Berlin i Helsinki ne odustaju od novog gasovoda

Tri milijarde tri stotine miliona evra. Tu basnoslovnu sumu novca uložili su do sada francuski „Enži”, austrijski OMV, „Rojal Dač Šel” i nemačke firme „Vinteršel” i „Juniper” u izgradnju 1.230 kilometara dugog gasovoda „Severni tok 2” koji sibirski gas treba da doprema do nemačke luke od januara 2020. godine. Početkom decembra, ruski partner konzorcijuma pet spomenutih zapadnih kompanija objavio je da je 330 kilometra cevi gasovoda „Severni tok 2” već postavljeno na dno Baltičkog mora.

Već od ponedeljka, „Pionirski duh”, najveća građevinska barža na svetu, stiže iz Danske da bi počela s postavljanjem cevi tog gasovoda u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Finske na Baltičkom moru, saopštio je 12. decembra „Gasprom”, jedini akcionar „Severnog toka 2”, projekta procenjenog na 11 milijardi evra. Zapadni partneri i „Gasprom” su u budući gasovod, koji treba da udvostruči priliv sibirskog gasa ka Evropi, i to mimo trase kroz Ukrajinu, već investirali preko šest milijardi evra, otkrio je ovih dana „Vinteršel”, najveća nemačka kompanija za proizvodnju nafte i gasa.

Da se danas pitaju Vašington i Brisel, daljeg nastavka izgradnje „Severnog toka 2” ne bi bilo.

Naime, Predstavnički dom američkog Kongresa 12. decembra, a dan kasnije i Evropski parlament (EP), usvojili su svoje rezolucije kojima „Severni tok 2” proglašavaju „pretnjom energetskoj bezbednosti Evrope”. Iz Vašingtona i Brisela Evropljanima je – a posebno državama koje su uključene u izgradnju „Severnog toka 2” – upućen signal da ti radovi treba da smesta prestanu. Taj (još) neobavezujući imperativ pratila je u oba slučaja i preporuka

„da se razmotre sankcije protiv finansijera tog projekta”.

„’Severni tok 2’ je pokušaj da se među NATO saveznike zabije klin. Taj gasovod je pretnja miru, i to bi trebalo da bude jasno našim NATO kolegama”, upozorio je Predstavnički dom Majkl Konvej, republikanski kongresmen iz Teksasa i predlagač rezolucije.

Ruska tvrdnja da će novi gasovod sniziti cenu tog energenata na evropskom tržištu lažna je: samo će povećati zavisnost Evrope, ustvrdio je Konvej.

U jednoglasno usvojenoj Rezoluciji 1035, Predstavnički dom američkog Kongresa preporučio je šefu Bele kuće da „svim mogućim sredstvima podrži energetsku bezbednost Evrope politikom diverzifikacije izvora energenata, uz snižavanje zavisnosti od Rusije”.

Istog dana Frensis Fanon, pomoćnik sekretara u Birou za energetske resurse Stejt departmenta, poručio je Evropljanima da je „Severni tok 2” nespojiv sa „zajedničkim transatlantskim vrednostima”. Fenon je istovremeno, otvoreno prozvao Nemačku preporukom da bi „svakako mogla da odustane od političke podrške tom projektu”.

Već u sredu, EP ustremio se na „Severni tok 2” ocenom da je gasovod „pretnja energetskoj bezbednosti Evrope”. „Ukrajina je ključna u shemi našeg energetskog snabdevanja”, zaključio je EP.

Na blagonakloni stav EP prema državi kojoj „Gasprom” od 1. januara 2020. najavljuje 10 puta manji protok gasa od današnjeg odmah se nadovezao Petro Porošenko, njen predsednik.

„Potpuno bi bilo pozitivno ako bi, kao reakciju na agresiju u Crnom moru, EU zajedno sa SAD uveli sankcije da zaustave ’Severni tok 2’. Jer, niko ne zna gde bi sutra Putin mogao da odluči da štiti interese Rusije”, izjavio je prvi čovek Ukrajine.

Prozvana strana ostala je pribrana.

„U rezoluciji Predstavničkog doma nema ničeg novog što već nismo čuli od predsednika SAD i na nivou Stejt departmenta. Reč je o pokušaju da se omete – svim dozvoljenim i nedozvoljenim metodama – jedan čisto komercijalni, ekonomski projekt, koji zadovoljava interese ne samo Rusiju kao snabdevača već takođe i potrošače, najpre Nemačku kao članicu EU”, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

„’Severni tok 2’ je mirnodopski, povoljan i obećavajući projekat. Evropski političari koji se protive tom gasovodu na platnom su spisku raznih lobista. Za Evropu bi bila ludost da obuzda energetsku saradnju sa Rusijom kada joj je energija neophodna. Ili možda Evropa želi da se vrati na potpalu cepanica”, komentarisala je Marija Zaharova, portparol ruskog MIP-a.

Zvanični Berlin i Helsinki ostali su juče neometeni najnovijim pritiscima Vašingtona i Brisela protiv „Severnog toka 2”.

„Nemačka pozicija ostaje nepromenjena. Vlada u Berlinu je u više navrata naglašavala da je ’Severni tok 2’ pre svega ekonomski projekat. Postoji takođe i politički aspekt”, saopštio je ruskom portalu „Sputnjik” neimenovani nemački zvaničnik.

Identičan stav 3. decembra izložio je Hajko Mas, nemački šef diplomatije.

„Nemačka neće povući političku podršku ’Severnom toku 2’. To je komercijalni projekat koji će biti izgrađen i ako se nemačke firme povuku. U takvom slučaju ne bi ostao niko ko bi propagirao alternativnu trasu gasovoda kroz Ukrajinu”, procenio je Mas.

Koliko juče, zvanični Helsinki potvrdio je da – uprkos rezoluciji iz Evropskog parlamenta – nastavlja sa gradnjom „Severnog toka 2”.

„Početkom aprila Finska je odobrila izgradnju ’Severnog toka 2’ kroz ekskluzivnu pomorsku zonu naše zemlje na Baltiku. Stav Finske prema ’Severnom toku 2’ ostaje nepromenjen. To je veliki projekat koji se bavi međunarodnim pitanjima energetike, gde vlada u Helsinkiju zastupa tržišni pristup”, izjavio je juče „Sputnjiku” Kari Klem, savetnik u finskom ministarstvu za ekonomiju.

„Severni tok 2” izlazi na Baltik i ulazi u neizvesne vode sve mutnije transatlantske geopolitike.