Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

BIOGRAFIJE ŠEZDESETOSMAŠA

Бернар Анри Леви и Адам Михњик

Teško je nabrojati sve ličnosti koje su, direktno ili bar indirektno učestvovale u dešavanjima iz 1968, a koje su danas, na ovaj ili onaj način prisutne na svetskoj sceni. Njih ima među umetnicima, naučnim radnicima, poslovnim ljudima, ali i političarima. Jedni su ostali privrženi izvornim idejama levice, drugi su ih prilagodili „trenutnoj društvenoj realnosti” i postali deo sistema, dok su treći evoluirali u desničare. Pada u oči i to da mnogi intelektualci koji tvrde da su nekad bili „šezdesetosmaši” (naravno ne svi) podržavaju međunarodni intervencionizam, uključujući ponekad i upotrebu vojnih sredstava, kao načina da se u nekoj zemlji zaštite ljudska prava, ako se proceni da se ona tamo ozbiljno ugrožavaju.

Evo i kraćih biografija pojedinih ličnosti koje su, u većoj ili manjoj meri bile vezane za studentske proteste iz 1968. godine. Na njoj su tri političara i pet intelektualaca.

POLITIČARI

JOŠKA FIŠER

Najveću ulogu u studentskim demonstracijama iz 1968, među danas aktuelnim političarima svakako je imao Jozef Martin Fišer, bivši ministar inostranih poslova Savezne Republike Nemačke.

Ovaj sin folkdojčera iz Mađarske (zbog čega je i dobio nadimak Joška), rođen 12. 4. 1948. imao je prilično burnu mladost. Mada mu škola baš i nije išla najbolje, kao omladinac pripadao je jednoj od najradikalnijih grupa studenata koja je učestvovala u demonstracijama iz 1968, poznatoj kao „Putzgrupe”. Njeni članovi umeli su da vode i prave ulične ratove sa policijom, a slične sukobe sa organima reda Fišer je imao početkom sedamdesetih. Fotografije iz tog perioda kasnije su mu bile i „dokaz” da nije klasični pacifista, odnosno da sasvim ne isključuje upotrebu sile kada je to neophodno.

Možda mu je to, mnogo kasnije poslužilo i kao alibi za činjenicu da je, kao ministar inostranih poslova Nemačke 1999. podržao bombardovanje naše zemlje. Taj svoj stav branio je i u knjizi „Crveno-zelene godine – nemačka spoljna politika od Kosova do Iraka”, a u jednom od poslednjih intervjua podržao je (doduše indirektno) stav da Kosovo treba da dobije nezavisnost. Inače, Joška Fišer je član stranke zelenih postao 1982, sledeće godine izabran je za poslanika u Bundestagu, a ministar spoljnih poslova bio je u vladi socijaliste Gerharda Šredera.  

HAVIJER SOLANA

Svoje učešće u dešavanjima iz 1968. imao je Havijer Solana Madariaga, svakako najčešće spominjani strani političar u našoj zemlju, u poslednjih desetak godina. Doduše, on nije bio aktivan član neke grupe, niti istaknuti demonstrant, ali je kao student i mladi socijalista (rođen je u Madridu 14. 7. 1942) podržavao proteste na evropskim univerzitetima. Budući da je, posle Madrida studije nastavio u SAD (i ubrzo postao fizičar) tamo se, krajem šezdesetih istakao u antiratnom pokretu i bio protivnik rata u Vijetnamu.

Mada je, u zrelijim godinama ostao levičar kasnije je, izgleda revidirao stavove. Bio je, prvo ministar inostranih poslova Španije, a zatim, u periodu od 1995. do 1999. i generalni sekretar NATO-a. Baš u tom periodu severnoatlantska alijansa bombardovala je, najpre položaje bosanskih Srba, a potom 1999. godine i SRJ. Kasnije je, u našu zemlju dolazio u drugoj ulozi – kao visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost tako da je, po rečima njegovih kritičara nastavio da nam, na ovaj ili onaj način „zapržava čorbu”.

BIL KLINTON

Događaji koji su, krajem šezdesetih potresli Evropu i svet nisu mimoišli ni Vilijama Džefersona Klintona, bivšeg predsednika SAD. On, doduše nije bio klasični „šezdesetosmaš”, tim pre što se ovaj pokret u SAD dosta razlikovao od onog u Evropi.

Ali, ostalo je zabeleženo da je, najpre kao student u Vašingtonu, a potom i tokom studija na Oksfordu podržavao antiratne akcije i pokrete (što je jedan od recidiva ’68 ), a dosta se govorilo i o njegovom, tadašnjem nastojanju da po svaku cenu izbegne regrutaciju za rat u Vijetnamu. Priča se da je slična uverenja delila i njegova tadašnja devojka i sadašnja supruga Hilari Rodem Klinton, danas kandidat za predsednika SAD.

Inače, Bil Klinton rođen je avgusta 1946. godine kao Vilijam Džeferson Bajt, a kasnije je, po očuhu uzeo prezime Klinton. Predsednik SAD bio je u dva mandata od 1993. do 2001. godine. Ostao je zapamćen po mnogim zanimljivostima (džogingu, sviranju saksofona, neformalnoj odeći, aferi sa Monikom Levinski ), a mi ga posebno pamtimo po – bombama.

