Ramska tvrđava čeka turiste

Iz sela Ram, sa istoimene tvrđave puca pogled nadaleko. Širok Dunav, ravan Banat, a Rumunija – brdovita. Udaljena je petnaestak kilometara od Velikog Gradišta. Kule sada zovu turiste, a nekada je ovo bila važna geostrateška tačka gde su se sudarale vojske i civilizacije. Dragan Jacanović, arheolog Narodnog muzeja u Požarevcu koji vodi arheološka istraživanja, kaže da su u početku mislili da je zdanje iz turskih vremena, ali kad su započeli otkopavanja otkrili su i rimski mauzolej. U sredini svojom visinom izdvaja se pet kula. Tvrđava Ram spada u najstarija artiljerijska utvrđenja u Srbiji.

Dragoljub Stevanović

BELEŠKE S PUTA: SENTANDREJA
Tragovi Srba i miris kolača

Crveni krovovi kuća, crkve sa visokim tornjevima, kapije od kovanog gvožđa, strme i krivudave ulice. Takva je Sentandreja, varošica nadomak Budimpešte, nekada velika postojbina Srba koji su se, pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića, ovde doselili 1690. godine. Tada ih je bilo oko 8.000, danas jedva stotinak. Bilo je u njoj i mnogo srpskih crkava – danas ih ima samo četiri.

U ovom baroknom mestu postoji kutak u kojem možete da probate čuvenu poslasticu marcipan, ali i da se sladite doboš-tortama

Tekst i fotografije: Miroslav Stefanović

FORMULE ŽIVLjENjA
Neodlučnost

(Ilustracija: Srđan Pečeničić)

Odlučivanje je proces u kojem se vagaju koristi i rizici različitih mogućih izbora, a to nekada zahteva vreme potrebno za prikupljanje dodatnih informacija. Zoran Milivojević u novoj kolumni predstavlja osobe, koje veoma dugo ne mogu da donesu odluku, pa ni onda kada su u pitanju manje važni izbori, ali i ljude koje umesto da odlučuju ostaju pasivni i očekuju da se situacija razreši sama od sebe. Neodlučni se plaše greške, izbegavaju odgovornost, svoja loša osećanja ili neku negativnu posledicu, a glavni uzrok neodlučnosti je što nisu naučili kako se donose odluke.

NE SAMO O POSLU: Gala Jovanović
Devojka u crvenoj haljini

(Foto: Promo Beogradski festival igre)

Njen lik nalazio se na bilbordima i plakatima kojima je ovog leta najavljivan Beogradski festival igre. Rodom je Beograđanka, solistkinja je Baleta Državne opere iz Beča i ovogodišnja je dobitnica prestižne nagrade „Vip poziva”, koju već osmu godinu dodeljuju Beogradski festival igre i kompanija „Vip mobile” mladim umetnicima iz Srbije sa međunarodnom karijerom. Imala je samo 15 godina kada je  2005. otišla na takmičenje u Lozanu i, posle tog prvog međunarodnog iskustva, poželela da školovanje nastavi u inostranstvu. Naporan rad i, naravno, raskošan talenat urodili su plodom. Gala je 2015. promovisana u solistkinju. Od tada igra noseće uloge u predstavama „Don Kihot”, „Krcko Oraščić” i „Labudovo jezero” u koreografiji Rudolfa Nurejeva, „Romeo i Julija”...

Aleksandra Mijalković

10 PITANjA O AEROZAGAĐENjU
Nema kazni za zagađivače

(Foto: Dragan Jevremović)

Sa hladnim danima i početkom grejanja stanovnici Užica, Valjeva, Beograda, Kraljeva, Kragujevca ili Kosjerića neće često moći da otvore prozor i punim plućima udahnu čist vazduh. Iako kvalitet vazduha u Srbiji, generalno, nije ni bolji ni gori nego u zemljama centralne i istočne Evrope, pojedine urbane sredine poput najbrojnijih gradova već godinama se muče sa aerozagađenjem. Kompanije koje emituju zagađujuće materije plaćaju samo ekološku taksu zavisno od količine opasnih čestica koje puštaju u vazduh

Kako se nabavljaju i održavaju merne stanice za kontrolu kvaliteta vazduha i kada će i stanovnici „crnih tačaka” udisati čistiji vazduh, odgovara Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine,

Andrijana Cvetićanin

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU