Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Goransko oro uz zurle i tupane

Живописне женске ношње: Мерсиха Мемиши са породицом

Kosovska Mitrovica, Gora – Podno samih vrhova Šar-planine ugnezdilo se 18 sela u kojima živi nešto više od 4.000 Goranaca, pripadnika naroda južnoslovenskog porekla. Islam su primili u 16. veku, a masovno postaju muslimani krajem 18. i početkom 19. veka. Govore srpski jezik, ili, kako oni kažu, „našinski”.

Magistralnim putem Priština–Prizren stiže se do Gore. Na petom kilometru od skretanja za Dragaš (nekada nastanjen samo Gorancima, a u kome od 1999. žive i Albanci) nastavlja se put za Albaniju. Na putu mimoilazimo tek pokoju patrolu policije ili vozilo Kfora: ovde su za bezbednost zaduženi vojnici iz turskog kontingenta. Nastavljamo ka selu Vraništu, prema ledini Vlaška na kojoj je prvi dan đurđevdanskog slavlja. Ove godine Republika Srbija, Ministarstvo za kulturu i Ministarstvo za KiM pomogli su đurđevdanske svečanosti koje se ovde slave u četiri sela četiri dana. I u ostalim selima Goranci slave Đurđevdan. Prvi dan je u Vlaški, na ledini okruženoj brezama, na kojoj je već od ranih jutarnjih sati počeo da se okuplja narod, uprkos kiši i prohladnom vremenu. Pristižu kolima iz čitave Srbije, Makedonije, Italije, Belgije... Ovde u Gori važi pravilo – „gde god da si, na Đurđevdan u Gori da si”.

Pre gostiju, stigle su roštiljdžije i prodavci svakojakih suvenira. Širi se miris pljeskavica, vruće jagnjetine i teletine, sa ringišpila odzvanja graja mlađarije. Policija usmerava kolone automobila. Gaca se po blatu, ali su svi, naročito devojke i mladići, maksimalno doterani, jer đurđevdansko okupljanje je i prilika za upoznavanje. Svadbe, kojih je najviše na jesen, obično su kruna susreta koji se ovde dogode.

Pažnju posebno privlače žene i devojke u tradicionalnim goranskim nošnjama. Udate nose crne mantile i kape izvezene u srmi, a devojke su u belim nošnjama. Stvar je prestiža koja će više dukata na glavi i oko vrata da nosi. Svi čekaju da krene oro, tradicionalno goransko kolo. Dolazak tupana (gočeva) zakazan je za 13 sati.

U tradicionalnoj goranskoj nošnji, sa mužem, ćerkama Jasminom i Matildom i bratanicom Marinelom, došla je i Mersiha Memiši, da zaigra đurđevdansko oro. Mersiha studira u Kosovskoj Mitrovici, a na predavanja je vozi muž Mirsadin, koji je na birou za nezaposlene, baš kao i 90 odsto Goranaca koji su ostali u Brodu, Vraništu, Radeši, Globočici, Ljubovištu, Rapči... Nedaleko, stoji i njen otac Destani Nedžmidin, direktor Ekonomsko-turističke škole, koja je od pre dve godine u Mliki, pošto su prethodno Albanci zabranili učenje po programima Republike Srbije. Kaže nam da je ovde Goranaca sve manje, mnogi se odselili, pa tako sada u četiri smene i 11 odeljenja ima 111 đaka. A nekada je bilo 350 srednjoškolaca.

Tu je i Ilijaz Musamedin iz Kukoljana, koji se svojevremeno iz Beograda vratio u svoje rodno selo. Nezaposlen je i on, ali veli da je to „nikakva muka” u poređenju sa strahom i neizvesnošću sa kojima se svakodnevno susreću: od 1999. do danas na teritoriji Kosmeta ubijeno je 15 Goranaca. Samo u selima u Gori ubijeno je troje. O teškom životu Goranaca posle dolaska Kfora i Unmika svedoči nam i Alija Abdi, koordinator opštine Gora. Nekada je, kaže, u Gori bilo 18.000 Goranaca, sada ih ima jedva 5.000. Mnogi su uzeli i azil u inostranstvu. U kosmetskim gradovima jedva da ih i ima. U Prištini je nekada, samo poreklom iz Globočice, bilo 50 porodica, sada samo dve. Procenjuje se, kazuje Abdi, da u Srbiji i inostranstvu ima oko 30.000 Goranaca. U Sijeni, u Italiji, ima ih čak 4.000.

– Ali, gde god da su, naši Goranci na Đurđevdan ovde dolaze. Skupljaju se svi pečalbari – slastičari, buregdžije, doktori, profesori... Tradicija nam tako nalaže – naglašava Alija i veli da dokle god je Srbija na ovim prostorima, i Goranca će biti.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.