četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 05.01.2019. u 12:05

Kinesko čudo u Srbiji, investicije od blizu 10 milijardi dolara

Председник Србије Александар Вучић састао се у септембру 2018. у Пекингу са председником Кине Си Ђинпингом (Фото Танјуг / Д. К. )

Kineske investicije u Srbiji sa aktuelnim i najavljenim projektima trebalo bi da dostignu 10 milijardi dolara, a veliki deo biće realizovan u okviru globalne kineske inicijative „Pojas i put”.

Na prodor Kine u ovaj deo sveta, na putu ka EU, uključujući i Srbiju, Brisel i Vašington gledaju sa velikom rezervom, a strah od ozbiljnog takmaca koji im se značajno približava pretočen je poslednjih par godina u upozorenja o navodno prljavim tehnologijama, iskorišćavanju jeftine radne snage, te nedovoljno transparentnim tenderima.

„Pojas i put” je, međutim, stigao do Evrope, u toj inicijativi trenutno učestvuje ili je zainteresovano za učešće 67 zemalja koje stvaraju trećinu svetskog BDP-a, a pitanje na koje nema odgovora je kako je Srbija, odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić uspeo da obezbedi da Kina upravo sa našom zemljom u okviru inicijative „Pojas i put” dogovori najviše projekata od ukupno planiranih investicija u okviru inicijative u vrednosti od skoro bilion, odnosno hiljadu milijardi dolara.

Samo tokom prošle godine sa Kinom su potpisani projekti vredni oko tri milijarde dolara.

Kinezi u Srbiji grade autoputeve, pruge, mostove, energetske i druge infrastrukturne objekte, kao i fabrike, a dogovorena je i izgradnja velikih industrijsko-tehnoloških parkova.

Takođe su i strateški partneri i imaju velike investicije u srpsku privredu, uključujući najveće i najproblematičnije godinama - RTB Bor i Železaru Smederevo.

Predsednik Kine Si Đinping je na otvaranju Samita „Pojas i put” u Pekingu u maju 2017. najavio 113 milijardi evra za različite projekte na Novom putu svile, a samo Razvojna banka Kine je već predvidela da odobri 800 milijardi evra investicija za 900 projekata, podsećaju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije.

Put svile predstavlja globalni projekat koji je ujedno i velika razvojna šansa za sve zemlje na njegovoj trasi, rekla je savetnica u Sektoru za međunarodne ekonomske odnose PKS Ivana Bajić.

Kako je istakla, Srbija po nekoliko osnova pripada Ekonomskom pojasu i pomorskom putu svile 21. veka: preko drumskih i železničkih deonica panevropskog Koridora 10, od Pomorskog puta svile koji od luke Pirej vodi za zemljama Jugoistočne, Srednje i Zapadne Evrope.

Zatim, preko železničkih deonica Koridora 10 na teritoriji Srbije, a koje predstavljaju značajan deo južne azijsko - evropske železničke unije, koja železnice Azije treba da poveže sa Evropskom jedinstvenom železničkom mrežom.

Takođe, Srbija pripada Ekonomskom pojasu i pomorskom putu svile 21. veka i značajnim delom plovnog puta reke Dunav i zato se Srbija kandidovala da bude mesto multimodalnog linka evropske železničke i mreže plovnih puteva Evrope, istakla je Bajić.

Prema njenim rečima, projekti saobraćajne infrastrukture koji su u različitim fazama implementacije u Srbiji apsolutno su usaglašeni sa programom „Puta svile”, to jest Evropskim jedinstvenim programima razvoja osnovne i regionalne saobraćajne mreže, kao i smernicama i programima saradnje Kina - CIEZ (1+16).

U PKS ističu da „Pojas i put” predstavlja veliku šansu da Srbija uz pomoć Kine poboljša najpre svoju železničku infrastrukturu, što je već započeto dogovorom oko unapređenja pruge Beograd - Budimpešta.

