Zbog leka sam ubio Cara Mraka

INTERVJU

U zavisnosti od komada, scenograf se nađe u prilici da priušti predstavi prostor koji je nekada realan, nekad karikiran, groteskan, izmaštan, prostor stanja, emocija... Nekada prostor sa znakom istorije, nekada geografije. Nekada s jednim znakom, ali ubojitim. Svaki put i za svaku predstavu iz druge oblasti i potpuno drugačije. Tako je bar kod mene, kaže scenograf Miodrag Tabački

Scenografije Miodraga Tabačkog smatraju se vrhunskim ostvarenjima, metaforičnim, simboličkim i prostornim umetničkim instalacijama. Savet Univerziteta umetnosti u Beogradu dodelio je nedavno počasne doktorate scenografu Miodragu Tabačkom, redovnom profesoru Fakulteta dramskih umetnosti u penziji, i Dušanu Makavejevu, filmskom reditelju. Tabački je tokom bogate karijere izlagao samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu, a predavao je ne uglednim fakultetima u Velikoj Britaniji i Americi.

U iščekivanju premijernog izvođenja dela „Fantom iz opere“ na sceni Sofijskog muzičkog pozorišta za koje je potpisao scenografiju, sa Miodragom Tabačkim razgovarali smo o profesionalnom i životnom iskustvu, čarima scenografije, pozorišnoj zapitanosti…

Potičete iz porodice Tabački koja važi za jednu od ona najstarijih porodica u Zrenjaninu. Odakle ona u Vojvodini?

Kao istoričar, moj otac je proučio naše stablo: naši preci su zapravo bili esnaf tabaka. Tabaci su kožari i vode poreklo iz južne Srbije odakle su došli u Vojvodinu, a u Prizrenu postoji i danas Tabačka čaršija. Moji preci su zapravo bili krznari. Po svojoj profesiji su dobili prezime i od kada je pisanih knjiga u Zrenjaninu, odnosno Velikom Bečkereku, od tada je i prezime Tabački u tom gradu. Danas ima nekoliko ogranaka porodice Tabački, svi smo verovatno istog porekla iako se svi ne poznajemo. Čak ima i nekoliko porodica Tabački u Beogradu, zatim u Novom Sadu, a ima i u Berlinu.

Borka G. Trebješanin

EKRAN
Elitni populizam te-ve serija

„Kuća od karata” traži poznavanje američke politike i koncentraciju da bi se pratila. Popularne te-ve serije ušle su u političku kulturu, pa je ponekad nemoguće shvatiti tekst u novinama ako niste gledali „Domovinu” ili „Igru prestola”

Kevin Spejsi u prethodnim epizodama serije „Kuća od karata“

Čim se prošlog meseca vratila na Netfliks, Kler Andervud je kao prva američka predsednica poručila da je gotovo „s vladavinom sredovečnih belih muškaraca”, pogađajući upravo ono što jednima u Americi danas uliva nadu, a drugima strah.

I pored nižih rejtinga nego ranijih godina, finale Kuće od karata pogledali su milioni gledaoca širom sveta. Šesta, poslednja sezona je komentarisana u najvažnijim svetskim medijima, potvrdivši da su serije postale najznačajniji kulturni događaji. Osim neospornim kvalitetom, nametnule su se i političkom tematikom i aluzijama na sadašnji trenutak poput aluzije Kler Andervud na pokret osnaživanja žena i manjina. Najpopularnije serije se poigravaju sa strahovima i nadom današnjih ljudi čak i kad na prvi pogled obrađuju nešto sasvim drugo kao što Dauntonska opatija obrađuje britansku aristokratiju na početku 20. veka. Više nisu laka zabava – Kuća od karata traži poznavanje američke politike i koncentraciju da bi se pratila. Ušle su u političku kulturu, pa je ponekad nemoguće shvatiti tekst u novinama ako niste gledali Domovinu ili Igru prestola. Do srca gledalaca stiglo se i putem ogromnih budžeta, sjajnih scenarista, reditelja i glumaca. HBO je pristupačna zabava, kao i Netfliks, dostupan na svim uređajima i u stanju da vam omogući da epizode gledate bilo kad, bilo gde, pa i sve odjednom (bindžovanje).

