Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SVEMIRSKI JUBILEJI

Dvadeset godina Međunarodne svemirske stanice

Sklapanje počelo 20. novembra 1998. – Dve godine kasnije primila prve astronaute. – Posada se obično sastoji od tri Rusa, dva Amerikanca i po jednog astronauta iz Japana, Kanade ili Evropske svemirske agencije
(Фото: НАСА)

Pre dve decenije čovečanstvo je započelo ambiciozni projekat izgradnje Međunarodne svemirske stanice (MSS). Dvadesetog novembra 1998. godine Rusija je lansirala raketu „Proton”, a dve nedelje kasnije NASA je poslala u svemir deo stanice nazvan „Juniti”, čime je počelo formiranje svemirske stanice.

Projekat je više puta odlagan zbog nedostatka novca i tehničkih problema. Plan za formiranje svemirske stanice u originalu je nazvan „Sloboda” (Freedom) davne 1980. godine, za vreme predsedničkog mandata Ronalda Regana u SAD. Regan je dozvolio NASA da u toku deset godina realizuje tada prilično ambiciozan projekat. Početkom devedesetih godina promenjeni su planovi za izgradnju stanice kako bi se smanjili troškovi, ali i da bi se druge zemlje uključile u realizaciju.

Rusija i SAD su se 1993. godine složile da udruže snage i naprave jednu zajedničku svemirsku stanicu, uz podršku Evropske svemirske agencije i Japana.

Sklapanje svemirske stanice počelo je 20. novembra 1998. godine, lansiranjem ruskog kontrolnog modula nazvanog „Zarja”. Zatim je u svemir poslat i američki modul za povezivanje delova stanice koji su američki astronauti povezali sa drugim delom stanice.

Sredinom 2000. stanici je dodat ruski modul „Zvezda”, kontrolni centar namenjen za smeštaj astronauta, da bi 2. novembra iste godine primio prve stanare, ruske astronaute Sergeja Krikaleva i Jurija Gidzenka i Amerikanca Bila Šeperda, koji su doleteli na svemirsku stanicu ruskom letelicom „sojuz”. Od tog dana Međunarodna svemirska stanica gotovo da nije ostajala bez ljudske posade. Vremenom je NASA napravila laboratoriju za proučavanje gravitacije, a kasnije su dodavani delovi pa se stanica širila. Danas ima veliki broj laboratorija u kojima se izvode razni eksperimenti. Stanica je s vremenom dobila i brojne solarne panele i termalne radijatore kako bi se olakšali uslovi za život astronauta dok su u svemirskoj misiji.

Osim SAD i Rusije, u izgradnju MSS-a uključeni su i Kanada, Brazil i Japan, ali i 11 zemalja koje su članice Evropske svemirske agencije. Ruski moduli su se posle lansiranja sa Zemlje automatski povezivali sa Međunarodnom stanicom. Druge delove, koje su dopremali spejs-šatlovi, astronauti su sami montirali tokom slobodne šetnje van stanice. Astronaute su u svemir podjednako prevozili i ruski i američki spejs-šatlovi, ali je ipak ruski „sojuz” ostao kao glavno prevozno sredstvo do svemirske stanice.

Prvi eksperimenti bili su usredsređeni na istraživanje života u svemiru i bestežinskog stanja.

Posle eksplozije prilikom lansiranja spejs-šatla „Kolumbija” u februaru 2003. godine, astronauti sa svemirske stanice preventivno su poslati na Zemlju, što je uticalo na smanjenje razvoja stanice. Zatim je broj astronauta koji borave na stanici smanjen sa tri na dva i uglavnom su se bavili samo redovnim održavanjem stanice, dok su naučne eksperimente sveli na minimum.

Posle obnavljanja letova u svemir 2006. godine, ponovo je broj astronauta na stanici povećan na tri. Sledeće godine na stanicu je dodat novi modul koji se koristi kao „dolazni peron” za spejs-šatlove koji stižu sa Zemlje. Na njega su zakačene i evropska laboratorija „Kolumbus”, ali i japanska laboratorija „Kibo”. Sledeće godine dodati su novi moduli.

Slanjem rakete „Arijana 5”, u svemir je stigla rekordna količina opreme teška 7.700 kilograma. U martu 2008. godine dopremljen je kanadski robot „Dekster”, koji je zamenio astronaute u svemirskim šetnjama.

Svemirska stanica poslala je potpuno funkcionalna u maju 2009. godine kada je primila šest astronauta. Za to je bilo potrebno da se sa stanicom trajno povežu dve letelice „sojuz”. Posada se obično sastoji od tri Rusa, dva Amerikanca i po jednog astronauta iz Japana, Kanade ili Evropske svemirske agencije.

Godinama su dodavane platforme pa je stanica postajala sve veća i veća.

Dogovorom Rusije, SAD i Evropske svemirske agencije produženo je finansiranje Međunarodne stanice do 2024. godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.