Završe fakultet, a žive od „srednjoškolskih poslova”

Svaka peta mlada osoba u Srbiji posao je našla preko konkursa, četvrtina njih se zaposlila preko prijatelja i poznanika, a 11 odsto zahvaljujući partijskoj knjižici. Ilustrativni dokaz teze da mladi ne biraju posao jeste i podatak da mnogi, tačnije trećina zarađuje radeći poslove ispod svojih kvalifikacija – mada su oni sa fakultetskom diplomom imali još manje sreće jer gotovo polovina tih akademski obrazovanih osoba angažovana je na na radnom mestu za koje je potrebna srednja škola.

Više od polovine mladih promenilo bi sadašnji posao, pre svega zbog niske zarade, loših uslova rada i nesigurnosti radnog mesta.

Ovo su samo neki od brojčano najzanimljivijih podataka izvedenih iz istraživanja Fondacije „Centar za demokratiju” pod nazivom „Mladi i dostojanstven rad”, realizovanog na reprezentativnom uzorku mladih osoba, starosti od 16 do 30 godina, u četiri regiona Srbije. Istraživanje koje je tokom jula obavljeno u saradnji sa filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje takođe je pokazalo da 39 odsto ne prima naknadu za prevoz na poslu, 42 odsto ih ne prima naknadu za prekovremeni rad, a gotovo isti procenat njih nema plaćen topli obrok. Svaki peti zaposleni ne ostvaruje prava iz socijalnog osiguranja, a svakom četvrtom je uskraćeno pravo na plaćeno bolovanje ili plaćen godišnji odmor.

– Položaj mladih u Srbiji znatno je nepovoljniji od položaja ostalih starosnih grupa i daleko nepovoljniji od položaja njihovih vršnjaka u zemljama članicama Evropske unije. Mladi veoma teško nalaze posao, a kada ga i nađu najčešće je to posao ispod njihovih kvalifikacija, privremen ili povremen i slabije plaćen od onih koje obavljaju stalno zaposleni. Kada se proglašavaju tehnološki viškovi mladi su prvi „izbor” poslodavca, jer postoji uverenje da će se stariji radnici teže zaposliti od mladih. Zato su stope zaposlenosti mladih dvostruko niže od odraslog stanovništva, dok je stopa nezaposlenosti mladih dvostruko veća od stope nezaposlenosti odraslih – kaže Sarita Bradaš, psiholog i autorka ovog istraživanja.

Dodaje da posebno zabrinjava podatak da skoro svaka peta mlada osoba niti radi, niti je u obrazovnom procesu. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje duže od godinu dana nalazi se više od trećine ispitanih mladih, a dugoročna nezaposlenost najviša je među nezaposlenima sa najvišim obrazovanjem, koji imaju zvanje mastera ili doktora nauka. Gotovo polovina najobrazovanijih nalazi se na birou duže od godinu dana.

Ova studija pokazala je i da su prilikom ulaska na tržište rada mladi najčešće angažovani u neformalnoj ekonomiji. Uglavnom rade na crno, odnosno na određeno vreme, a veliki broj njih obavlja privremeno-povremene poslove. Stopa neformalne zaposlenosti mladih (od 15 do 24 godine), prema podacima Ankete o radnoj snazi, u 2017. bila je 30 odsto i gotovo dvostruko veća od stope neformalne zaposlenosti odraslih (25–54 godine). Prema podacima iz Izveštaja o trendovima na tržištu rada zapadnog Balkana, više od polovine mladih bilo je privremeno zaposleno.

– Najviše zaposlenih na neodređeno vreme radi u javnom sektoru u Beogradu i Vojvodini, ima završene master ili integrisane studije (spojene diplomske i master studije) i muškarci su. Poslednji dostupni podaci zvanične statistike pokazuju da mladi imaju za 20 odsto niže mesečne zarade u odnosu na starije radnike. Osam od deset ispitanika prima zaradu koja je niža od republičkog proseka, dok petina mesečno zarađuje manje od minimalne zarade. Na tržištu radne snage najveća je potražnja za radnicima koji obavljaju jednostavne i malo plaćene poslove, pa ne treba da čudi što najobrazovaniji odlaze – oni znaju da život nema reprizu – konstatuje naša sagovornica i dodaje da više od trećine zaposlenih i nezaposlenih ispitanika planira odlazak iz Srbije.

Visina zarada mladih radnika zavisi od pola, obrazovanja, regiona zemlje u kojem žive i sektora u kojem rade. Polovina mladih koji rade neprijavljeno je u najniže plaćenoj kategoriji, dok su najviše zarade onih koji imaju ugovore na neodređeno vreme. Najveće plate imaju zaposleni u Beogradu, dok polovina zaposlenih u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, kao i u južnoj i istočnoj Srbiji, mesečno zarađuje manje od 30.000 dinara.

Najniže zarade i najmanje poslova ima u južnoj i istočnoj Srbiji, zbog čega se mladi masovno sele ka velikim gradovima i sela ostaju pusta. Zabrinjava podatak da je dvostruko više mladih žena nego muškaraca u najnižoj platnoj kategoriji.

Među zaposlenim ispitanicima tek svaki četvrti je član sindikata. Najviše „sindikalaca” ima među fabričkim radnicima i zanatlijama, slede stručnjaci i inženjeri, a najmanje ih je u trgovačkim i uslužnim zanimanjima.