INTELEKTUALCI(/slika2)

TARIK ALI

Ovaj britanski intelektualac pakistanskog porekla rođen je 1943. godine u gradu Lahore. Početkom šezdesetih emigrirao je u Britaniju gde je, kasnije na Oksfordu završio studije političkih nauka, ekonomije i filologije.

U studentskog pokretu 1968. imao je vidnu ulogu i bio jedan od njegovih vođa. Ostao je zapamćen kao levičar, zakleti protivnik kolonijalizma i rata u Vijetnamu. Zbog angažovanja u protestima Mik Džeger mu je posvetio svoju poznatu pesmu „Street fighting man”. Ostao je, uglavnom dosledan svojim stavovima, tako da i danas ima kritički stav prema politici velikih sila, naročito na Bliskom i Srednjem istoku. Istakao se i kao plodan pisac koji, mada živi u Engleskoj u svojim delima opisuje milje iz koga je potekao. Najpoznatiji romani su mu „Kamena žena”, „U senci žara” i „Knjiga o Saladinu”.

JIRGEN HABERMANS

Pripadnik „frankfurtske škole”, istaknuti filozof i levičar kome se pripisuje „projekt moderna” Jirgen Habermans, rođen je u Dizeldorfu 1929. godine. Imao je značajnu ulogu u protestima iz 1968. godine. Kao profesor, u Frankfurtu podržavao je svoje studente i zalagao se za ideje „nove levice” po čemu je postao poznat širom sveta, a bio je, neretko viđen i u demonstracijama.

Jirgen Habermans je ostao levičar mada je svoje stavove, vremenom donekle modifikovao. On je i poslanik u Evropskom parlamentu, a zanimljivi su i njegovi stavovi prema Evropskoj uniji. On smatra da u EU postoji sukob između „integralista” koji se zalažu za produbljivanje Evropske unije i „interguvermentalista” koji su za njeno površno proširivanje pri čemu „ostaju zarobljenici matrice nacionalnih država”. Važi i za kritičara spoljne politike SAD, a autor je većeg broja knjiga.

GINTER GRAS

Ovaj nemački nobelovac rođen 1927. godine u Dancingu (danas je to Gdanjsk, u Poljskoj) bio je 1968. jedan od intelektualaca koji su podržavali pokret evropskih studenata, uključujući i proteste omladine u Nemačkoj.

Inače, Gras je poznat kao kritičar nacizma i kao pisac „leve orijentacije” koji se zalagao da se Nemačka pravilno suoči sa svojom prošlošću. Zato je mnoge veoma iznenadila činjenica da je u svom delu „Ljušteći luk” Gras, nedavno otkrio da je krajem Drugog svetskog rata učestvovao u vojnim formacijama nacista (bio pripadnik SS divizije). Inače, ostalo je zabeleženo da je on jedan od evropskih intelektualaca koji je 1999. podržao bombardovanje naše zemlje. Na tome su mu zamerili mnogi pisci, ne samo iz Srbije, već i iz Nemačke i drugih zemalja.

BERNAR ANRI LEVI(/slika3)

Jedan od evropskih intelektualca koji govori o svom učešću u događajima iz 1968. je i Bernar Anri Levi, koji, inače važi za istaknutog pripadnika francuske nove političke misli. I dok mu jedni priznaju aktivno učešće u ovim dešavanjima, naročito protestima studenata u Parizu, drugi tvrde da njega, na ulicama francuskih gradova tada gotovo da nije bilo.

Njegovi kritičari mu pripisuju i „reklamerstvo“, smatrajući da on uporno pokušava da iskoristi različite konfliktne situacije u Evropi i svetu kako bi sebe istakao u prvi plan. U tom smislu oni posmatraju i njegovo angažovanje u dešavanjima na prostorima bivše Jugoslavije. Iz tog perioda Levi je, naročito ostao upamćen po filmu „Bosna” iz 1994. u kojem je svu krivicu za sukobe u toj republici pripisao srpskoj strani, a sličan, po mnogima prilično jednostran stav zadržao je i narednih godina. Zato je i njegov prvi dolazak u Srbiju, posle 1999. privukao dosta pažnje. Inače, Bernar Anri Levi autor je većeg broja knjiga, a jedna od poslednjih je „Američki vertigo – stazama Tokvila”.

ADAM MIHNjIK

Studentski protesti iz 1968. nisu bili ograničeni samo na zapadnu Evropu. Oni su odjek imali i na istoku, a posebno u Čehoslovačkoj i Poljskoj. Jedan od, danas veoma poznatih intelektualaca koji je aktivno učestvovao u tim dešavanjima je i Adam Mihnjik.

On je još ranije, sa samo 17 godina bio osnivač „Kluba istraživača suprotnosti” koji je bio nukleus budućeg, opozicionog delovanja. Zbog svog angažovanja u događajima iz 1968. proveo je godinu dana u zatvoru, gde se ponovo našao u periodu od 1981. do 1984. Bio je blizak „Solidarnosti”, ali se kasnije razišao sa Lehom Valensom, a poslanik u poljskom Sejmu bio je od 1989. do 1991. godine. Važi za jednog od kritičara prenaglašene uloge katoličke crkve u Poljskoj zbog čega je imao i dosta problema, tim pre što potiče iz jevrejske porodice. Ugledan je pisac, istraživač i novinar i jedan od urednika veoma čitanog lista „Gazeta viborče”.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.