Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Milenijumci bez romantike

Демонстрације у Вашингтону (Фотодокументација „Политике”)

(Od našeg specijalnog izveštača)
Mnogi zameraju današnjoj mladoj generaciji koju zovu „milenijumci” da joj nedostaje zanos, elan i romantizam koje su imali šezdesetosmaši u Americi. Iako se današnje ratno vreme, na neki način, može porediti sa vijetnamskom tragedijom, iako Barak Obama, priziva duh masovnog pokreta za ljudska prava predvođenog tamnoputim Martinom Luterom Kingom (ubijenim 1968) današnja vremena su se, strahuju pojedini nepopravljivi romantičari, nepovratno pretopila u prozu, tehnologiju, poštovanje pravila i formi.

„Dok su bejbi bumeri (rođeni prvih petnaest godina posle Drugog svetskog rata) želeli da stvore novi sistem, moja generacija teži reformama unutar sistema. Mi smo deca organizacije, generacija koja promišljeno prihvata institucije, ne odbacujemo svaki autoritet, ubeđeni smo u našu sposobnost da ostvarimo promene, ne odstupajući od pravila igre”, piše Endru Romano odgovarajući na optužbe da je antiratni pokret i težnja za promenama izumrla u Americi zajedno sa Nešvilom i Vudstokom. Savetnici Baraka Obame ne beže od poređenja sa šezdesetosmašima iako je ovaj antiratni pokret, rasplamsan posle ubistva Martina Lutera Kinga i nekoliko meseci kasnije Roberta Kenedija, iste 1968. godine, kad je crvenim studentskim žarom bila zahvaćena i cela Evropa, izgubio mirovni karakter i pretvorio se u radikalnije ulične nemire.

Mnogi se danas sa odobravanjem sećaju ulaska Ričarda Niksona u Belu kuću, jer je tada obećao „red i zakon” nasuprot „buntovničkom haosu”. Dejvid Mori, jedan od Obaminih savetnika, kaže da su mladi ljudi koji podržavaju tamnoputog senatora iz Ilinoisa, na neki način „ideološki potomci buntovne generacije iz šezdesetih”. Samo što ne nose majice u duginim bojama, ne slušaju rokenrol i ne uzimaju psihodelični LSD.

Pitanje kojim su počeli da se bave ovdašnji sociolozi jeste kako se promenio politički aktivizam od kada su šezdesetih ratni vihori poput ovih današnjih masovno ubacili mlade ljude u politiku. Mark Rad, lider nekadašnjeg bunta studenata na Kolumbiji kada su mladi ljudi zaposeli kampus, nezadovoljni između ostalog i zbog saradnje ministarstva odbrane sa fakultetskim vođstvom, zbog regrutacije i slanja studenata u Vijetnamski rat, primećuje veliku razliku: današnji aktivisti odbacili su konfrontaciju, a istovremeno je iščezla ideja da akteri pravih promena ne mogu biti političari, već narod. „Oni veruju da će izabravši svog predsednika, on doneti promenu koju traže, a to se obično ne događa. Mi smo, za razliku od njih, imali za cilj radikalnu demokratiju u kojoj svi učestvuju”, kaže Rad.

Razliku na sličan način objašnjava i Robert Fridman, drugi veteran gibanja na kolumbijskom kampusu , tada urednik studentskog lista „Kolumbija spektejter”. Danas više nema obavezne mobilizacije, u rat idu samo oni koji su odabrali poziv vojnika. Dok je rat u Vijetnamu dovodio u pitanje život svakog mladog Amerikanca, danas Irački rat ne zaokuplja do te mere javnost. Rad krivi i medije koji su, po njemu, danas više kontrolisani, nego što su bili pre 40 godina. Čak je, kako dodaje, i liberalni „Njujork tajms” udarao u ratne doboše i pozivao na okupaciju Iraka.

Današnji milenijumci međutim ističu da se od šezdesetih, pre svega, promenila politička kultura. „Protesti studenata su postali neka vrsta socijalnog klišea”, kaže Dru Pirson, student na Kolumbiji, i dobrovoljac u Obaminoj kampanji. „Većina mojih vršnjaka veruje da će do progresa doći kroz znanje i razumevanje, ne preko protesta ili društvene neposlušnosti. To su bile alatke generacije naših roditelja”, dodaje milenijumac. Slaže se da su godine roka, protesta, cveća i psihodelije neponovljive. Mi nismo romantičari, već praktičari, kažu milenijumci dok kliču Obami nadajući se da će njegova politika zaustaviti nerazumni rat.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.