Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: VLADIMIR LUČIĆ, koordinator za internet i multimediju „Telekom Srbija grupe”

Nećemo stati dok ne postanemo lideri

„Telekom Srbija” planira da kupi još nekoliko kablovskih provajdera, jer se tako jača pozicija kompanije u odnosu na konkurenciju, ostvaruje pristup novim tehnologijama, povećava vrednost kompanije i broj korisnika
(Фото Драгослав Жарковић)

Uveren sam da ćemo od „Telekoma Srbija” da stvorimo ne samo telekomunikacionog lidera u regionu već i oslonac za koji bi se vezao digitalni razvoj Srbije. Nastavićemo da ukrupnjavamo ovo tržište sve dok ne postanemo lider i u Srbiji – zemlji odakle smo i počeli. Problem ovog tržišta je što još nije uređeno i što u Srbiji, za razliku od zemalja regiona, postoji 90 kablovskih provajdera koji su neka vrsta koalicije protiv „Telekoma”, jedni druge uglavnom ne napadaju, ali „jedu” korisnike „Telekoma Srbije”, kaže u razgovoru za „Politiku” Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju „Telekom Srbija grupe”, koji je prošle godine proglašen i menadžerom godine u Crnoj Gori.

Poznati ste kao čovek koji je podigao „Mobilnu telefoniju Srbije”. Sada ste u „Telekomu Srbije” u drugoj ulozi, a osim toga što ste na čelu i ćerke firme u Crnoj Gori, u Beogradu ste zaduženi za internet i multimediju za celu „Telekom grupu”. Šta zapravo podrazumevaju sve ove nadležnosti?

Istakao bih dva projekta na koje sam izuzetno ponosan. Od 2003. do 2008. godine bio sam na čelu „Mobilne telefonije Srbije”. To je period njenog najvećeg rasta i dominacije na tržištu, u konkurenciji prvo sa „Mobtelom”, a kasnije i sa „Telenorom” i „Vipom”. Taj naš uspeh u mobilnoj telefoniji, pod sloganom „Imate prijatelja”, bio je demonstracija da državna firma može da se nosi s konkurencijom i da, ako se oformi sposoban menadžment, nema neke razlike između državne i privatne kompanije.

Učestvovao sam i u projektu širenja „Telekoma” van granica naše zemlje. Prvo smo 2007. godine krenuli u BiH i Crnu Goru, što je bio veliki izazov jer smo ušli na područje gde već postoji ozbiljna konkurencija koja je bila čvrsto pozicionirana. Poseban izazov je bila Crna Gora, gde sam otišao 2012. godine da bih konsolidovao firmu jer je reč o teškom i specifičnom tržištu. Sa stanovišta prihoda, reč je o malom tržištu koje, s druge strane, ipak ima izuzetno jaku konkurenciju – „Telenor”, „Dojče telekom” i „Telemah”, odnosno SBB. Posle šest godina, iz vrlo loše situacije, kao mali treći mobilni operater, došli smo na 33 odsto tržišta u mobilnoj mreži. Što je još važnije, napravljen je veliki zaokret u fiksnoj telefoniji za tri godine. Mogu da se pohvalim da je reč o svetskom rekordu. Krenuli smo od nule, da bismo u segmentu fiksnog interneta prešli 40 odsto tržišnog učešća. Tendencija rasta u sledećih godinu dana ukazuje na to da ćemo postati broj jedan i u mobilnoj i u fiksnoj telefoniji. Ponosan sam jer smo potvrdili da možemo da pariramo i najvećim svetskim telekomunikacionim gigantima.

Šta je matrica za uspeh i šta ćete da uradite u Srbiji?

Pre svega, da budete brži od konkurencije, da imate dobar odnos s korisnicima i da razumete buduće tehnološke pravce razvoja. Zadatak mi je da transformišem „Telekom Srbija grupu” u modernog operatera koji diktira regionalne i prati globalne trendove. Da pojasnim. Mi smo nekada bili uljuljkani prihodima od SMS-a, fiksne telefonije i međunarodnog saobraćaja, koji se zbog primene novih tehnologija dramatično smanjuju. Reč je o izazovu s kojim se suočavaju svi operateri. Ubuduće, trebalo bi da se baziramo na tri nova izvora prihoda – internet, multimediju i razvoj digitalnih servisa.

Da li je to način da povećate broj korisnika?

