Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Ratna sreća

Ka­da pri­ča­mo o čoj­stvu i ju­na­štvu srp­ske voj­ske, bi­li bi­smo gre­šni a da ne po­me­ne­mo i jed­nog od na­ših ve­li­kih ju­na­ka iz Bal­kan­skih i Ve­li­kog ra­ta ko­ji je du­go pao u za­bo­rav. To je bio ma­jor Mi­ha­i­lo – Mi­ka Il. Ma­dža­re­vić (1896–1965). Po­sle Va­ljev­ske osnov­ne ško­le i dva raz­re­da tr­go­vač­ke ško­le, po­što je od ma­le­na vo­leo voj­ne pa­ra­de i uni­for­me, upi­sao se u Pe­ša­dij­sku pod­o­fi­cir­sku ško­lu ko­ju je za­vr­šio kao naj­bo­lji pi­to­mac 21. kla­se 1910.

Zve­zdi­ce na epo­le­ta­ma uglav­nom je do­bi­jao sa­bljom u bo­je­vi­ma i to za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj hra­bro­sti i po­zna­va­nju on­da­šnje rat­ne tak­ti­ke. Iako je imao voj­nu ško­lu, zbog svo­jih ju­na­štva i na­pre­do­va­nja spa­dao je u ta­ko­zva­ne trup­ne ofi­ci­re. Ma­dža­re­vi­ća ni­su sa­mo Sr­bi od­li­ko­va­li za hra­brost, već i sa­ve­zni­ci, ta­ko da je bio vi­tez Le­gi­je ča­sti (pe­ti ste­pen) i no­si­lac bri­tan­ske Me­da­lje rat­nog kr­sta. Va­lja još po­me­nu­ti da je on, po­što je de­mo­bi­li­san, bio pro­iz­ve­den sa sa­mo 27 go­di­na, u naj­mla­đeg ma­jo­ra pe­ša­di­je. 

O nje­mu se ra­zu­mlji­vo, pri­ča­lo i zna­lo još ka­da je ob­ja­vio i svo­ja rat­na se­ća­nja iz Ve­li­kog ra­ta (1933), me­đu­tim, od svr­šet­ka Dru­gog svet­skog ra­ta on je sko­ro pot­pu­no pao u za­bo­rav, mo­žda i zbog to­ga što, iza­šav­ši iz Oflag. VI-c u Osna­bri­ku, gde je bio pre­ba­čen po svr­šet­ku April­skog ra­ta, jer ni­je že­leo da sa­ra­đu­je sa oku­pa­to­rom, ni­je hteo da se vra­ti u otadž­bi­nu zbog no­vo­na­sta­lih pri­li­ka u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji, ta­ko da je umro u iz­gnan­stvu u Vi­skon­ti­nu u Ili­no­i­su, SAD. Po­či­va u por­ti ma­na­sti­ra Sve­tog Sa­ve u Li­ber­tvi­lu. 

Da­nas, ka­da se o nje­mu pri­ča, uglav­nom se go­vo­ri o nje­go­vom po­re­klu i uči­nje­nim ju­na­štvi­ma, me­đu­tim, ni­ko ne pri­ča i o či­nje­ni­ci da je on bio taj ko­ji je mo­gao da skra­ti du­ži­nu ra­to­va­nja na So­lun­sko­me fron­tu, ta­ko da bi broj iz­gi­nu­lih i ra­nje­nih na obe stra­ne bio sa­svim si­gur­no znat­no ma­nji, ali, rat­na sre­ća – kao i sva­ka dru­ga – je­ste sle­pa i var­lji­va i br­zo pro­la­zi. Evo tog do­ga­đa­ja... 

Po jul­skoj pri­pe­ci 1918. go­di­ne, ka­da se čak ni zri­kav­ci ni­su mo­gli ču­ti, Mi­ha­i­lo Ma­dža­re­vić je ta­da bio u pr­vom ba­ta­ljo­nu Pe­tog pe­ša­dij­skog pu­ka Drin­ske di­vi­zi­je, od­la­zi do osma­trač­ni­ce da vi­di da li se što de­ša­va kod ne­pri­ja­te­lja iz­me­đu 312. i 313. ko­te (ko­ju su zva­li „Ro­vov­skom ko­som”), jer tih da­na ni­ko od nje­go­vih ni­je pro­ve­ra­vao. Ni­šta se ni­je mi­ca­lo. Je­di­no je ugle­dao na­še ne­ek­splo­di­ra­ne to­pov­ske gra­na­te ko­je su štr­ča­le iz ras­tre­si­te ro­vov­ske ze­mlje.

Hteo je da ih ak­ti­vi­ra ni­ša­nje­njem iz pu­ške, ali ni­je že­leo da ri­zi­ku­je, jer ni­je po­neo svo­ju „ma­u­zer­ku”, ko­ju ni­je pre­dao sa­ve­zni­ci­ma na Kr­fu, ka­da smo od Fran­cu­za pri­mi­li no­ve Le­be­lo­ve „tro­met­ke”. Ma­dža­re­vić je, kao i mno­gi dru­gi, pri­me­tio da se Le­be­lov me­tak, ko­ji je pri vr­hu pot­pu­no obao i aero­di­na­mi­čan, če­sto, ka­da uda­ri na ne­što čvr­sto i oblo, od­bi­je, dok je kod sta­re do­bre Ko­ki­ne „ma­u­zer­ke”, me­tak pri vr­hu oštar i ret­ko kad se od­bi­je o ob­lu pod­lo­gu ka­kve su re­ci­mo u ovom slu­ča­ju gra­na­te.

