Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Srbija između „iskrene vere” i realnosti

U in­ter­vjuu Al Dža­zi­ri (po­sta­vlje­nom na in­ter­net saj­tu te agen­ci­je 29. 11. 2018), pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić je iz­ja­vi­la da iskre­no ve­ru­je ka­ko no­va (če­tvr­ta) in­du­strij­ska re­vo­lu­ci­ja da­je šan­su Sr­bi­ji da do­stig­ne i pre­stig­ne „taj ni­vo ze­ma­lja” za ko­ji­ma „u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma” za­o­sta­je. Ka­ko je reč o is­ka­zu ko­ji ni­je pra­ćen do­dat­nim ob­ja­šnje­nji­ma, osta­je da se na­ga­đa šta je pre­mi­jer­ka že­le­la da ka­že i na šta je tač­no mi­sli­la. 

Iz iz­ja­ve ni­je ja­sno ko­je su to dr­ža­ve ko­je Sr­bi­ja že­li da do­stig­ne, ni­ti je na­go­ve­šte­no ka­da bi se to mo­glo de­si­ti. Ni­je ja­sno ni o ka­kvom ni­vou ko­ji Sr­bi­ja tre­ba da do­stig­ne je reč (ni­vou če­ga?) i či­me se taj ni­vo me­ri, kao što ni­je ja­sno ni ko­je su to „ne­ke si­tu­a­ci­je” u ko­ji­ma Sr­bi­ja za­o­sta­je. 

Pre­mi­jer­ka je mo­žda mi­sli­la na ni­vo raz­vi­je­no­sti ko­ji se obič­no me­ri sin­te­tič­kim po­ka­za­te­ljem – bru­to do­ma­ćim pro­iz­vo­dom po gla­vi sta­nov­ni­ka. Iako ovaj po­ka­za­telj ima broj­ne manj­ka­vo­sti, on je me­đu­na­rod­no pri­hva­ćen i da­je ka­kvu-ta­kvu mo­guć­nost da se eko­nom­ski (ne)us­pe­si dr­ža­va me­đu­sob­no upo­re­đu­ju. Ako je pre­mi­jer­ka mi­sli­la na taj po­ka­za­telj, stva­ri po Sr­bi­ju sto­je lo­še, ja­ko lo­še. 

Me­re­no tim po­ka­za­te­ljem, da­nas je is­pred Sr­bi­je 38 evrop­skih dr­ža­va, uklju­ču­ju­ći i sve dr­ža­ve re­gi­o­na osim Al­ba­ni­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. (Ma­ke­do­ni­ja je ta­ko­đe iza Sr­bi­je, ali je reč o za­ne­mar­lji­voj ra­zli­ci u vi­si­ni BDP-a.) Na svet­skoj rang-li­sti Sr­bi­ja je oko 87. me­sta po vi­si­ni BDP-a po gla­vi sta­nov­ni­ka, i na ni­vou je Al­ži­ra i Gre­na­de.

Za­mi­sli­mo da će baš Sr­bi­ja fan­ta­stič­no is­ko­ri­sti­ti če­tvr­tu teh­no­lo­šku re­vo­lu­ci­ju, dok će sve osta­le dr­ža­ve, iz ne­kog mi­ste­ri­o­znog raz­lo­ga, pro­pu­sti­ti to da uči­ne. Za­mi­sli­mo da pro­seč­na sto­pa ra­sta srp­skog BDP-a na­jed­nom vi­še ni­je naj­ni­ža u re­gi­o­nu, kao što je to bio slu­čaj u po­sled­njih pet go­di­na, ili (za­jed­no sa Hr­vat­skom) naj­ni­ža u po­sled­njih 10 go­di­na. Za­mi­sli­mo da kao re­zul­tat teh­no­lo­škog tri­jum­fa srp­ski BDP po gla­vi ra­ste za dva pro­cen­ta br­že ne­go što ra­ste u osta­lim dr­ža­va. U tom sce­na­ri­ju, Sr­bi­ja bi za oko 20 go­di­na sti­gla Bu­gar­sku, Ma­đar­sku bi sti­gla za oko 35 go­di­na, a Slo­ve­ni­ju za oko 40 go­di­na – pre­ka­sno za naj­ve­ći broj či­ta­la­ca „Po­li­ti­ke”. 

Ova sta­ti­sti­ka su­sti­za­nja je po­ra­ža­va­ju­ća, sve i da su pret­po­stav­ke iz gor­njeg pa­su­sa re­a­li­stič­ne, a ni­su. Ma­lo je ve­ro­vat­no da se Sr­bi­ja de­ce­ni­ja­ma mo­že to­li­ko br­že raz­vi­ja­ti od dr­ža­va u okru­že­nju ko­je ima­ju slič­ne eko­nom­ske i so­ci­jal­ne ka­rak­te­ri­sti­ke. Ovo tim pre što je Sr­bi­ja usvo­ji­la mo­del raz­vo­ja i eko­nom­sku dok­tri­nu ko­ji ne omo­gu­ća­va­ju vi­so­ke sto­pe ra­sta. Ili kra­će, pre­mi­jer­ka je da­la iz­ja­vu ko­ja se ne mo­že ni na ko­ji na­čin ar­gu­men­to­va­no pot­kre­pi­ti, ni­ti nje­na iskre­na ve­ra tu mo­že po­mo­ći.

