Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ZLATO, VEČNA VALUTA

Dukati su večni

Vrednost zlatnih, ali i srebrnih novčića zavisi od težine, godine proizvodnje, da li su probušeni jer su nošeni kao ogrlica... Od Franca Jozefa i Tita do Nikole Tesle i Belog anđela
(Фотодокументација "Политике")

Oko 95 odsto predmeta od zlata, koji se prodaju otkupljivačima, u Srbiji se tretira kao lomljeno zlato, odnosno materijal koji nema numizmatičku i kolekcionarsku vrednost. To za naš list kaže jedan dugogodišnji trgovac starinama iz Beograda, koji dodaje da su izuzetak od ovog pravila – dukati. Vrednost, pogotovo zlatnih, ali i srebrnih novčića zavisi od više faktora, a pre svega od toga da li se i dalje proizvode, pri čemu su, naravno, vredniji oni koji se danas ne kuju.

Na području južne i jugoistočne Evrope, najpoznatijim i najrasprostranjenijim se smatra dukat Franca Jozefa. Osmišljen je 1872. i korišćen je sve do 1915. u Austrougarskoj, ali i za međunarodna plaćanja. Upravo je 1915. godina otisnuta i na savremenim primercima ovog dukata koji se i danas masovno izrađuje u Austrijskoj kovnici.

Nemaština rasprodaje porodičnu istoriju
Građani Srbije poslednjih decenija sve masovnije rasprodaju predmete od zlata koje imaju u kući, a otkupljivači nemaju kome da ih preprodaju jer je sve manje kolekcionara, kaže izvor „Politike”. Pripisujući ovaj začarani krug usudu tranzicije, naš sagovornik ističe da čak i ako se vredni predmeti založe u zalagaonicama, vlasnici se po njih gotovo nikad ne vrate. S druge strane, lomljeno zlato otkupljivači najčešće prodaju – zlatarama.
Istovremeno, upućeni navode da su prethodnih godina kupci iz Hrvatske organizovano kupovali predmete od najplemenitijeg metala u Srbiji da bi ih preprodavali dalje, najčešće u Sloveniji. Naš sagovornik kaže da je prema njegovim saznanjima prethodnih godina dosta zlata naručivano iz Hrvatske u našoj zemlji, to jest od ovdašnjih zlatara i juvelira. S tim da, dodaje, to ne bi trebalo mistifikovati jer je po sredi legalna kupovina.

Kao razlog se navodi priznanje da su ekonomska ograničenja Prvog svetskog rata makar privremeno zaustavila te iste godine kovanje zlatnog novca. Zbog toga bi primerci izrađeni do toga doba trebalo da imaju dodatnu numizmatičku vrednost.

Ovaj dukat se i danas izrađuje u obe varijante u kojima je izvorno kovan: kao jednostruki, prečnika 20 milimetara i težine 3,49 grama (cena 128 evra) i četvorostruki, prečnika 40 milimetara i težine 13,96 grama (košta 505 evra). Obe kovanice izrađene su od zlata čistoće 98,6 odsto. Na prednjoj strani je otisnut lik cara Franca Jozefa, a na drugoj grb Austrougarske monarhije – dvoglavi austrijski carski orao.

Među poznatim dukatima iz srpske istorije je onaj s likom kralja Milana Obrenovića. Zlatne kovanice nominale od 10 i 20 dinara s likom ovog vladara kovane su krajem 19. veka. Težina dukata od deset dinara iznosi 3,22 grama, a prečnik joj je 18 milimetara, dok ona od 20 dinara, prečnika 21,5 milimetara, teži 6,45 grama.

Na skupocenost dukata utiče i njihova brojnost, ali i težina odnosno dimenzije. U zavisnosti od ovih faktora, njihova dodatna, numizmatička vrednost može da premaši vrednost zlata od kojeg su napravljeni za najmanje pet odsto, a u slučajevima izuzetno retkih zlatnih kovanica i više hiljada procenata, kaže naš izvor.

