Mnogi bi se odrekli dela plate za više slobodnog vremena

Sreća ipak ima cenu. A u Velikoj Britaniji ona košta od pet do deset odsto zarade, koliko bi se Britanci rado odrekli za više slobodnog vremena.

Prema podacima iz ovogodišnjeg izveštaja kompanije „Lajf srč”, koja se bavi potrošačkim navikama, građani Britanije su spremni da im plata bude manja oko 2.000 funti godišnje da bi bili srećniji.

Interesantno je da još jedno ovogodišnje istraživanje ide u prilog tezi da vreme više nije novac, već upravo obrnuto. Tako su nedavno svetski mediji preneli da ljudi koji dosta zarađuju sve manje troše na luksuz, a više na obezbeđivanje privatnost pa tako i mira i slobodnog vremena. Oni više nego ikada ranije, recimo, kupuju kuće u skrivenim krajevima. Javno prikazivanje skupe robe, garderobe, automobila nije više simbol bogatstva. Posebno u Americi, u kojoj se, kako prenosi „Biznis insajder”, trenutno troši najmanje novca na materijalne stvari, posmatrajući poslednju deceniju.

Ovaj trend prate i pripadnici srednje klase koji više ulažu u obrazovanje, a sve manje pažnje posvećuju materijalnim vrednostima, svesni da na ovaj način imaju šansu da napreduju na društvenoj lestvici.

Da se vratimo na najnovije britansko istraživanje koje otkriva i da je broj ljudi koji smatra da previše radi porastao 10 odsto u odnosu na 2017.

Ove godine više je i onih (četiri odsto) koji su spremni na smanjenje plate kako bi dobili vreme za sebe. Slobodno vreme ipak najviše brine nove generacije takozvanih milenijalaca. Polovina mladih smatra da imaju lošu ravnotežu između posla i privatnog života, a četvrtina ispitanika je dodatno zabrinuta zbog količine stresa s kojim se suočavaju.

Interesantno je da su muškarci spremniji da se odreknu dela zarade, a Škoti prednjače u tome.

Ovakvog mišljenja su verovatno i građani Srbije, ali zbog lošeg standarda retko ko bi se odrekao dela plate. Naprotiv, mnogi su prinuđeni da rade i više poslova da bi dovoljno zaradili. Bogatija Evropa, s druge strane, razmišlja o ukidanju rada nedeljom pod pritiskom sindikata i preopterećenih radnika.

Sve veći broj država EU priprema strategije da sedmicu skrati na šest radnih dana. Tako je Poljska nedavno objavila da će do 2020. svi trgovci morati da zatvore vrata drugog dana vikenda.

Hrvatski mediji najavili su pre nekoliko meseci da tri ministarstva u toj zemlji rade na izmeni zakona koji će doneti ograničenje rada u ovom danu. Tamošnja udruženja poslodavaca već su reagovala, ističući da „najpre treba napraviti ozbiljnu i sveobuhvatnu analizu mogućih posledica ukidanja rada nedeljom, pogotovo u sektoru trgovine.

Italijani su otišli najdalje pa kao objašnjenje za slobodnu nedelju koju planiraju da uvedu navode kako žele da „zaštite tradiciju i kult porodičnog ručka”. Međutim, očigledno da poslodavcima ovo nikako ne odgovara jer su promene najavljivane za kraj ove godine ali od toga nema ništa.