sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
PORTRET BEZ RAMA: ANDREA TRINKIJERI

Barolo i pljeskavice

Д. Стојановић

„Skuola slava” je u Italiji sinonim za najkreativniju košarku na svetu, kojoj su temelji udareni u Beogradu. Naši igrači su još pre pola veka (Đurić i Korać pre svih), zajedno s trenerima (Nikolić, Stanković…) počeli da rade antologijske stvari u italijanskoj košarci. Srbi su decenijama bili učitelji, a Italijani đaci.

Imajući to u vidu, nedavni dolazak italijanskog stručnjaka Andree Trinkijerija (51) u Partizan može da se nazove istorijskim događajem. Doživeli smo da neko iz Italije dođe kao spasilac u srpsku košarku i to u crno-belu košarkašku akademiju koju su podizali Žeravica, Nikolić, Ivković, Obradović, Vujošević…. „Čast i izazov!” Tako je Trinkijeri, na našem jeziku (majka mu je Hrvatica, kao dečak na jugoslovenskom primorju provodio letovanja), u dve reči objasnio kako doživljava svoju misiju u Srbiji.

„Mama mi je iz Hrvatske, deda iz Crne Gore. To je veliki koktel s mamine strane. Otac je Amerikanac, a ja sam se rodio u Italiji i uvek pričao tri jezika.”

Kao čovek širokog obrazovanja, koji satima može živopisno da priča o mnogo čemu (pre svega o vinu, kulinarstvu i košarci), zna da podiđe slušaocima i da ih naprečac osvoji. I kako onda da mu „grobari” ne skandiraju ime, kad se od prvog dana kune u njih. Svakako, te ljubavi ne bi bilo da ekipa od njegovog dolaska ne deluje mnogo bolje nego pre.

Malo je mlađih srpskih trenera koji toliko znaju o istoriji naše košarke kao Trinkijeri, što nešto govori i o njima. Pre nekoliko godina odbio je hrvatsku reprezentaciju (zbog obaveza u klubu). U tri zemlje je osvajao trofeje: Kantu (Italija), Uniks (Rusija) i Bamberg (Nemačka) u kojem su mu posle tri uzastopne titule uručili otkaz.

Kao sin diplomate imao je mnogo mogućnosti kad je birao životni poziv, ali je u svom rodnom gradu, Milanu, izabrao košarku. Fudbal mu je bio prva ljubav, ali više kroz odlaske na utakmice Milana. Uživo je gledao Barezija kako podiže pehar Lige šampiona u tri navrata: u Barseloni 1989. (u toj sezoni Milan na pravdi boga izbacio Zvezdu posle magle u Beogradu), Beču 1990. i Atini 1994, kada je Dejan Savićević (jedan od njegovih omiljenih fudbalera) lobom matirao Zubizaretu.

Na pres-konferencijama sebe je nazivao „Pandorinom kutijom” (kad je govorio da je bolje da ne priča o sudijama), igrače je poredio s vrstama vina, a njihove podvige objašnjavao „velikim m…..” Kaže da trenerski posao nije napor, već uživancija. Nalik onoj kada su na stolu dobra hrana („mediteranska kuhinja najbolja na svetu”) i vrhunsko vino. Njegov stav je da od svakog podneblja treba uzeti ono najbolje i da bi bilo glupo da u Beogradu jede pastu kad su tu pljeskavice. Ili tražiti barolo kad i u Srbiji postoje solidna vina…

Sadašnji Partizan bi mogao da se poredi s tim italijanskim vinom koje mora da sazreva barem tri godine (za pun ukus potrebno dvostruko više). Kažu da ono više od svega traži – strpljenje.

Komеntari3
c7409
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко(пиши ћирилицом)
Све смо успели да растуримо па и спорт није заобиђен(кошарка). Врховне успехе(кад смо били прваци света и Европе) нисмо наставили да одржавамо и чувамо их као лепу биљку у скасији, већ смо пустили све најгоре у виду разних менаџера а као бесне псе, да распродају по белом свету таленте и способне играче, притом пљачкајући клубове, па су и они пропали( и још ће). Не желим да ништа страно подцењујем, али доводимо непознате играче и тренере из Африке или однекле, као да их ми немамо (а и кад се нађу и они сами побегну одавде). Где је свему овоме крај....
Jovan Milanovic
Neki su to dozivjeli ranije. Bilo je Talijana iz Zadra i Rijeke rodjenih kad su ovi gradovi bili u Italiji, a koji su igrali za Jugoslaviju. Tullio Roklitzer je igrao u obe reprezentacije, a bio je i igrac u CZ.
Bato
Dobro dosao u istoriju srpske kosarke,sve najbolje i tebi i grobarima od nas delija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja