Stranci u sukobu sa srpskim zakonima

Pored domaćih kriminalaca i njihovih saučesnika iz regiona, pretežno Crne Gore i BiH, srpska policija je tokom prošle godine imala posla i sa strancima koji su se u našoj zemlji bavili kriminalom ili su u Srbiji uzalud pokušali da nađu spas od zatvora.

Američki marinac Dejvid Danijel Korbet, iz elitne jedinice „Foke” uhvaćen sa pištoljem bez broja, bugarski tajkun Cvetan Vasilev, čije je ime na poternici zbog pronevere 1,31 milijarde evra, rumunski poslanik Sebastijan Gica, optužen za korupciju, trojica Australijanaca, među njima i tamošnji kralj čelika, za kojima se tragalo zbog šverca 1,3 tone kokaina, zatečeni u Beogradu s torbom prepunom novca – najpoznatiji su stranci koji su u Srbiji imali problema sa zakonom.

U slučaju Vasileva, izručenje je, ako je suditi prema informacijama dostupnim javnosti, „zakočio” prestonički Apelacioni sud. Ovaj sud je dva puta ukidao odluku Višeg suda, kojom je bila odobrena njegova ekstradicija.

Kada je reč o rumunskom poslaniku Sebastijanu Gici, stvar je kristalno jasna. Pravosudni organi Srbije odbili su da ga isporuče istočnim susedima jer je u junu prošle godine, odlukom MUP-a, „zbog pretnje progonom u zemlji porekla usled političkog mišljenja” dobio azil u našoj zemlji. Zajedničko obojici tajkuna bilo je to što su tvrdili da su postupci protiv njih politički motivisani.

Izručenje Vasileva, Ministarstvo pravde Bugarske zatražilo je svega nekoliko dana pošto se on sredinom septembra 2014. godine u pratnji advokata predao beogradskoj policiji.

Da domaći pravosudni organi odluku donesu što pre, po svemu sudeći, nije uticalo ni to što su se Rumuni žalili Savetu Evrope zbog nedostatka povratnih informacija iz Srbije u vezi s postupkom izručenja. U međuvremenu, pojedini mediji objavili su vest da je Vasilev zatražio azil u našoj zemlji i da je zbog toga odluka o njegovom izručenju na čekanju.

Za rumunskog biznismena i političara Sebastijana Gicu, javnost u Srbiji saznala je nakon njegovog hapšenja u Beogradu. Tada mu je određen pritvor, ali je ubrzo pušten, pošto je na ime jemstva sudu uplatio 200.000 evra. Kao i Vasilevu, oduzet mu je pasoš i zabranjeno da napušta Beograd. Prilikom hapšenja, prema pisanju medija, Gica je bio u društvu brata, a kod sebe je imao falsifikovani slovenački dokument na ime Aleksandar Ivanović.

Ubrzo posle hapšenja biznismena, rumunsko ministarstvo pravde je poslalo dokumentaciju za izručenje, i to na 475 stranica. Tamošnje vlasti za njim su raspisale poternicu za pranje novca, primanje i davanje mita, kao i zbog ucena, trgovine uticajem i nezakonite upotrebe poverljivih informacija.

Apelacioni sud u Beogradu krajem avgusta prošle godine pravosnažno je odbio molbu Rumunije i konstatovao da je prvostepeni sud pravilno zaključio da bi Gicin položaj bio pogoršan ukoliko bi bio izručen Rumuniji.

Australijanac Tristan Voters uhapšen je krajem januara prethodne godine, po poternici Australije u spektakularnoj akciji u beogradskom hotelu „Metropol”, sa još dvojicom sunarodnika Rohanom Arnoldom i Dejvidom Kembelom i sa ogromnom sumom novca. Australija ih je tražila zbog sumnje da su umešani u šverc 1,3 tone kokaina, vredne čak pola milijarde dolara. Ova droga zaplenjena je u Sidneju, a dovezena je brodom iz Kine i sakrivena u šupljinama čeličnih cevi.

I Voters se protivio ekstradiciji iz Srbije. Posle skoro godinu dana i više suprotnih sudskih odluka, ministarka pravde donela je odluku o ispunjenosti uslova za njegovo izručenje.

Za razliku od Votersa, australijski kralj čelika Rohan izručen je u rekordnom roku, pošto se ovaj biznismen, milioner, koji se bavi čelikom i trgovinom stoke i jedan je od direktora SELKS-a, pred sudom saglasio s izručenjem i odrekao prava na žalbu. Kembel je takođe predat Australiji, čemu se doduše nije ni protivio, ali je tako učinjeno tek pošto je u zatvoru u Srbiji proveo sedam meseci. Njegovo izručenje odložila je kazna koju je izdržao zbog posedovanja oružja bez dozvole. Zvanično je ostalo nepoznato šta su ovi ljudi radili u Srbiji.

Komentarišući slučajeve hapšenja kontroverznih stranaca u Srbiji, advokat i bivši koministar policije Božo Prelević kaže da odluke srpskih vlasti ne treba generalizovati.

„One zavise od toga o kome je reč i kakve je konekcije osumnjičeni napravio u Srbiji. Neobično je da ne postupamo po nekim od tih zahteva. Mada, istini za volju, ima slučajeva da strane zemlje ne postupaju po našim zahtevima. Teško je utvrditi da u nekoj od zemalja Evropske unije nekome neće biti omogućeno fer suđenje. Moj stav je da je teško braniti to nepostupanje. Nije reč o slučajevima u kojima imate autoritativne sisteme i koji su diktatorski, pa da možete da kažete da tamo neće biti obezbeđeno fer suđenje”, kaže Prelević.

On podseća na slučaj turskog državljanina Dževdeta Ajaza, koji je pobegao u Srbiju jer je u Turskoj osuđen na 15 godina zbog rušenja ustavnog poretka i koji je isporučen jer nije bilo dokaza da Ajaz u Turskoj neće imati fer suđenje.

„Na kraju, čini mi se da su odluke o izručenju selektivne i da zavise od kontakata i veza koje je onaj čije se izručenje traži ostvario u Srbiji”, kaže Prelević.