Srbija bi mogla značajno da uveća prihode od transporta robe preko svoje železničke mreže.

Izgradnja mosta Zemun-Borča, kao i autoputa i izgradnja železničke pruge Beograd-Budimpešta jasno pokazuju namere da se izgradi jedinstveni transportni sistem kako bi roba iz Kine mogla biti transportovana od luke Pirej do Centralne Evrope i obrnuto.

Samo tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini u septembru potpisano je 11 ugovora sa Kinom vrednih tri milijarde dolara.

Bivši kineski ambasador Li Mančang je 2017. rekao da je Srbija iskoristila priliku za unapređenje saradnje sa Kinom i najavio da će ukupan obim kineskih investicija biti 10 milijardi dolara.

Kina puno investira i u razvoj srpske privrede i ove godine je kineski Ziđin preuzeo RTB Bor sa najavljenim ulaganjem od 1,26 milijardi dolara i 200 miliona za izmirivanje dugova RTB-a, što je bila najveća investicija u 2018.

Kinezi će 1,26 milijardi dolara uložiti u RTB u narednih šest godina, od čega će 75 odsto investirati u prve tri godine. Predviđeno je i da 320 miliona dolara bude uloženo u rudnik Cerovo i njegovo otvaranje, a biće povećan i kapacitet Topionice na 80.000 tona.

Takođe, kompanija Shandong Linglong Tyre najavila je ove godine da će u Zrenjaninu izgraditi fabriku guma vrednu 994,4 miliona dolara.

Među najvažnijim investicijama Kine u privredu je preuzimanje Železare Smederevo 2016. godine od strane kompanije Hestil. Investicija je vredna najmanje 300 miliona evra, od cega je polovina novca već realizovana.

Kinezi grade u termoelektrani Kostolac novi blok B3 snage 350 megavata, što je najveća investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije.

Ukupna vrednost druge faze projekta modernizacije TE „Kostolac B” je 715,6 miliona dolara, od čega su ulaganja u izgradnju novog bloka B3 snage 350 MW - 613 miliona dolara.

Kinezi su 2017. otvorili Kinesku banku u Beogradu koja je u vlasništvu države Kine.

Inače, to je četvrta banka na svetu po visini kapitala.

U Ministarstvu građevinarstva je rečeno Tanjugu da je u oblasti saobraćaja, među aktuelnim projektima sa Kinom čija je realizacija u toku, veoma značajna rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd - Budimpešta kroz Srbiju.

Radovi se izvode na deonici Beograd Centar-Stara Pazova dugoj 34,5 km. Vrednost radova je 350 miliona dolara, a druga deonica koja će graditi je Novi Sad-Subotica-državna granica u dužini od 108,1 km. Ugovorena vrednost radova prema komercijalnom ugovoru 1,16 milijardi dolara.

Kinezi su angažovani i na izgradnji autoputa na Koridoru 11 i u toku su radovi na deonici Surčin-Obrenovac dugoj 17,6 km, a vrednost radova je 233,2 miliona dolara.

Takođe, deonice Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig, ukupno duge 50,2 km. Vrednost obe deonice je 333,74 miliona dolara.

Kinezi grede i obilaznicu oko Beograda, od mosta preko reke Save kod Ostružnice do Bubanj Potoka u dužini od 19,5 km. Vrednost radova je 207 miliona evra.

Među planiranim i potencijalnim projektima su: deonica Koridora 11 Preljina-Požega u dužini od 30,9 km. Vrednost radova 450 miliona evra.

Zatim deonica Požega-Boljare duga 107 km, za koju je potpisan Memorandum o razumevanju o saradnji sa kineskom kompanijom C C C C, koji se odnosi pre svega na izradu projektne dokumentacije.

Kineske kompanije pokazale su zainteresovanost i za realizaciju projekata izgradnje obilaznice oko Beograda na deonici Bubanj Potok - Pančevo, za izgradnju Fruškogorskog koridora (brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma), kao i za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš na železničkom Koridoru 10.

