Nema više kečige na ribljem meniju

Na tanjirima ribljih restorana neće smeti da se nađe kečiga, bar ne ona ulovljena u reci. Razlog za to je zabrana lova ove ugrožene, drevne i vrlo ukusne riblje vrste da bi se obnovila njena populacija. Biće urađena istraživanja, objasnila je Jasmina Jović, pomoćnica ministra u Sektoru za zaštitu prirode i klimatskih promena u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kako bi se utvrdilo šta se dešava sa kečigom. Tek tada će se znati da li će zabrana lova ostati na snazi ili će biti ukinuta.

– Odluka je doneta posle inicijative Svetske organizacije za prirodu, a mi smo se kao Ministarstvo obratili stručnim kućama kao što su Zavod za zaštitu prirode i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode koji su dali stručno mišljenje. Na osnovu toga doneli smo odluku da se zabrani izlov kečige od 1. januara ove godine. Razlog je stalno opadanje brojnosti populacije kečiga, ali i krivolov. Na pijacama se često može kupiti mlađ kečige koju zovu dunavski štapići ili dunavski grisini i ova riba je redovna stavka na meniju restorana. Uglavnom se u restoranu služi mlađ kečige, odnosno primerci manji od 40 centimetara, a lov takve vrste ribe je i ranije bio zabranjen – kaže Jović.

Kako su rekli u Svetskoj organizaciji za prirodu (WWF), zbog opstanka kečige oni su blisko sarađivali sa Ujedinjenim ribolovcima Srbije i sa Asocijacijom alasa Srbije.

– Oni su ljudi koji su na terenu i iz prve ruke znaju šta se dešava u rekama. Pomogli su mnogo i ihtiolozi iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji su uradili studiju koja je pokazala drastičan pad brojnosti kečige i prekomeran izlov kečige ispod dozvoljene mere. I baš takva kečiga se najviše nalazi na pijacama i u restoranima, prodaje i kupuje bez problema. A upravo ulovom tih kečiga ne dozvoljava im se da se polno razviju i da se mreste. Zbog toga nije ni čudo što joj se populacija smanjila – priča Milena Dragović, iz Svetske organizacije za prirodu.

Kečiga, kako ističe, ne bi smela ni da se vidi u tanjiru ukoliko nije iz ribnjaka.

– Kečigu ćete sigurno viđati i dalje u restoranima. Pretpostavljam da će vlasnici tvrditi da je nabavljaju u ribnjacima. Ali za to moraju imati dokaz, odnosno papir da su je kupili tamo. Nadam se, ipak, da će ova inicijativa probuditi svest kod ljudi da povedu računa kako bi kečigu imali u narednim godinama – kaže Dragovićeva.

Prema „Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN)”, faktori ugrožavanja kečige su prekomerni ulov, narušavanje prirodnih staništa izgradnjom brana i drugih vodoprivrednih objekata, invazivne i druge strane vrste koje dovode do bolesti, i industrijska zagađenja koja dovode do degradacije staništa. Analiza WWF-a ustanovila je da svi ti faktori ugrožavanja kečige postoje u našoj zemlji.

U Srbiji, kako kaže Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, postoji jedan privatni ribnjak koji gaji kečigu i nalazi se u okolini Vršca. U nekim ribnjacima njen uzgoj je tek u začetku. Ali sve ukupno to ne podmiruje ni samo nekoliko procenata tržišta.

– Kečige u poslednje vreme ni nema. Ređe je pecaju ribolovci na udicu, ali se i privredni ribari žale na ulov. Kažu da je ima znatno manje nego pre deset, petnaest godina. Smanjena brojnost kečige pokazuje da se previše izlovljavala i da je kontrola na rekama slaba jer mlađ lako možete da nađete na tržištu. Mi smo radili istraživanje po pijacama i restoranima i nismo našli ribu iznad 40 centimetara. Kada nađete na primerak od 30 centimetara, to se već smatra „krupnom” ribom. Mnogi kažu da je ta riba ispod mere ukusnija, ali smatram da je to samo izgovor da bi se lovilo – napominje Pejčić.

Kako nije bilo velikih istraživanja populacije kečige, ne zna se tačno ni kakva je njena brojnost i uzrasna struktura.

– U budžetu ministarstva za 2019. godinu predvideli smo određena sredstva za ispitivanje njene brojnosti u našim vodama. Ukoliko se pokaže da je populacija u dobrom stanju, vratiće se status koji je imala pre zabrane. To znači da ne sme da se lovi u vreme lovostaja od 1. marta do 31. maja, da ne sme da se love jedinke ispod određene dužine, odnosno 40 centimetara. Ako se pokaže da je stanje loše, zabrana ostaje – ističe Jović.

Kečiga u Srbiji najviše naseljava Dunav, ali je ima i u Savi, Tisi, Velikoj i delu Zapadne Morave. Vrlo je tražena, mnogi je smatraju jednom od najukusnijih ribljih vrsta u našim vodama. Osim što je ukusna, ona je lagana i za čišćenje, a osim leđne hrskavice, nema puno kostiju. Zbog toga je, iako nije jeftina, mnogima omiljena na meniju.

A kečiga se, kako kaže iskusni ribolovac Milan Marić, teško hvata na udicu.

– One uglavnom žive na dnu i u rečnim udubljenjima. Mogu da se hvataju klasično na mamac, na crva ili glistu, ali ih većina alasa lovi na dva načina. Uz pomoć drljače i mreže. Drljača je načinjena od dve metalne šipke i mreže i vuče se po dnu. Na taj način se koristi i sama mreža opterećena olovom. Takav ulov desetkuje kečigu jer u jednom izlovu zna da se nađe i po 50 primeraka. Na njenu malobrojnost, ipak, najviše utiče lov ispod mere, odnosno to što se lovi mlađ i primerci ispod 40 centimetara – priča Marić.

O tome da li se odluka o zabrani lova na kečigu sprovodi na pijacama i u restoranima vodiće računa inspektori za ribarstvo i tržišni inspektori. O poštovanju zabrane ulova kečige na rekama trebalo bi svakodnevno da brinu ribočuvarske službe.

Moruna iz vremena dinosaurusa

Kada je o jesetarskim vrstama kojima pripada i kečiga reč, lov na njih je zabranjen. Među njima su moruna, jesetra i pastruga.

– Nekada su ove ribe iz Crnog mora dolazile u Srbiju u dunavske kazane da se mreste. Izgradnjom hidroelektrane „Đerdap 1”, pa zatim „Đerdap 2” njima je presečen prilaz prirodnom mrestilištu. A i da stižu, pitanje bi bilo kako bi uspele da se mreste jer su njihova prirodna plodišta izmenjena. One polažu ikru na šljunkovitom tlu, a sada je taj deo prepun mulja. Pokušali smo da veštački uzgojimo ovu vrstu i da na taj način obnovimo fond u Dunavu. Mlađ se proizvodila u Kladovu, u Maloj Vrbici, ribarskom gazdinstvu „Đerdap”. Nažalost, to preduzeće ne radi, tako da ne postoji ni veštačko poribljavanje morunom, pastrugom, jesetrom i kečigom – priča Jasmina Jović, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Jesetarke inače spadaju među najstarije vrste. Moruna je postojala u vreme dinosaurusa, pre oko 200 miliona godina.