Zbog sve­ga ovo­ga po­slao je voj­ni­ka osma­tra­ča do bi­va­ka da mu do­ne­se Ma­u­ze­ro­vu „pe­to­met­ku”. Mo­mak se sko­ro ni­je ni iz­gu­bio iz Mi­ha­i­lo­vog vi­do­kru­ga, ka­da se na su­prot­nom ta­bo­ru po­če do­sta ko­me­ša­ti: od­je­da­red su se po­ja­vi­li bu­gar­ski ofi­ci­ri, ko­ji uop­šte ni­su bi­li u po­hod­nim uni­for­ma­ma već u be­lim pa­rad­nim sa ak­sel­ben­de­ri­ma i ši­ri­ti­ma! Bi­lo je sa­svim ja­sno da je do­šao ne­ko neo­bič­no pro­či i vi­so­či­ji od svih bu­gar­skih tru­pa, jer se iz­re­đa­la či­ta­va svi­ta, ko­ja do­la­zi do ne­pri­ja­telj­ske osma­trač­ni­ce uda­lje­ne od na­ših ro­vo­va ne vi­še od 50 me­ta­ra. Usko­ro su se Bu­ga­ri sa­svim ja­sno vi­de­li u toj osma­trač­ni­ci: jed­nom se vi­de­la gla­va, ra­me­na, do­bar deo pr­sa...

Kao za pa­kost naš voj­nik osma­trač ka­da je kre­nuo da ka­pe­ta­nu Ma­dža­re­vi­ću do­ne­se „ma­u­zer­ku”, po­neo je i svo­ju „tro­met­ku”, ta­ko da u tom tre­nut­ku ni­je imao ni­jed­nu pu­šku, a re­vol­ver „na­gan”, na to­li­koj raz­da­lji­ni, ni­je mu mo­gao bi­ti uop­šte od ko­ri­sti. Svi­ta se za­dr­ža­la i ka­pe­tan ugle­dav­ši na­šeg po­sla­tog voj­ni­ka ka­ko se vra­ća, mah­ne mu i da­de znak da po­hi­ta. Mo­mak po­žu­ri, ali se sa­ple­te, pru­ći se ko­li­ko je dug i ši­rok, pra­ve­ći ta­ko do­sta bu­ke u op­štoj ti­ši­ni. Bu­ga­ri su ga zbog to­ga ugle­da­li i je­dan iz svi­te br­zo po­vu­če onog ko­ji se do­tle mo­gao vi­de­ti sko­ro do pa­sa, a ce­la ta be­la svi­ta se usko­ro pot­pu­no sklo­ni sa nji­ho­ve osma­trač­ni­ce... 

Po­čet­kom sep­tem­bra 1918, do­đe do noć­nog okr­ša­ja na Ov­čem po­lju iz­me­đu Ma­dža­re­vi­će­ve je­di­ni­ce i ne­kog bu­gar­skog od­re­da. Do­bar deo te bor­be re­ši­li su te­sa­ci i ba­jo­ne­ti uz ra­sve­tu trom­blo­na. Ka­da se raz­da­ni­lo vi­de­lo se da je po­gi­nuo i ko­man­dant bu­gar­skih ju­ri­šni­ka po­ruč­nik Di­mi­tri­jev. Na pr­vim stra­na­ma nje­go­ve be­le­žni­ce pi­sa­lo je: „Sa­ču­vao sam, 18. jul 1918. go­di­ne, ži­vot prin­cu Bo­ri­su, iz­me­đu ko­ta 312. i 313. na fron­tu pre­ma Sr­bi­ma”... 

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miodrag
Mihailo I. Madzarevic, rodjen 13 Januara 1894 god. - umro 20 Februara 1965. u Libertvilu SAD, gde je i sahranjem pored Manastira.
Zoran
Posle 100 goina cenimo necije junastvo, ali on pre 10, 20, 30,...to ne. A cenimo i one sto dali zivote za nesto, ali opet od pre 100 godina. Danas ne da ne cxenimo nego razapinjemo na krst ko bi dao zivot za slobodu.
tamo daleko
Hvala Politici na ovim pricama-treba da ih pricamo svojoj deci i oni svojoj (barem moja znaju zaista mnogo o tom slavnom periodu i junastvu naseg seljaka i intelektualca, jednog do drugog u rovu, koloni, trku). A sto se tice zasto nismo znali ranije ovo pre 30 i visr godina, vrlo je prosto-na vlasti je bio onaj s "druge strane nisana", sa drugovima iz Vrazje i slicnih divizija o cijim "slavnim delima" je izmedju ostalih zlocina sve opisao Arcibald Rajs u knjizi "Zapisi sa srpskog i solunskog fronta". E, zato...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.