Među završenim projektima su most Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, čija je ugovorena vrednost radova 255 miliona dolara.

Sa kineskim partnerima realizovan je i projekat finansiran iz kredita EBRD - rekonstrukcija i modernizacija pruge Rasputnica G -Rakovica-Resnik (7,5 km). Vrednost radova je bila 23,8 miliona evra.

Inače, poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Centralnoj i Jugoistočnoj Aziji 2013. označila je početak nove faze razvoja Kine i njenog odnosa prema svetu.

Tom prilikom prvi put je predstavljena ideja o „Novom putu svile” koji će povezivati Pacifik i Baltičko more i obuhvatiti tržište od skoro četiri milijarde ljudi.

„Novi put svile” ili „Pojas i put” trebalo bi ponovo da poveže kontinente, spoji Istok i Zapad i u tu svrhu planirana je izgradnja brze železnice, novih luka, tehnoloških parkova i mreže autoputeva u dužini od 13.000 km.

Strategija „Jedan pojas jedan put” započeta je neformalno još 2011, kada je prva železnička linija duga 11.179 km povezala kineski Čungćing sa Duisburgom u Nemačkoj.

Tokom narednih godina razne linije povezivale su gradove u Kini i EU.

„Pojas i put” predviđa povezivanje kineskih luka i velikih gradova na obali sa evropskim, prevashodno kroz luke u Veneciji i Atini.

Ta linija je od ranije u upotrebi, ali dobija na značaju otkada je kineska kompanija COSCO 2009. investirala u Atinsku luku Pirej.

Kada je COSCO grupa zakupila Terminale 1 i 2 Pirejske luke, ona je postala jedna od najbrže rastućih u svetu po pretovaru robe.

Brodske pošiljke iz Kine za Pirejsku luku preko Indijskog okeana i Sueckog kanala, skraćuju vreme transporta za oko 10 dana za Centralno ili Istočnoevropske zemlje, u odnosu na alternativne luke poput Roterdama, Antverpena ili Hamburga.

Komеntari27
c51cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sizif
Kina je najveći Američki trgovinski partner, 80% robe koju proizvedu kinezi kupe Amerikanci...
Dakic Zeljko
Toliko borbe oko Kosova,zbog teritorije i ruda,a nase oranice su i dalje neobradjene i sela sasvim napustena!Zasto se KINI ,direktno ne ponudi da kreditima,uz masovne javne radove, financira obnavljanje zapustenih sela.To bio zaista zaposlilo mnogo ljudi,a i povecalo proizvodnju hrane i kasnije i natalitet!NIJE mi jasno,da to niko ne zeli da vidi,iako je Srbija poljoprivredna zemlja!Dobro je saradjivati sa Kinom,u razvoju,a sa Rusijom u odbrani!A ako treba birati,bolje biti KIneska "GUBERNIJA",naravno radi se o sali!A put u EU,bolje odloziti za deset godina!Razvoj Srbije ce biti dinasmicniji bez ucena iz Brisela!
nikola
i rudnik u boru ulazi ovde?
sloba car
Zasto Vasington i Brisel gledaju sa rezervom? Da li se boje konkurencije, slobode kretanja ideja, ljudi, roba? Moraju se osloboditi retardiranih shvatanja i prihvatiti trzisne izazove.
Slamkamenac
Zato sto ne vole konkurenciju koju ne mogu da uguse. Oni dopustaju slobodu samo dokle drze sve konce u rukama i mogu da je uzmu kada im se prohte. Oni ulazu u Srbiju, ali ne i u srpsku infrastrukturu, bez koje nema istinskog razvoja, pa im sada krivo sto neko drugi hoce da pomogne na obostranu korist...
stanislavsr
Ko i kako će Kinezima davrati sve te kredite za infrastrukturu?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja