Gojazna deca u opasnosti da dobiju u dijabetes

U Srbiji gotovo svako peto dete ima višak kilograma, osam odsto njih je gojazno, a broj debeljuškaste dece i one kod kojih se otkrije dijagnoza dijabetesa povećava se iz godine u godinu. Pravilan izbor namirnica, konzumiranje voća i povrća i redovna fizička aktivnost glavni su faktori u prevenciji gojaznosti i njenih posledica kao što je šećerna bolest, zaključak je učesnika panela „Preventivom do zdravijeg odrastanja”, koji je održan u Beogradu u susret obeležavanju Svetskog dana borbe protiv dijabetesa.

Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog iz Kliničkog centra Srbije, naglasak je stavila na stomačnu gojaznost, koja je glavna karakteristika premetaboličkog i metaboličnog sindroma, koji povećava rizik za nastanak dijabetesa, ali i drugih bolesti. Istraživanja koje je radila potvrdila su prisustvo metaboličkog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetabolički sindrom, odnosno samo povećan obim struka i još jedan faktor rizika, najčešće nizak HDL holesterol.

Učestalost metaboličkog sindroma povećavala se statistički značajno sa godinama: kod gojazne dece od 7 do 15 godine iznosila je 34,8 odsto, adolescenata od 16 do 20 godine 38,9 odsto, mladih od 20 do 30 godine 58,1 odsto, dok je kod odraslih zabeleženo 38 odsto.

– Stomačna gojaznost je odgovorna za depresiju adolescenata i mladih, jer citokini iz masnog tkiva utiču na razgradnju triptofana, koji je odgovoran za nastanak hormona sreće, pa se umesto toga stvaraju produkti koji dovode do brojnih poremećaja i depresije. Blagovremena reakcija i preventiva izuzetno su važni. To su zdrava mediteranska ishrana i fizička aktivnost koja podrazumeva barem sat vremena brzog hoda. Kad smršamo, smanjujemo stomačnu gojaznost, a imamo povoljne efekte i na regulaciju masnoća, krvnog pritiska i nivoa šećera, i na taj način sprečavamo ili korigujemo već postojeći premetabolički ili metabolički sindrom – istakla je dr Dimitrijević Srećković, koja je pre više od deset godina osmislila jelovnike namenjene zdravoj porodici u cilju prevencije gojaznosti, šećerne bolesti, povišenih masnoća, krvnog pritiska i vaskularnih komplikacija.

Činjenica da se deca u 21. veku manje kreću u odnosu na period od pre nekoliko decenija, prema rečima prof. dr Vladimira Koprivice, mora da podstakne sve činioce u društvu da se pokrenu i naprave važne korake kako bi se fizička aktivnost od ranog detinjstva povećala. Isto tako je važno da se prave individualni pristupi u osmišljavanju fizičke aktivnosti.

– Kretanje je čoveku od prirode zadato i ima veliki značaj u svim životnim dobima. Društvo mora kroz brojne aktivnosti u porodici, školi, školicama vežbanja i sportskim organizacijama da omogući mladima stručno vođeno vežbanje – pojasnio je profesor Koprivica.

Bojana Marković, iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug”, istakla je da je podrška važna, ali isto tako i da se o ovoj bolesti, o tome kako deca i roditelji žive sa njom, ali i načinima prevencije, priča neprestano.

– Uz podršku lakše se prihvataju i savladavaju svakodnevne obaveze koje dijabetes sa sobom nosi. Naše udruženje ima kontinuiranu podršku kroz adekvatnu edukaciju pacijenata, stručna predavanja, rad sa iskusnim psiholozima i kroz razmenu iskustva pacijenata koja mnogo znači – dodala je Markovićeva.

Kad se uspostavi dijagnoza da je dete obolelo od dijabetesa, lečenje predstavlja složen proces, od terapije insulinom, primenom odgovarajuće ishrane, fizičke aktivnosti i psihološke potpore. Ipak, dr Veroslava Stanković iz Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu, u prvi plan stavlja prevenciju.

– Statistika pokazuje da je veliki broj dece u Srbiji gojazno. Zato je neophodno da se od najranijeg detinjstva deca uče pravilnoj ishrani i važnosti pojedinih grupa namirnica, ali i štetnosti brze hrane i slatkiša. Decu treba učiti i da je doručak obavezan obrok, da ostale obroke ne bi trebalo preskakati i obavezno uzeti jednu voćku između obroka. Pravilan izbor namirnica, uobročenost i fizička aktivnost su glavni faktori u prevenciji gojaznosti i njenih posledica – dodala je dr Stanković.

Ovom prilikom je naglašeno da je započet projekat „Maksi školski karavan” koji obilazi 100 škola u Srbiji i u koji je uključeno 15.000 prvaka, a koji je pokazao, kako je objasnila Milica Popović, koliko se mališanima kroz igru može objasniti lepo zašto je važno da jedu povrće i tako budu zdrava.