenja nekog krivičnog dela, dojavljivačima će biti isplaćena nagrada – uobičajen iznos je do hiljadu dolara. Novac obezbeđuje centrala „Krajm stopersa” iz Amerike.

Suština ovog projekta je u punoj zaštiti anonimnosti svih koji putem mobilne aplikacije otkriju tuđe prljave poslove. Kada građanin, na primer, putem aplikacije pošalje informaciju ili fotografiju, odmah dobija povratnu poruku i svoj „kod” preko koga kasnije prati da li je dobio nagradu.

Sporazum o ovoj aplikaciji nedavno su sklopili beogradski Međunarodni institut za bezbednost i američka asocijacija „Krajm stopers global solušns – CSGS”.

Dr Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost kaže za „Politiku” da je „Krajm stopers” nevladin projekat i uveren je da će dati dobre rezultate u našoj zemlji.

„Iskustvo u Americi, Britaniji, zapadnoj Evropi, Australiji, svuda gde postoje ’Krajm stopersi’ je besprekorno. Njihov doprinos smanjenju kriminala je veliki. Građani koji dojavljuju informacije su zaštićeni i ne rizikuju da postanu žrtva osvete”, navodi Dragaš.

Naš sagovornik naglašava da ni novac za nagrade, niti bilo koji drugi aspekt rada „Krajm stopersa” nema veze sa državom, osim što su njeni nadležni organi krajnji korisnici informacija koje ova inicijativa prikuplja.

Upitan na koji način će u Srbiji delovati ova aplikacija, Dragaš kaže da su se partneri iz Amerike, potpisivanjem sporazuma o saradnji, obavezali da pruže pun trening i tehnološku podršku za otvaranje programa.

„’Krajm stopers Srbija’ će funkcionisati preko specijalne aplikacije za pametne telefone koja će biti na srpskom jeziku. Svaki građanin koji se na ovaj način bude javio našoj organizaciji neće ostavljati nikakve lične podatke, već će dobiti ’kod’. Ukoliko se ispostavi da je informacija građanina omogućila rasvetljavanje krivičnog dela, on će za to saznati tako što će na našoj platformi biti objavljen samo broj njegovog ’koda’. I to će biti način na koji će dobiti novčanu nagradu od ’Krajm stopersa’, uz potpunu zaštitu anonimnosti od početka do kraja”, objašnjava Dragaš.

Ovaj stručnjak za bezbednost vidi uspeh ovog modela u tome što on otklanja razloge zbog kojih svedoci oklevaju da svoja saznanja dostave direktno policiji. Mnogi se ne usuđuju da prijave tuđe prljave poslove zbog straha od odmazde, ili zbog nezainteresovanosti da doprinesu istrazi, smatrajući da je policija jedina koja time treba da se bavi.

Sa druge strane, pojedini se plaše da dojave „škakljive” informacije jer smatraju da će i sami na neki način da postanu predmet istrage. Kada je reč o zloupotrebi ovakvog programa, Dragaš naglašava da će se sve informacije koje stižu ’filtrirati’, a da će se lažne dojave odbacivati.

„Ovaj program je civilna inicijativa čiji je cilj da pomogne policiji i njen je veliki saveznik”, zaključuje dr Orhan Dragaš.

Anonimni poziv rešio ubistvo studenta

Građansko organizovanje protiv kriminala u ovom obliku pojavilo se 1976. godine u Albukerkiju (SAD). Tada je Greg Mekelisi mladi lokalni detektiv, mesecima istraživao ubistvo studenta. Kako je istraga „tapkala u mestu”, detektiv se odlučio da putem medija ponudi hiljadu dolara (iz svog džepa) i punu anonimnost osobi čije informacije mogu da dovedu do privođenja ubica. Zahvaljujući pozivu anonimnog građanina, posle samo tri dana uhapsio je dve devojke, koje su kasnije i osuđene za ubistvo studenta. Ovaj model ubrzo su preuzeli i drugi gradovi u SAD, mreža se širila i van Amerike.

U SAD isplaćeno 106 miliona dolara za nagrade

Podaci nacionalne asocijacije „Krajm stopersa” Amerike, zaključno sa 24. oktobrom ove godine pokazuju da je pružena pomoć u više od 700.000 hapšenja, na ovaj način zaključeno je više od milion kriminalnih slučajeva, od čega 15.000 ubistava i zaplenjeno droge u vrednosti od skoro tri milijarde dolara. Građanima čija su saznanja pomogla rešavanju slučajeva širom SAD isplaćeno je više od 106 miliona dolara.

Ko je Orhan Dragaš

Dr Orhan Dragaš je autor više knjiga iz oblasti bezbednosti i direktor beogradskog Međunarodnog instituta za bezbednost. Prema njegovom svedočenju, devedesetih godina 20. veka bio je uključen u borbu protiv režima Slobodana Miloševića, kao član i funkcioner Srpskog pokreta obnove (SPO). Početkom 2005. osnovao je „Akademiju za diplomatiju i bezbednost”. Iako kada je o njemu reč postoje neke kontroverze, Dragaš naglašava da se protiv njega nikada nije vodio nijedan sudski postupak.