Gusle zavadile Srbiju i Crnu Goru

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije odbacilo je ocenu crnogorskog Ministarstva kulture da su organizatori nastupa guslara na prošlomesečnom otvaranju srpskog Kulturnog centra u Pekingu „posegnuli u konkretno kulturno nasleđe Crne Gore”.

Crnogorsko Ministarstvo kulture je prethodno saopštilo da su „nastupom guslara prilikom otvaranja Kulturnog centra Srbije ’Ivo Andrić’ u Pekingu, koji je bio obučen u crnogorsku narodnu nošnju, kao u krajnje eksplicitnom identitetskom obeležju, organizatori tog nastupa posegnuli u konkretno kulturno nasleđe Crne Gore, predstavljajući ga kao svoje”, prenela je RTCG.

Usledio je odgovor srpskog ministarstva: „Guslar koji je izveo svoju pesmu na otvaranju Kulturnog centra ’Ivo Andrić’ u Pekingu bio je odeven u nošnju koju su nosili i nose Srbi u Crnoj Gori i Hercegovini i to je činjenica koju nijedna nova identitetska konstrukcija ne može da izmeni. Deo srpskog nasleđa, i to veoma izrazit, poticao je i potiče iz Crne Gore i Srbija nije ni ovom prilikom uzela ništa tuđe.”

Pevanje uz gusle je kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije prošlog meseca upisano na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Kad je reč o upisivanju gusala na Uneskovu listu, crnogorsko ministarstvo smatra da „to što je pevanje uz gusle za sada upisano na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao deo kulturnog nasleđa Srbije, podrazumeva da Srbija prilikom prezentacije ovog nasleđa tretira sopstvenu guslarsku tradiciju i sve ono što uz nju ide, kao što su nošnja, simbolička značenja i izvornost i autentičnost tekstova guslarskih pesama”.

U crnogorskom saopštenju se dodaje: „Poštujući činjenicu da pevanje uz gusle pripada i kulturnom nasleđu Srbije, što je uostalom potvrđeno upisom na Uneskovu listu, smatramo da se prilikom prezentacije i promocije ovog nematerijalnog dostignuća ne bi smelo referisati na one njegove sadržaje i elemente koji pripadaju drugim narodima, odnosno kulturnom nasleđu druge države. Vođena takvim pristupom, Crna Gora će i ubuduće prezentirati pevanje uz gusle, kao deo sopstvenog kulturnog nasleđa, što će se posebno odnositi na period nakon što kandidatura Crne Gore, Albanije, Hrvatske i BiH bude prihvaćena od strane Uneska.”

Iz srpskog Ministarstvo kulture i informisanja odgovaraju, prenosi Tanjug, da je Srbija, prilikom nominacije pevanja uz gusle za Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine, podnela opsežnu dokumentaciju.

„Tokom dvogodišnje procedure, stručnjaci Uneska su vrednovali priloženi dosije i čitava procedura je bila javna. Upis na listu Uneska ne znači da tvrdimo da su Srbi izmislili gusle i guslanje, nego da je reč o temeljnoj i živoj baštini srpskog naroda, o čemu svedoče brojna udruženja i posećene guslarske večeri.” U srpskom ministarstvu ocenjuju da je Ministarstvo kulture Crne Gore „s više takta i skrupula trebalo da se oglasi u vezi s ovom temom”.

„Obaveštavamo ih da Srbija nije ’posegnula’ ni u čije kulturno nasleđe ’predstavljajući ga kao svoje’ i ohrabrujemo ih da pažljivije izuče nesporne etnografske i etnomuzikološke činjenice pre nego što posegnu za neprimerenom i neargumentovanom jetkošću. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i naše ustanove kulture spremne su da im u tom poslu pruže i odgovarajuću pomoć i podatke”, zaključuje se u saopštenju.