Da. Novom strategijom povećaćemo prihod od postojećih korisnika, a istovremeno širićemo korisničku bazu sa novim korisnicima. Kada počne da vam raste broj korisnika to vam je isto kao i kada pada. To su trendovi koje konkurencija teško može da zaustavi jer dva zadovoljna korisnika povuku trećeg. Ako dobro definišete strategiju, morate da uspete. To je ključ uspeha u telekomunikacijama. Uveren sam da ćemo od „Telekoma Srbija” da stvorimo ne samo telekomunikacionog lidera već i osnovu za koju bi se vezao digitalni razvoj Srbije. Pored toga, pokušaćemo i da kroz saradnju sa startap kompanija usvojimo njihov princip rada i razmišljanja, kako bismo dodatno modernizovali kompaniju. Čitava ta strategija konsolidacije ide u više pravaca. Jedan od njih je i da proširimo poslovanje tamo gde imamo prirodan ekonomski interes.

Gde je to?

Cilj je zapadni Balkan, s jedne strane, a s druge, zemlje gde živi naša dijaspora. Primera radi, u Austriji već nekoliko godina radimo kao virtuelni operater mobilne telefonije. Proširićemo se na Nemačku, Švajcarsku, Ameriku i Kanadu. Kao virtuelni operater i multimedijalni provajder u ovim zemljama, probaćemo značajno da podignemo vrednost naše grupe.

Kada govorite o povećanju vrednosti kompanije, nedavno je došlo do akvizicije „Kopernikusa”. Zašto je ova kupovina važna za „Telekom”?

Kompanija je bila dramatično ugrožena, u delu fiksnog interneta i multimedije od strane kablovskih provajdera. Oni segmeni poslovanja koji bi trebalo da nam donose prihod u narednih 50 godina, bili su u zaostatku. Za razliku od zemalja regiona, u Srbiji je tržište bilo konsolidovano na štetu naše kompanije. Postoji oko 90 kablovskih provajdera koji su neka vrsta koalicije protiv „Telekoma”. Jedni druge uglavnom ne napadaju, ali „jedu” korisnike „Telekoma Srbija”. Tako smo došli u situaciju da jedan od ključnih segmenata poslovanja, multimedija, zapravo bude ugrožen. I danas, kada imamo oko 430.000 korisnika, čak 30 odsto njih ima i drugu opciju, istovremeno koristi i usluge drugog operatera. To znači da u svega 300.000 domaćinstava imamo našu televiziju bez konkurencije, što ja vrlo malo. Upravo je i taj mali broj korisnika doveo do zaostajanja u sadržaju programa. Foks je lep primer. Svi kablovski provajderi imaju Foks osim nas, zato što se najvećem kablovskom provajderu isplati da plaća ekskluzivu, za tehnologiju koju uopšte ne koristi, kako bi nas sprečio da svojim korisnicima ponudimo taj kanal. Bili smo sami protiv svih. Došli smo u situaciju da nemamo neke kanale, koji se kod korisnika smatraju brendom i onda je jako teško ubediti korisnika da napusti nekog kablovskog provajdera i dođe kod nas.

Situacija je bila baš ozbiljna?

Da. Bili smo dovedeni u veliku opasnost. Dramatično je počeo da opada broj korisnika fiksne telefonije i interneta. Kablovski provajderi sve više nude pakete u kojima, pored televizije, korisnicima nude i internet i fiksni telefon. Pa smo s tri miliona korisnika fiksne telefonije pali na 1,9 miliona korisnika, s tendencijom daljeg pada. Počeli smo da gubimo i pretplatnike fiksnog interneta jer je logično da korisnik ima paket od jednog provajdera. Da nismo brzo reagovali na tržištu, dogodilo bi se da gigant poput „Telekoma” počne da posluje s gubicima.

Kako ste to sprečili?

Za početak akvizicijom kablovskih operatera, kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori i BiH. Ukrupnjavanje telekomunikacionog tržišta postalo je trend u Evropi u poslednjih pet godina. Akvizicijom se jača pozicija kompanije u odnosu na konkurenciju, ostvaruje se pristup novim tehnologijama, povećava vrednost kompanije, uvećava broj korisnika, i to sve govori o važnosti akvizicije „Kopernikusa”. Zato ćemo da kupimo i još nekoliko kablovskih provajdera. Osim korisničke baze, koja nam odmah donosi prihod i profit, automatski smanjujemo pad prihoda u fiksnoj i internet mreži. Na pragu smo da rešimo i neke druge probleme, kao ovaj sa Foksom. Pored pomenutih akvizicija, ušli smo i u reformu kompanije na više nivoa. Trudimo se da poboljšamo kvalitet usluga, odnos prema korisniku, a sve to vodeći računa da cene budu pristupačne svima. Dakle, nudimo jedinstvene pakete, za svačiji džep. Istovremeno, radimo na još dva velika tehnološka projekta, gradimo optičku infrastrukturu za brzi internet, a 15. decembra ćemo pustiti i našu ponudu satelitske televizije u svim zemljama u kojima poslujemo.

Da li ste i dalje zainteresovani za „Telekom Albanije”?

Jesmo. Tender je još u toku i zbog toga ne mogu ništa više da vam kažem o tom procesu. Ali smo u igri i dalje.

Bilo je mnogo negodovanja kada ste kupili „Kopernikus”, smatralo se da je to loš potez?

Niko ne može da kaže da je kupovina kablovskog operatera loš potez. Naprotiv. Da ga nismo kupili „Kopernikus” bi nas brzo prestigao jer je imao razvojni put kao SBB. Još pre skoro tri godine, odmah po preuzimanju „Kopernikusa”, međunarodni fond „Abris” započeo je veliki investicioni ciklus ubrzane digitalizacije i zabeležio rast korisničke baze više od 35 odsto. Takođe, fond je bio odobrio i dodatnu investiciju, u iznosu od 100 miliona evra, za dalji rast kompanije i ukrupnjavanje tržišta, tako da bi nas sigurno prestigli u broju multimedijalnih korisnika. Zato nam je važno da mi nastavimo da ukrupnjavamo ovo tržište sve dok ne postanemo lider, kako u regionu tako i u Srbiji – u zemlji odakle smo i počeli.

Kako ste danas pozicionirani u Srbiji?

U mobilnoj telefoniji smo broj jedan, što se tiče broja korisnika, što se ne može reći za fiksni internet i televiziju. Mislimo da ćemo situaciju na tržištu poboljšati realizacijom planiranih akvizicija, realizacijom investicionih aktivnosti i reformom „Telekoma”. Cilj nam je da dođemo na milion korisnika interneta i televizije jer će to obezbediti stabilnost „Telekom Srbija grupe”. U drugoj fazi ćemo intenzivno da ulažemo u digitalne servise. Ne treba biti previše mudar pa videti u kom tehnološkom pravcu treba ići. Treba videti šta rade svetski operateri sa stanovišta konsolidacije infrastrukture i američki provajderi sa stanovišta digitalnih servisa. To su dve ideje vodilje.

Koliko godišnje investirate u nove tehnologije?

Na nivou grupe investiramo više od 200 miliona evra svake godine. To je nezavisno od akvizicija. Reč je samo o ulaganjima u infrastrukturu. 

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

boban
Pre dve nedelje odem u Telekom u Zrenjaninu da uvedem Internet i kablovsku.Kazu mi da se na to ceka oko 4 nedelje.Istog dana odem u SBB.Kazu mi ceka se 2 dana.Dosli su ne za 2 dana vec sutra dan.Cekao sam na servis manje od 24 casova.
Gavrilo
Lično, otkazao kablovsku SBB, preneo broj mobilnog iz Telenora, objedionio sve usluge ( mobilni, internet, tv i fix telefon) u MTS-ov box paket i prezadovoljan uslugom. Mobilni net im je bez konkurencije, najbrži i najpouzdaniji, odličan, signal mobilne mreže takodje, adsl zadovoljavajući, pouzdan,dobar protok, tv paket manje više ok,mada da je manje Pink-ova, bilo bi bolje...sve u svemu, prezadovoljan uslugom, cenom paketa, kao i tehničkom podrškom. Vidan napredak u komunikacji i odnosu ka korisnicima.
pancevac
Jedna bazna stanica u Pancevu i jedna u Dolovu. Na sve zalbe lose pokrivenosti signalom i sivih zona,u kojoj se i mi nalazimo, odgovaraju da nema tehnickih uslova! Drugi operater iz Norveske je na zalbe korisnika u roku od godinu dana resio pitanje pokrivenosti signalom svojih korisnika. Koliko korisnika je izvrsilo prenos broja i otislo iz Telekoma? Jesu domaci,jesu najpovoljniji ali dokle ce da se igraju gluvih telefona.
Miško Belić
Telekom Srbije kod nas u Kanadi hahahahahaha e dobro me nasmeja. Pa ovaj nema dodira sa realnošću. Mnogo vama treba da dostignete standard ovdašnjih operatora. Već ste nudili neke glupe app na koje smo se svi ovde smejali. Buy from Toronto
Aleksa
Ne znam o kakvom liderstvu u regionu priča jer nisu u stanju 15 dana da presele telefonski priključak iz ulice u ulicu. Ja uskoro raskidam sa njima sve ugovore i idem tamo gde postoji bolja poslovnost i kvalitetnija usluga. Čekam samo da vidim da li će mi ispostaviti račun za nepruženu uslugu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.