Srpske recepte upisao u svetsku literaturu

Kuvao je dve i po decenije za Tita, najpoznatije svetske državnike i zvanice koje su dolazile u posete predsedniku Jugoslavije. Njegove specijalitete probali su Indira Gandi, car Hajle Selasije, Ričard Nikson, Brežnjev, Gadafi, Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Rokfeler…Kuvar Mića Stojanović za „Politiku” priča kako je „skuvao istoriju” i koliko je učinio za srpsku gastronomiju.

– Bio sam profesor u školi i državni kadar, gde god treba išao sam. Bilo da je reč o pobuni rudara, otvaranju auto-puta, banja ili hotela na hrvatskom primorju. Otvorio sam i prvi restoran u zgradi „ Politike” – kaže naš sagovornik.

Od 1956. pa do 1980. godine Mića Stojanović bio je uz Tita uvek kad je primao goste. Pratio ga je svuda – na Brionima, Brdu kod Kranja, putovanjima po svetu i pripremao mu specijalitete u „Plavom vozu”, na brodu, avionu. Obišao je 72 zemlje na svojim kulinarskim putovanjima. Na pitanje šta je Tito voleo da jede, kaže – sve.

– Uživao je u hrani i piću. To je bio čovek koji je znao da uživa u svemu. Čak i kada mu je lekar preporučivao laganiju hranu, nije se ustručavao da uđe u kuhinju i  zatraži  dva-tri zalogaja kobasice – priseća se Stojanović.

Danas, u svojoj 83. godini, dok prebira po prošlosti, svojim najvećim uspehom smatra to što je recepte srpske kuhinje uveo u svetsku literaturu i stvorio, kako kaže, oko 200 novih jela koja se ranije nisu služila u domaćim restoranima.

– Kada sam počeo da radim, u svetskim leksikonima bilo je samo nekoliko srpskih, odnosno tadašnjih jugoslovenskih jela, i to sarma, podvarak, popara, đuveč… Tada sam došao na ideju da osmislim recepte i dam im srpska imena. Osmislio sam ih bar stotinu koja su, po imenima, posvećena našim krajevima, vladarima, piscima...

Jedno od najpoznatijih je svakako „karađorđeva šnicla”, koja je prvi put napravljena 1956. u restoranu „Golf” u Beogradu. Manje je poznato da nikada nije uspeo da je patentira. Sa druge strane, u regionu postoji mnogo sličnih specijaliteta i svojatanja, različitih recepata.  Njegova „karađorđeva šnicla”, kaže Stojanović, specifična je po tome što je njen jedinstveni sastojak – kajmak.

– U 90 odsto restorana se „karađorđeva” sprema po mom receptu. Ne znam zašto mi nije dozvoljeno da je patentiram, a probao sam više puta. Kao da se plaše da ću da zabranim da je drugi pripremaju. To sam želeo, ne zbog novca, već zato što želimo da se poštuje receptura. Rekli su mi da to nije moguće, jer  je to „uobičajeni naziv za uobičajenu stvar” – priča Stojanović i pokazuje originalan recept – dokument sa takmičenja koji potvrđuje da je upravo on osmislio i prvi put predstavio ovo jelo pod nazivom šnicla „karađorđe“.

Kako objašnjava, ovaj specijalitet nastao je tako što je stalni gost restorana u to vreme bila spikerka Radio Beograda, inače Titova snaja Tamara Broz. Često je naručivala „kijevski kotlet”, međutim, jednom prilikom nije imao sve sastojke za to jelo, pa je morao da se snađe. U šniclu je stavio kajmak, urolao je, ukrasio u obliku „karađorđeve zvezde” i poslužio gošći.

– Pitala me kako se jelo zove i u trenutku sam smislio – šnicla „karađorđe” – dodaje Stojanović.

Na pitanje od kog mesa se po tom receptu priprema ovaj specijalitet, naš sagovornik kaže da bi izvorno trebalo da bude šnicla od telećeg buta, ali da se zbog poštovanja različitih religija mogu koristiti sve vrste mesa.

– Recept kaže da ide 200 grama najfinijeg mesa za šnicle. Bilo kog, a najbolje je od filea koji je najmekši i nema žile – kaže on i dodaje da je danas u restoranima problem što se služe preobilne porcije, a ni namirnice više nisu iste kao nekada. Zbog toga je i kuvarima teže, jer nije jednostavno imati stalno isti kvalitet namirnica koje se pripremaju.

Inače, osim „karađorđeve šnicle” Mića Stojanović je osmislio i „njegošev stek” medaljone „anjeli”, „smederevsko đule”, „oplenačke ili šumadijske palačinke”, „gružansku krompir-čorbu”, „Titovo jelo” i mnoge druge specijalitete

Pisac knjige intrigantnog naziva –  „Kako sam skuvao istoriju” i dalje je aktivan u kuhinji u svom zemunskom restoranu u kome se služe isključivo tradicionalna jela. Kulinarska umeća rado deli sa onima koji žele da uče ovaj sve popularniji zanat. Želja mu je da objavi knjigu srpskih recepata koji bi bili vezani za jela pripremljena od namirnica prepoznatljivih za različite regione Srbije.