Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE: OD GAZE DO GOLANSKE VISORAVNI

Hamas i dalje kopa tunele

Prelaz Kerem Šalom jedina je kopnena trgovačka veza sa svetom koju ima palestinska enklava stešnjena uz Sredozemno more
Испод бедема царинског терминала су тунели на дубини од тридесет метара кроз које могу да прођу наоружани борци Хамаса (Фото М. Пешић)

Od našeg specijalnog izveštača

Jerusalim, Tel Aviv – Smešten blizu granice s Egiptom, prelaz Kerem Šalom samo na prvi pogled liči na bilo koji carinski terminal. Desetine natovarenih šlepera nanizanih u dve kolone čekaju da se otvore teška metalna vrata između betonskih zidina. Nepun kilometar odatle je mesto Rafa u pojasu Gaze. Ovaj prelaz jedina je kopnena trgovačka veza sa svetom koju ima palestinska enklava stešnjena uz Sredozemno more.

Građevinski materijal, gorivo, plin, poljoprivredni proizvodi, ali i sva ostala roba široke potrošnje u Gazu iz Izraela stižu jedino preko Kerem Šaloma. Metalne cevi ne mogu u Gazu, jer Hamas od njih pravi rakete kojima gađa izraelska naselja.

Nema naoružanih vojnika, ali tu su precizni gigantski skeneri i psi tragači kojima ništa ne promiče. U jednoj smeni ceo prelaz opslužuje 130 Izraelaca i 70 Palestinaca koji svaki dan dolaze iz Gaze. Pregled kamionskog tereta traje između 10 i 45 minuta. U Tel Avivu se mogu videti grafiti na hebrejskom „Dva miliona Palestinaca u Gazi živi u getu”, ali ova palestinska enklava nije opasana zidovima.

Iako deo međunarodne zajednice stalno upire prst u Tel Aviv da Gazu namerno drži pod opsadom, neke činjenice govore da slika nije baš tako crno-bela. Prolaz kamiona preko Kerem Šaloma se odvijao i tokom poslednjeg raketnog napada. Samo u prošloj godini preko ovog prelaza u Gazu je ušlo 161.000 kamiona punih robe.

„Ovo je civilna uprava koja služi našoj državi, ali i našim neprijateljima. Naravno da nije sav narod Gaze naš neprijatelj, mada ih je okupirao Hamas”, dočekuje nas Ami Šaked (59), direktor prelaza Kerem Šalom.

Prolazimo kroz pravi lavirint betonskih bedema i metalnih ustava, pokriven stotinama kamera koje štite od snajperskih hitaca i kamiona punih eksploziva. Šaked više podseća na Mela Gibsona iz filmskog serijala „Smrtonosno oružje” nego na nekog uštogljenog carinika. U kariranoj košulji i s kačketom ispod kojeg je proseda kosa skupljena u konjski rep, dok jednim uhom osluškuje „motorolu”, on otvoreno priča o bezbednosnim rizicima u ovom delu pustinje Negev.

Gazu poznaje dobro već 30 godina, ali, kako kaže, nikada je nije video u ovako lošem stanju kao danas. Narod koji teško živi, osim palestinskoj upravi, mora da plaća i dodatne poreze Hamasu.

„Od dolaska revolucionarnih islamista sve se promenilo. U Gazi imate 400.000 pametnih i obrazovanih mladih ljudi koji nemaju šansu da dobiju nikakav posao, jer gotovo da nema industrije. Oni se nalaze u pravoj klopci”, priča Šaked.

Sa jedne osmatračnice nam pokazuje šta znači realnost na terenu. Na egipatskoj strani desetine traktora zatrpavaju novootkrivene podzemne tunele koje prave islamisti. Kilometar severnije u Gazi se kopaju novi.


Hila Fenlon

Pažljiv pogled usmeren prema Rafi, gradu od 200.000 stanovnika, otkriva brežuljke sveže iskopanog peska. Palestinci kopaju tunele ručno, otprilike 10 metara dnevno. Nedavno su ispod Kerem Šaloma otkrili tunele na dubini od trideset metara kroz koje mogu da prođu naoružani borci Hamasa.

Šaked bi, kaže, voleo da živi u miru sa Palestincima, ali misli da to nije izvodljivo: „Kako da verujete u primirje koje je proglasio Hamas posle 460 ispaljenih raketa? Ne verujem u palestinsku hudnu (prekid vatre na arapskom). To njihovo primirje znači samo da nemaju dovoljno municije da nas unište. Reći ću vam otvoreno, ne verujem nikome, ni Evropljanima ni Amerikancima, već samo sebi”.

Pedesetak kilometara severnije, uz samu granicu s Gazom nalazi se jevrejsko selo Nativ Hasara. Ova poljoprivredna kooperativa (Izraelci, za razliku od kibuca, ovakva naselja nazivaju mošav) izgleda rajski. Prostrane prizemne kuće s puno zelenila i nezaobilaznih palmi, olimpijski bazen na ulazu u mesto, škola, dečji vrtić. Sredozemno more je na samo dva kilometara. Ovu idilu kvari činjenica da je ovo i ratna zona.

Na ovo područje od 2001. godine palo je 5.000 „kasam” raketa i minobacačkih granata ispaljenih iz Gaze. Do sada su život izgubila samo tri od 850 meštana. Sve to zahvaljujući odličnom sistemu alarmiranja stanovništva čak i SMS porukama čim lanseri počnu da se pune raketama. Svaka kuća ima malo armirano betonsko sklonište. Škola i vrtić su izgrađeni od zidova i tavanica debelih jedan metar.

„Svet stalno brine za Gazu. A ko će nas da zaštiti od ovakvog terora? Naši mališani čim prohodaju moraju da znaju gde se u svakom trenutku nalazi najbliži zaklon. Svaki put pre nego pošaljete dete u prodavnicu po mleko, ono mora da vam nabroji gde se sve usput nalaze skloništa. Jer, kada se čuje sirena, nema mnogo vremena, pet-šest sekundi, ako hoćete da sačuvate živu glavu”, priča Hila Fenlon (42), majka dvoje dece.

Uprkos konstantnoj tenziji i pretnjama od granata, Nativ Hasaru su za osamnaest godina napustile samo tri porodice. Istrajni su da opstanu. Tu su im plodna polja i farme. S nedavno podignute platforme za nadgledanje, Hila Fenlon nam pokazuje dva betonska zaštitna zida prema Gazi. Jedan je na samoj granici razdvajanja, a drugi bliže mestu zaštite od snajpera. U dolini ispod te tačke, nalazi se imanje na kojem uzgaja semenski paradajz, papriku i krompir.

„Odnedavno iz Gaze puštaju balone i zmajeve napunjene zapaljivim materijama koji padaju na zemlju i izazivaju požare. Jedan balon je pao i na moju farmu, ali srećom sam uspela da ugasim vatru”, priča ova srčana meštanka čiji su roditelji došli sa Sinaja 1982, kada su Izraelci prema dogovoru iz Kemp Dejvida preselili sva jevrejska naselja.

Pet provokativnih zastava Iranske garde

U područjima brdovite, ali plodne severne Galileje, u mestima Malot i Taršiša blizu granice s Libanom, godinama u miru žive izmešani Jevreji, Druzi, Arapi hrišćani i muslimani. Prosperitet ovom kraju delom je omogućio i jedan od najbogatijih ljudi na svetu Voren Bafet kupivši 2006. godine za četiri milijarde dolara čuvenu izraelsku fabriku za proizvodnju mašinske opreme „Iskar”.

Desetak kilometara severnije, na brežuljku iznad kontrolnog punkta UN, zlati se kupola nalik onoj na Brdu hrama u Jerusalimu. To mesto Izraelci zovu Iranska garda.

„Kupolu su izgradili Iranci. Vidite li pet zastava kako se vijore pored”, pokazuje nam jednom rukom Sarit Zehavi, dok nam drugom pruža dvogled i nastavlja da objašnjava. „Žuto-zelena je zastava Hezbolaha, sledi libanska, pa palestinska. Na onoj beloj na arapskom piše ’Sledeće godine u Jerusalimu’, a poslednja, peta, državna je zastava Irana.”


Sarit Zehavi

Direktorka neprofitnog Centra za istraživanje bezbednosnih izazova „Alma” ne krije da je bila iznenađena kada je nedavno na svojoj granici videla državno obeležje Irana, zemlje sa kojom se ne graniče, a čiji lideri otvoreno poručuju da je Izrael „kancerogeni tumor” na Bliskom istoku koji treba eliminisati. Ovo otkriće za 41-godišnju bivšu potpukovnicu vojne obaveštajne službe svim dešavanjima u južnom Libanu, u kojem gotovo sve konce u rukama drži Hezbolah, daje novi smisao.

„To je direktna pretnja Irana Izraelu. Ali, znate li zašto smo ovde na samoj granici sigurni i ipak vlada mir? Hezbolah vrlo dobro zna da izraelska vojska ne bi tolerisala ubijanje civila ili bilo kakav vid terorističkog akta na svojoj teritoriji. Usledio bi žestok odgovor naših snaga i bili bi zbrisani”, priča Zehavi, koja kaže da bez straha na ovo mesto može da dovede i svoju decu.

Na istoku uz granicu sa Sirijom prostire se kameni plato, Golanska visoravan, nad kojom je Izrael 1967. godine posle Šestodnevnog rata preuzeo kontrolu. Vijugavi put vodi pored još uvek neraščišćenih minskih polja do kote visoke 1.165 metara na kojoj se nalazi osmatračnica Avital. S ovog mesta, odakle je Damask udaljen samo 60 kilometara vazdušnom linijom, puca pogled na šiitska naselja koja takođe kontroliše proiranski Hezbolah.

Vodič grupi kineskih turista koja se okupila oko nekadašnjeg izraelskog vojnog bunkera objašnjava kakve borbe su se vodile za ovaj strateški položaj. Jedna od najvećih tenkovskih bitaka između sirijske i izraelske vojske zbila se 1973. godine u dolini ispod nas. Sarit Zehavi kaže da ima mnogo tumačenja razloga zašto su se posle dva i po dana žestokih okršaja Sirijci povukli iako su imali 450, a Izrael samo 150 tenkova.