Jelena Stevanović

LAUREAT NAGRADE „DARKO KRALjIĆ“
Herbi Henkok pasuje uz kiseonik

Počeo sam da sviram na dedinom klaviru i prilično sam ga uništavao u dečačkom uzrastu. Uspeo sam vrlo brzo da otvorim onaj donji deo pijanina, ispod dirki, i nacrtao sam na poleđini drvene kutije pet linija i u njih urezao note, tačnije svoju prvu kompoziciju na stihove Dragana Lukića, kaže Zoran Simjanović, kompozitor

Zoran Simjanović: Ako ne stvaraš lako, onda nemoj ni da komponuješ (Foto: Anđelko Vasiljević)

Flojd je mudar, hrabar, ludo vozi, tvrdi se u poznatim stihovima Marine Tucaković o junaku iz filma Nacionalna klasa, a njegov karakter i dušu muzički je opisao Zoran Simjanović, i to tako da posle prva dva takta već znamo o čemu je reč. Baš kao i Flojd, i Simjanović se sa svojim kompozitorskim umećem provozao, u pet decenija karijere,  kroz 66 igranih filmova. Nemoguće je sve pomenuti, ali je dovoljno reći: Maratonci, Balkan ekspres, Specijalno vaspitanje, Miris poljskog cveća, Petrijin venac, Sjećaš li se Doli Bel, Otac na službenom putu... U tom značajnom opusu je i 50 televizijskih filmova i serija, spomenućemo kultnu Grlom u jagode, potom više od 50 crtanih i kratkih filmova, 45 pozorišnih predstava i 500 reklamnih spotova. Da kažemo da su špice za TV Dnevnik (od 1980), Kulturni i Sportski dnevnik, Radio Studio B (od 1970) i za raznovrsne kvizove takođe delo Simjanovića. Na njegovom profesionalnom putu našle su se i brojne nagrade. Između ostalih, dve Zlatne arene. Najnovija nagrada Darko Kraljić je ona koju je našem sagovorniku skoro dodelilo Udruženje kompozitora Srbije (UKS). I to je povod za ovaj razgovor upriličen nedavno u Simjanovićevom studiju na Dorćolu, koji krase orgulje iz vremena Elipsa i električni klavir na kojima je stvarana muzika za Grlom u jagode.

Biljana Lijeskić

INTERVJU
Susret sa Beogradom je kao Bitlmanija

I dalje sam muzičar Simpli reda i svi muzičari tog benda oduvek me podstiču da napredujem. Mik, frontmen Simpli reda, mi je stvarno otvorio oči za džez tokom dugih turneja i putovanja našim autobusima. Njegovo znanje i ljubav prema džezu su neverovatni, kaže klavijaturista Dejvid Klejton

Dejvid Klejton (Foto Vins Barker)

Dejvid Klejton iz Simpli reda, jedan od najtalentovanijih klavijaturista našeg doba, nedavno je objavio debi solo album Magnezijum. Sticajem okolnosti, album je doživeo svetsku premijeru upravo u Srbiji, na talasima Radija 202. Magnezijum donosi nežnu, opuštajuću klavirsku muziku u duhu džeza, ponegde uz elektronski zvuk, a u završnoj numeri Šerbet (Sherbet) pojavljuje se i saksofonista Simpli reda Ijan Kirkham. Zanimljivo je da je, pored digitalnog, dostupno i izdanje na belom vinilu, pošto su LP ploče ponovo u modi. Ploču sa ručno ispisanim autogramom umetnika i digitalnu verziju Magnezijuma lako mogu nabaviti i ljubitelji muzike iz Srbije (preko veb-sajta i stranice Herison rekords iz Londona). Priprema se i Klejtonova solistička turneja povodom promocije albuma, a namerava da tom prilikom nastupa i u Srbiji. Ovim povodom Dejvid Klejton dao je intervju za Politiku, a razgovarali smo i o uspomenama koje ga vezuju za Beograd i njegovoj saradnji sa Simpli redom, Džordžom Majklom, Bobom Marlijem, Robijem Vilijamsom, Depeš Modom i mnogim drugim poznatim muzičarima i bendovima.

Šta je bila inicijalna kapisla za stvaranje albuma „Magnezijum”?

Često bih improvizovao i svirao klavir posle tonskih proba tokom turneja, pošto uvek imam sobu sa klavirom za sebe, koju doduše koristimo i za raspevavanje pratećih vokala pred koncerte. Počeo sam da snimam neke takve trenutke i shvatio da među tim improvizacijama ima vrlo pristojnih melodija i tema. Čim mi se ukazala prilika da snimam profesionalno svoje klavirske komade, uradio sam improvizacije na neke od tih tema. Rezultat svega toga su melodije utkane u Magnezijum.

Ivana Nikolić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU