Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Konsolidacija bankarskog tržišta Srbije

(Фото А. Васиљевић)

Talas preuzimanja koji je zapljusnuo bankarsko tržište Srbije s jedne strane je sasvim očekivan, a s druge potpuno neočekivan.

Očekivan je zato što eksperti tvrde da je 29 banaka previše za zemlju čiji je bruto domaći proizvod prošle godine bio manji od 37 milijardi evra. A neočekivan je zato što su ranije uglavnom postojeće domaće banke kupovali stranci, a u poslednje vreme banke sa stranim kapitalom kupuju domaći biznismeni.

Prvi je potez povukao Miodrag Kostić, koji je u međuvremenu postao stopostotni vlasnik AIK banke, da bi ona potom preuzela Alfa banku.

Prošle godine AIK banka je bila prva u Srbiji po neto profitu od 118 miliona evra, četvrta po kapitalu od pola milijarde evra i šesta po ukupno odobrenim kreditima od skoro 1,8 milijardi evra, izveštava agencija Beta.

Novi igrači na ovom tržištu su Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, koji su najpre kupili srbijanski ogranak Nove kreditne banke Maribor, promenili joj ime u Direktna banka, a potom „dokupili” Pireus i Findomestik banku.

Pre pripajanja Pireusa, Direktna banka je na kraju 2017. bila deseta po profitu od 16 miliona evra, a na 19. mestu po učešću u ukupnoj aktivi od 0,8 odsto (udeo Pireus banke bio je 1,5 odsto) i po visini kapitala od 33 miliona evra, s tim što je kapital Pireus banke tri puta veći, 108 miliona evra.

Mnogi se verovatno više i ne sećaju da je pre dve decenije u Srbiji poslovalo više od 80 banaka, od kojih su skoro sve bile s domaćim kapitalom. Već u 2004. njihov broj pao je na 47, a taj trend se nastavio, iako su u međuvremenu na srpsko tržište stigli i novi „igrači”, poput Bank of Čajna ili Mira bank iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U stručnim krugovima skoro da postoji konsenzus da tek predstoji ukrupnjavanje na bankarskom tržištu Srbije jer banke s tržišnim udelom manjim od jedan-dva odsto teško da mogu da opstanu u sve žešćoj utakmici.

Trenutno ima čak 14 banaka s tržišnim učešćem manjim od 1,5 odsto. Sve one zajedno odobrile su samo 7,5 odsto ukupnih kredita, dok je udeo šest najvećih banaka, Inteze, Komercijalne, Unikredit, Sosijete ženeral, Rajfajzen i AIK banke osam puta veći – 62,2 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali već je najavio da država planira da do kraja ove godine proda svoj udeo u Jubmes banci, naredne godine i u Komercijalnoj, a priprema se strategija i za Srpsku banku. Uz to, već mesecima javnost nagađa ko bi mogao da kupi Sosijete ženeral banku jer se ova francuska grupacija već povukla i s tržišta Hrvatske.

U prilog te teze govori i nizak stepen koncentracije na srpskom tržištu. U Hrvatskoj četiri najveće banke imaju skoro 70 odsto ukupne aktive, a u Srbiji su četiri najveće banke odobrile oko 47 odsto svih kredita. Zato Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, smatra da je ukrupnjavanje ne samo očekivano već i poželjno. „To je pozitivan proces jer će podići performanse i pojačati konkurenciju među bankama, a to će doneti dobrobit i klijentima jer će pojeftiniti kredite”, smatra Nikolić, koji je nedavno agenciji Beta rekao da ne vidi problem u tome što banke kupuju domaći investitori. Tim pre, kaže član Saveta NBS, što je „iskustvo pokazalo da strani vlasnici nisu uvek uspešni”.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
Za ljude je interes da banke propadnu .
Твртко
Концентрација и укрупњавање је природан процес и нормално је да се банке укрупњавају. (Слични су процеси и у политици, привреди). Мале банке тешко могу да испуне мноштво регулаторних захтева, мноштво информационо технолошких захтева и слично. Мала банка мора много да се упре да би обезбедила "инстант плаћање"-на пример. У том смислу тачно је да укрупњавање може повећати конкурентност и ширу доступност банкарских производа. - Међутим - у кратком року - (а то је онај рок на којем ми као потрошачи најчеће функционишемо) већи утицај на каматну стопу (и јефтиније кредите) има међународно новчано тржиште. На пример, ако камата на обвезнице у Италији скачу (услед дефицита) - врло вероватно је да ће и каматне стопе у Србији скочити јер ће инвеститори похитати у Италију и тиме ће се створити мањак новца у Србији. То ће може резултирати растом тражње а самим тим и растом каматних стопа. Ово је, на пример, један сценарио који може имати везе са тренутном тржишном ситуацијом-а може и да нема :-)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.