Dolaskom misije UNDOF 1974. godine napravljena je tampon-zona od 25 kilometara s jedne i druge strane granice, gde su vojnici UN kontrolisali broj vojnika i količinu oružja. Građanski rat u Siriji je sve to promenio. Misija UN se povukla i tek nedavno ponovo vratila.

„Za mene kao bivšeg obaveštajnog oficira, rat u Siriji je proizveo potpunu drugačiji odnos snaga u regionu. Poznate su nam aktivnosti Hezbolaha u Libanu, ali ovde se suočavamo sa jakom šiitskom milicijom koja pomaže Asadovom režimu, u čijim redovima su plaćenici iz Sirije, Avganistana, Iraka i Pakistana. Boreći se na strani Asada protiv pobunjenika, oni se zapravo spremaju da sutra napadnu Izrael”, priča direktorka „Alme”.

Izraelci ne veruju ni Arapima, ni Evropljanima, ni Amerikancima

Na Bliskom istoku se s nestrpljenjem očekuje novi mirovni plan Donalda Trampa, ali malo ko iskreno veruje da će on doneti trajno rešenje izraelsko-palestinskog sukoba

Susret sa Izraelom je kao ulazak u vremeplov koji vas istovremeno vodi ne samo u opijajuću prošlost već i realnu budućnost: u Jerusalim, sveti grad Jevreja, hrišćana i muslimana, ali i u Tel Aviv, u kojem se pijaća voda u kućnim uslovima već pravi iz vazduha. Sedam decenija od nastanka moderne jevrejske države, Izrael, po površini nešto veći od Slovenije, odmah je iza Silicijumske doline po broju visokotehnoloških startap kompanija u svetu.

Ali, u ovoj zemlji jakih kontrasta, u kojoj se na svakom koraku prepliću istorija neba i zemlje, vreba i eksplozivna sadašnjost koja preti da zapali novi rat na Bliskom istoku. Država u kojoj 20 odsto nejevrejskog stanovništva, uglavnom Arapa, uživa sva građanska prava i slobode – barem na papiru, jer oni se žale da je u stvarnosti drugačije – decenijama je praktično u poluratnom stanju s Palestincima koji žive sabijeni u dve enklave – desno od reke Jordan na Zapadnoj obali i jugu u pojasu Gaze.

Svi dosadašnji pokušaji da se razreši izraelsko-palestinski čvor do sada nisu urodili plodom. Ni ratom, ali ni pregovorima. Iako se s nestrpljenjem očekuje novi mirovni plan Donalda Trampa, malo ko u Izraelu iskreno veruje da će on doneti trajno rešenje.

Uprkos obostranom nepoverenju između Izraelaca i Palestinaca na krhotinama Sporazuma iz Osla iz 1993. koji su potpisali Jicak Rabin i Jaser Arafat u oblasti koje Izraelci zovu Judeja i Samarija, a Palestinci Zapadna obala, danas vlada varljivi mir.

Ali, zato za razliku palestinske samouprave istočno od Jerusalima, gde je na vlasti Fatah, u Gazi ključa i svakog časa preti da izbije ozbiljan sukob sa Izraelom. Samo u dva dana, 11. i 12. novembra, iz ove oblasti u ispaljeno je skoro 500 raketa na naselja u južnom delu Izraela. Prema proceni Izraelskih odbrambenih snaga, Hamas u Gazi ima najmanje 10.000 raketa i minobacačkih granata, a palestinski Islamski džihad 8.000.

Napetost polako raste i na severu Izraela, gde živi milion ljudi. U junu je podignut 11 kilometara dug a devet metara visok zid na delu granice prema Libanu, kako bi se sprečili potencijalni upadi Hezbolaha.

U Izraelu se procenjuje da ova teroristička organizacija koju podržava Iran raspolaže sa oko 100.000 raketa kratkog dometa, ali i nekoliko hiljada projektila koje lako mogu da dobace do Tel Aviva.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

John Rudich
Ово је најбољи добро-информисани репорт о ситуацији у Израелу. Само један коментар од Сарит Зехави је пристрасан кад она каже да су милиција која помаже Асаду страни плаћеници. Права истина је да су бригаде тзв демократске опозиције у Сирији плаћеници финанцирани од Америке и Сауди Арабије. Израел је промашио животну шансу да помогне Сирији и Асаду да се одбране од тзв Исламске Државе и страних плаћеника. За узврат, Сирија би им дала Голан Висораван у знак захвалности, и Хезбола и Иран не би имали оправдање за њихово присуство у Сирији.
Branko Milić
Поштована Политико, изузетно сам вам захвалан за први објективан и непристран текст кад је држава Израел у питању, уз јасно навођење безбедносних изазова са којима се јеврејска демократска држава свакодневно суочава. Коначно да је неко отишао на лице места, па својим очима видео и пренео како ствари заиста стоје, ко је ту за мир а ко за рат, без свих познатих лажи и пропаганде "Паливуда"...
Dusan
Samo kopajte, kopajte.....tu ce vas i zatrpati!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.