Tako na jednom slovenačkom sajtu specijalizovanom za prodaju zlatnog novca i dukata cene variraju. Kovanica od 20 dinara s likom kralja Aleksandra Karađorđevića iz perioda Kraljevine Jugoslavije košta 317 evra, ali zato četvorostruki dukat iz istog perioda, s likovima ovog vladara i kraljice Marije, staje 1.500 evra. Kad je reč o kovanicama posle Drugog svetskog rata, na njima očekivano dominira Tito, a raspon cena je i ovde šarolik. Na primer, apoen od 200 dinara iskovan 1968. u čast 25. godišnjice Avnoja košta 665 evra, a onaj od hiljadu dinara – čak 3.500.

Među najređim i samim tim i najvrednijim kovanicama s ovdašnjih prostora je crnogorski zlatni dukat od sto perpera, korišćen kao sredstvo plaćanja početkom 20. veka u Crnoj Gori. On, prema rečima našeg sagovornika, predstavlja ekstremnu retkost jer je urađeno 808 komada – pošto je, sticajem okolnosti, imao samo dve emisije.

„Od toga su više od 500 primeraka istopili Austrougari kad su okupirali Crnu Goru u Prvom svetskom ratu. Ostatak se decenijama provlačio kroz narod, ali su i od toga pojedini komadi vremenom pretapani. Procenjuje se da ova kovanica danas postoji u svega sto ili dvesta primeraka. Vrednost zlata u njoj je 600 evra, ali vrednost celog dukata se meri desetinama hiljada evra”, ističe on.

Mediji su prethodnih godina izveštavali da je ovaj dukat na aukcijama dostizao cene od 20.000 do čak 35.000 evra, u zavisnosti od stepena očuvanosti. Pojedini zlatnici od sto perpera se čuvaju u muzejskim zbirkama Ermitaža, Britanskog muzeja, madridskog Prada i Američkog numizmatičkog društva. Njegovu numizmatičku vrednost zbog izuzetne retkosti ne bi oborilo čak ni ako bi bio probušen kako bi se nosio kao ogrlica ili kalajisan da bi bio okačen na vidnom mestu.

Od savremenijih dukata, devedesetih godina prošlog veka masovno su kovani zlatnici s prikazima srpskih vojskovođa iz Prvog svetskog rata, poput vojvode Stepe Stepanovića ili Živojina Mišića, dok su u 21. veku počeli da se izrađuju s likovima svetaca i anđela. Ovi potonji se izrađuju i danas, a u jednoj zlatari cena kovanice od dva grama je 16.000, od tri grama 24.000, a od četiri grama 32.000 dinara. Na njima su raznoliki motivi: istorijske ličnosti poput kneza Lazara, kneginje Milice ili Nikole Tesle, zatim Beli anđeo, sveci i biblijski motivi, ali i prizori rođenja, krštenja i venčanja. Ponegde se dukati sa sličnim motivima mogu naći i u težini od jednog grama, po ceni od 5.800 dinara.

U većini slučajeva, bušenje ili kalajisanje obara vrednost dukata. Kao primer naš sagovornik navodi da bi, za razliku od zlatnika, srebrnjak od sto perpera koji inače vredi od 200 do 300 evra, ako je probušen, prema gruboj računici koštao svega nekoliko desetina evra.

Nije retkost ni da se naleti na kopiju nekog poznatog dukata. Upravo se Franc Jozef često falšira, i to tako što se izlije u jeftinijem materijalu, uz duboku pozlatu. Tako se dobije dukat istog premera (prečnika) kao i original, ali manje težine.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dukati
Nikada necu zaboraviti izreku jednog zemljaka koji je pricao o obicajima u njegovom selu kada se devojke na vasaru prezentiraju momcima koji traze zenu: "Sto ruznija devojka to vise dukata na vratu!"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.