Splićanka oživela stari srpski zanat

Užice – Godinu 2018. umetnica Sofija Bunardžić, čiji se projekat „Keramika Zlakusa” u svetu pročuo, posebno će upamtiti po dva za nju veoma bitna događaja. Dobila je nagradu Ulupudsa za životno delo, a nakon decenija čekanja konačno je obezbeđen siguran smeštaj za umetničke predmete nastale na međunarodnoj koloniji „Zlakusa” koju Sofija već 23 godine organizuje.

– Ima li šta lepše od saznanja da je dugogodišnji san jednog umetnika, zaljubljenika u svoju struku, postao stvarnost – izjavila je na to ova užička umetnica, Splićanka rodom, naročito zaslužna što se vekovni srpski zanat, tradicionalna izrada grnčarije u selu grnčara Zlakusi, iz zaborava izvukao i mlade majstore stekao.

Sofija je Dalmatinka, u Splitu se školovala gde je završila školu primenjenih umetnosti, odsek grafike. Potiče iz familije Rađa, njen rođak je poznati košarkaš Dino. S Jadrana je došla u Beograd da studira primenjenu umetnost, tada kao stipendista Titovog fonda. Na studijama u glavnom gradu upoznala je Užičanina Dušana Bunardžića, kolegu s Fakulteta primenjenih umetnosti. Zajedno su po završenim studijama došli da žive u Užicu.

Ovde je Sofija čula da je užičko selo Zlakusa poznato po grnčarskom zanatu, privukla ju je ta neobična narodna tehnika izrade zemljanih lonaca i drugog posuđa na grnčarskom kolu. Za grnčariju je, istina, znala od detinjstva, slična je postojala i u Dalmaciji. Ali uvidela je da ovo zanimanje u Zlakusi, staro više od tri veka, s početka devedesetih posustaje. Industrija je pre toga iz sela mnoge odvukla, pa i zanatlije. Zlakusa je ostala samo s petoricom majstora lončara.

Rešila je sredinom devedesetih Sofija Bunardžić da pokrene umetničku koloniju blisko povezanu sa starim grnčarskim zanatom. Okupila je umetnike iz više država, dovela ih kod domaćina lončara u Zlakusu da stvaraju umetničke predmete po tehnologiji kakvom su u selu odvajkada pravili zemljano posuđe. Odredila posebnost ove kolonije u građenju finih spona tradicionalnog grnčarstva, jedinstvenog po materijalu i metodu rada u ovom delu Evrope, sa savremenim tendencijama u umetničkoj keramici.

Vredelo je. Kad su umetnici iz sveta počeli da oblikuju glinu i koriste grnčarski točak, zarad umetnosti i stvaranja, onda su i žitelji Zlakuse rešili da im se priključe i obnove stari zanat. Počeli su za tržište da prave i prodaju lonce, šerpe, sačeve, činije, kao što su radili njihovi preci. Zanat je oživeo, posvetili su mu se i mladi pa i poneka žena, tako da sada, kad je umetnička kolonija napunila 23. godinu postojanja, već oko 40 majstora grnčara u Zlakusi pravi zemljano posuđe. Nekim domaćinstvima to je glavni prihod.

A strani umetnici oduševljeni su kolonijom (koja je uvek u leto) i živopisnim selom. Ovde je za 23 protekle godine bilo ukupno oko 350 stvaralaca iz 33 zemlje, čak i sa dalekih kontinenata.

– Sećam se da smo prvu koloniju održali u domaćinstvu majstora grnčara Milana Savića avgusta 1996. godine. Već su održane 23 međunarodne kolonije, u organizaciji Udruženja „Keramika Zlakusa”, uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture Srbije i grada Užica, te uz podršku mnogih institucija kao što su Republički zavod za međunarodnu naučnu, kulturnu i tehničku saradnju Srbije, Balkanološki institut SANU, Ulupuds, Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu i druge. Do sada je na kolonijama u Zlakusi nastalo preko 1.000 umetničkih eksponata, čiji se manji broj od 150 radova nalazi na izložbenoj postavci u Potpećkoj pećini – ističe Sofija, po kojoj je ovdašnja umetnička tehnika nazvana „Sofija Zlakusa”.

Svi drugi ovde nastali umetnički predmeti nisu u dužem periodu imali „sigurnu kuću”, pogodan prostor za smeštaj. Dugo se deo radova nalazio u streljani užičkog GKC-a, u lošim uslovima čuvanja, pa je jednom pao krov i oštetio neke eksponate. Dugo i strpljivo je Sofija apelovala na razne gradske vlasti u Užicu da reše problem smeštaja te umetničke keramike. Minule jeseni aktuelna lokalna vlast pronašla je rešenje: Udruženje „Keramika Zlakusa” dobilo je oko 200 kvadrata prostora u zgradi bivše užičke kasarne. Tu su uneta umetnička dela nastala u Zlakusi, a Sofijina želja je da se ovde uredi stalna postavka za posetioce.

– Projekat „Keramika Zlakusa” je vredan umetnički doprinos modernoj keramici, ujedno i naš zapažen kulturni iskorak u svet. Utemeljenost u narodnom stvaralaštvu znak je njegove autentičnosti, vekovne potrebe da se zanati očuvaju, ali i osmišljavaju novim vizijama ljudi od dara za lepo i vredno – napominje Sofija Bunardžić, danas direktorka užičke Umetničke škole, dobitnica mnoštva nagrada i priznanja, uporna i neumorna u svojoj misiji dugoj bezmalo četvrt veka.