Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Trampova trampa

Pismima Donalda Trampa završena je godina koju su obeležili briselski pregovori Beograda i Prištine. Sama po sebi ta pisma su poruka. Ona glasi da je američki predsednik lično zainteresovan da preuzme najvažniju ulogu u rešenju kosovskog problema. Ne treba, međutim, zanemariti ni sadržaj poruke jer on, oslobođen diplomatske oblande, sugeriše da SAD u kratkom roku („završna faza”) očekuju međusobno priznanje („normalizacija”) Srbije i Kosova i da se samo na taj način mogu izbeći rat i ekonomski kolaps, odnosno sačuvati „mir, bezbednost i ekonomski rast”, te da je sada poslednja („jedinstvena”) prilika za to. Iz pisama je jasno da Tramp vidi Kosovo kao najvažnijeg saveznika u ovom delu sveta u čiju nezavisnost su SAD uložile mnogo. Zato traži da Kosovo ukine takse na robu iz Srbije kako bi se deblokirali pregovori koji bi uvažili obostrane interese, što upućuje da se očekuje recipročnost u ustupcima.

Postavlja se pitanje da li Srbija može da prihvatiti ovakvu trampu? To u značajnoj meri zavisi od ugla i načina na koji se pitanje postavlja. Iz pozicije Srbije, koja Kosovo smatra delom svoje teritorije, Trampova ponuda glasi: „Ja ću vama dati nešto malo, a vi meni dajte nešto veliko.” Iz ugla SAD koje već čitavu deceniju Kosovo i Srbiju tretiraju kao ravnopravne države, ponuda izgleda gotovo velikodušno i glasi: mi vama nudimo malo, ali budite zadovoljni jer vam možemo uzeti mnogo. Ili, kako bi to poetično rekao don Korleone, na ovom papiru će stajati ili vaš potpis ili mozak.

Pre nego što odgovori, Srbija mora da se zapita da li su SAD spremne da pogaze međunarodno pravo i da, uz prigodan povod, ugroze bezbednost, mir i ekonomski rast Srbije? Pod pretpostavkom da je odgovor na to pitanje pozitivan, postavlja se sledeće – da li Srbija ima resurse da odvrati SAD od takve namere? Najzad, ako tih resursa nema, da li je Srbija spremna da se suoči sa posledicama do kojih bi dovelo neprihvatanje Trampove trampe.

Odgovor na prvo pitanje je najlakši. Tuđa i naše iskustvo svedoče da u interesu „zaštite američkih vrednosti i američkog načina života”, kao i u cilju „garantovanja mira i stabilnosti u Evropi”, SAD mogu da intervenišu bilo gde bez obzira na međunarodno pravo. Forme radi ukoliko u nekoj zemlji neka ugrožena manjina izjavi da je terorisana od diktatorskog režima ili se stvori takva predstava, onda je intervencija ne samo opravdana nego i nužna. A ako takva zemlja predstavlja opasnost za susede i stabilnost regiona, onda se hitnost i legitimitet intervencije ne dovode u pitanje.

Iz ovoga ne bi trebalo izvući zaključak da SAD žele vojnu intervenciju. Međutim, podsticanje unutrašnjih sukoba, otvorene ili prikrivene ekonomske sankcije, kao i ohrabrivanje suseda na vojne aktivnosti ograničenih razmera samo su deo arsenala koji velikim silama stoji na raspolaganju u nametanju hegemonije.

Mada zvuči paradoksalno, Srbija bi se najlakše oduprla otvorenom vojnom izazovu, ali zatvaranje ekonomskih tokova pod američkim pritiskom nesumnjivo bi dovelo do privrednog kolapsa i posledično do porasta unutrašnjih sukoba. Ne treba, međutim, imati iluziju da bi se unutrašnji sukobi mogli izbeći ni u suprotnom slučaju. Naprotiv, s obzirom na to da je za Srbe Kosovo identitetsko i gotovo religiozno pitanje o njemu se ne može razgovarati racionalno. Iz tog razloga teško bi bilo kanalisati zapaljivo nezadovoljstvo koje bi moglo da dovede i do građanskog rata ukoliko bi se prihvatio američki predlog.

Postoji li onda mogućnosti da Srbija na bilo koji način reaguje na američku ponudu?

Obično se kod ovakvog pitanja pomisli na podršku Rusije i Kine. Međutim, podrška ovih zemalja je relativno efikasna samo u normalnim okolnostima. U slučaju ozbiljnog ekonomskog pritiska i izolacije Srbija bi teško i vrlo ograničeno mogla da računa na njihovu pomoć, jer u takovoj situaciji najverovatnije ne bi mogle da garantuju stabilan koridor prema Srbiji. Nejasno je, takođe, da li najavljeno američko vojno povlačenje iz Sirije ima bilo kakve veze sa političkim povlačenjem Rusije sa Balkana.

Suštinski jedini resurs na koji bi u tom slučaju mogla da se osloni Srbija jeste EU, odnosno Nemačka koja, istina, ima identične poglede na rešenje kosovskog problema, ali i jasan interes da onemogući Trampa da dominira Evropom.

U situaciji kada je jasno da razmena kojom bi Srbiji ostao sever Kosova u zamenu za neometanje kosovske nezavisnosti nije realna, postavlja se pitanje šta činiti. Ukoliko se ne dogodi neki veliki političko-ekonomski potres globalnih razmera koji bi kosovsko pitanje skinuo s vrha američke agende i prolongirao rešavanje tog problema, čini se da je zapravo jedini stvarni oslonac EU.

 Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.