Ove ola­ke iz­ja­ve pre­mi­jer­ke na­sla­nja­ju se na slič­ne iz­ja­ve ko­je da­je pred­sed­nik Sr­bi­je i ko­je su sa­da po­sta­le već an­to­lo­gij­ske, po­put one naj­po­zna­ti­je, da Sr­bi­ja upra­vo ula­zi u „zlat­no do­ba”. I dok Sr­bi­ja u to zlat­no do­ba ula­zi, de­se­ti­ne hi­lja­da struč­nih i kva­li­fi­ko­va­nih gra­đa­na svih pro­fi­la, sva­ke go­di­ne žu­ri da iza­đe iz ze­mlje – mno­gi za­u­vek. 

Uz­gred, to­kom po­me­nu­tog in­ter­vjua bi­lo je vi­dlji­vo i da pre­mi­jer­ka ne zna ko­li­ko lju­di go­di­šnje na­pu­šta Sr­bi­ju, kao što ne zna ni ka­kva je kva­li­fi­ka­ci­o­na struk­tu­ra onih ko­ji od­la­ze. Bez ta­kvih po­da­ta­ka je te­ško pra­vi­ti pro­jek­ci­je sreć­ne teh­no­lo­ške bu­duć­no­sti Sr­bi­je. 

Stro­go se­lek­tiv­ni ili ne­ar­gu­men­to­va­ni is­ka­zi srp­skih zva­nič­ni­ka odav­no su se odo­ma­ći­li na jav­noj sce­ni. Jav­nost je ogu­gla­la na ovaj vid ko­mu­ni­ka­ci­je u ko­me vi­še ne­ma gra­ni­ce iz­me­đu re­al­no­sti i fik­ci­je, iz­me­đu isti­ne i spi­na, iz­me­đu su­ro­vih fa­ka­ta ži­vo­ta i pro­pa­gand­nih sno­vi­đe­nja. A ka­da te gra­ni­ce ne­ma, ne­ma ni na­de da bi se ne­što mo­glo pro­me­ni­ti. Ne­ma op­ti­mi­stič­nih is­ka­za ili obe­ća­nja ko­ja mo­gu pre­va­ri­ti stvar­nost i uči­ni­ti je bo­ljom no što je­ste. 

Stvar­nost se mo­že me­nja­ti sa­mo osmi­šlje­nom po­li­ti­kom ko­ja po­či­va na stal­nom pre­i­spi­ti­va­nju i ana­li­zi sop­stve­nih gre­ša­ka. Na pri­mer, za­što je Sr­bi­ja tu gde je­ste i ka­kvi pro­ma­ša­ji eko­nom­ske po­li­ti­ke su je tu do­ve­li? Za­što se ne me­nja mo­del raz­vo­ja ako je ja­sno da on da­je lo­še re­zul­ta­te? Ko­li­ko još de­ce­ni­ja tre­ba da pro­đe ka­ko bi se ova ele­men­tar­na pi­ta­nja ko­nač­no po­sta­vi­la? Za po­če­tak – po­sta­vlja li ih vlast ma­kar sa­ma se­bi?

Da bi dr­ža­va na­pre­do­va­la po­treb­ni su di­ja­log i raz­me­na ide­ja a ne auti­stič­no ig­no­ri­sa­nje kri­ti­ke, ili još go­re, nje­no bru­tal­no gu­še­nje. Ni­je uobi­ča­je­no da u in­ter­vju­i­ma pred­sed­nik dr­ža­ve sam se­bi po­sta­vlja uvek ista pi­ta­nja i da na njih od­go­vo­ra, ni­ti je nor­mal­no da pred­sed­nik pro­pi­tu­je no­vi­na­re, ume­sto oni nje­ga. Ni za­glu­šu­ju­ći mo­no­log vla­sti ni ne­u­ku­sno sa­mo­di­vlje­nje ne­će po­mo­ći da do­đe do pro­me­ne. To je am­bi­jent u ko­me umi­re i sva­ka na­da. 

Po­slov­ni kon­sul­tant

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... bas kako treba napisano ... e sada komentator se pita kako nema predloga sta konkretno da se radi,a odgovor je vrlo jednostavan-u se i u svoje kljuse ... sav novac koji je nestao-ukraden pljackaskim privatizacijama lako se moze vratiti i uloziti u prave kvalitetne programe,naravno zato je potrebno nezavisno sudstvo i policija,da svakako i finansijski forenzicari ... dalje mi imamo bas mnogo prirodnih resursa,za pametan razvoj poljoprivrede mogucnosti su neslucene,znaci stocarstvo,povrtarstvo,vocarstvo,vinogradarstvo,pcelarstvo,psenica,kukuruz ... odmah je tu i prehrambena industrija da sve to preradi i onda je zarada mnogostruko veca ... da ne pominjemo druge resurse koji se rasprodaju strancima,od kojih su mnogi strateski,rudnici bora,bakra ... e za sve to je potrebna kako se to danas kaze politicka volja ...nje nema, vidimo i sami,narod i dalje odlazi na sve strane ...
Nova sreća
Sve ste to lepo primetili, ali ne dado ste ni jedan predlog kako rešiti situaciju. Imao ona izreka kritičari su kokoške koje kokodaču dok druge nose jaja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.