Trampov Raspućin rastura Evropu

Ubrzo posle kratkotrajnog angažmana kod Donalda Trampa, bivši strateg Bele kuće počeo je da obilazi Evropu okupljajući desničarske formacije koje kreću u ofanzivu u nadi da će na majskim izborima za Evropski parlament izmeniti politički pejzaž kontinenta.

Stiv Benon oslanja se na činjenicu da se balans političke moći pomerio udesno, pogodujući populistima, nacionalistima i partijama krajnje desnice, koje je Tramp inspirisao. Danas jedan od šest birača sa zapada EU glasa za ove stranke koje, prvi put, dobijaju priliku da postanu ozbiljan rival snagama centra koje su do sada dominirale evropskim institucijama.

Iza Benona stoji fondacija „Pokret”, koju je u Briselu početkom 2017. registrovao lider jedne ultradesničarske stranke. Cilj okupljanje antibriselske koalicije protiv „evropske elite” i „kulturnog marksizma” jeste potkopavanje, možda i paralisanje EU.

Dok Britanija zapada u nervni slom ne znajući šta će sa bregzitom, ostatak Evrope nije u mnogo boljem stanju. U takvom ambijentu dva rivalska bloka spremaju se za obračun koji će umnogome određivati pravce evropskih kretanja u narednim decenijama. Na jednoj strani su motori integracija, Francuska i Nemačka. Na drugoj su nacionalisti, desničari, protivnici imigracije, evroskeptici i demagozi. Lideri prvih, Emanuel Makron i Angela Merkel, pokušavaju da očuvaju narušenu koheziju i procenjuju da samo ujedinjena Evropa može da se odupre Trampu, njegovom nacionalizmu i agendi „Amerika prvo”. Dvoje lidera će ovog meseca simbolički podsetiti na istorijski dogovor o prijateljstvu potpisan u Ahenu 1963, ali nastupaju sa oslabljenih pozicija. Francuz je suočen sa socijalnim buntom „žutih prsluka”, Nemici za vratom dahće radikalna desnica, pa je najavila da će se povući 2021.

S druge strane su političari koji obećavaju „Evropu koja štiti svoje građane” i ne bi da se prepuste hegemoniji osovine Pariz–Berlin. Organizuju se u borbi protiv onoga što nazivaju „sklerotičnom” Evropom. Benon je tu da im pomogne da zbiju redove kako bi EU potčinili svojoj volji. „Otvoreni smo za biznis”, izjavio je prošlog leta. Dok ga optužuju da stvara panevropsku mrežu religioznih fundamentalista i regresivnih desničara, prekoatlantski strateg, poznat i kao posvećeni katolik, koncentrisao se na Italiju. Nedaleko od Rima osnovao je konzervativni Institut ljudskog dostojanstva – međunarodnu školu za obuku novih desničara. „Gladijatorska škola za ratnike kulture”, kako kaže njen upravnik, bivši poslanik britanskih torijevaca. Tu, u ambijentu bivšeg kartuzijanskog manastira, polaznici mogu da razrađuju omiljene Benonove teze o „dubokoj državi” tajanstvenih tehnokrata koji upravljaju SAD i klike birokrata koji kontrolišu EU.

„Dragi gospodine Benon, idite kući”, poručio mu je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, ali Amerikanac ne odustaje od ideje da u inkubatoru populizma stvori novu političku elitu, koja tek treba da stupi na pozornicu. Teško da će se Benon vratiti kući. U Italiji se često sastaje sa Mateom Salvinijem, ministrom unutrašnjih poslova, liderom antiimigrantske „Lige” i novom ikonom evropske desnice. Obećavajući „renesansu evropskih vrednosti”, Benonov favorit među prvima je prihvatio poziv na ujedinjenje svih „slobodnih i suverenih pokreta koji žele da brane svoje narode i svoje granice”.

Iako Benonov plan o „super grupi” nije impresionirao deo evropskih desničara koji smatraju da im za takav projekat nije potreban Amerikanac, on nastavlja da promoviše opasni ekstremizam i jevtini nacionalizam. Obilazi Beč, Brisel, Budimpeštu, London, Pariz, Varšavu, Rim. Dao je intervju za televiziju Republike Srpske.

Da li uz Benonovo mešetarenje ili ne, desnica po Evropi stvara nova savezništva. Salvini je nedavno u Varšavi pozvao vođu vladajuće poljske Partije zakona i pravde Jaroslava Kačinskog da zajednički ukinu francusko-nemačku osovinu. Grupacija radikalnih desničara, Evropa nacija i slobode, trenutno je najmanja u Evropskom parlamentu (oko stotinu od 751 poslanika), ali to svakako neće biti tako ako se Salvini i Kačinski pridruže Marin le Pen, koja je u novembru u Sofiji dočekana snažnim aplauzom na sastanku evropskih desničara.

Tu je i mađarski premijer Viktor Orban, samoproklamovani lider „neliberalne Evrope”, direktni Makronov rival, još jedan od Benonovih favorita koji Mađara naziva „Trampom pre Trampa”. „Cilj Mađarske na predstojećim izborima je da antiimigrantske snage postanu većina u svim institucijama EU, uključujući EP i Evropsku komisiju”, izjavio je nedavno Orban. Može li blok koji pokušava da spase vrednosti na kojima se Evropa okupljala da se odupre naletu desnice? Da spreči „evropsko proleće” koje najavljuju desničari? U ovoj fazi sumnjam. Populisti vešto koriste krize, od finansijske do migrantske, da bi plasirali svoju agendu. Socijaldemokratija je u decenijskoj krizi i tek pokušava da se uspostavi kao dostojan rival. Centar nemo posmatra. Ne postoji ništa slično desničarskom okupljanju. Levica jednostavno nema svog Benona. To bi značilo da će desnica ostvariti uspeh na majskim izborima, mada nije dovoljno snažna da bi ostvarila komandnu ulogu i diktirala sastav evropskih institucija. To što još nije, ne znači da neće.

Progresivne i liberalne snage nalaze utehu u teoriji da je evroatlantski populizam dostigao svoj maksimum, ali Evropa, po svemu sudeći, teško da će izbeći novu krizu: liderstva i sopstvenog legitimiteta. „Trampov Raspućin”, kako zovu Benona, na tome usrdno radi.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista