Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rokada kulture i pravosuđa u Kragujevcu

Biblioteka, Istorijski arhiv i Zavod za zaštitu spomenika, koji decenijama rade u nenamenskim objektima, trebalo bi da budu preseljeni u Zgradu suda za tri godine kada bude završena palata pravde Zgrada suda kao spomenik kulture od izuzetnog značaja zaslužuje reprezentativne korisnike
Зграда суда као споменик културе од изузетног значаја заслужује репрезентативне кориснике (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” nikada nije imala svoje zdanje, pa i danas radi u nenamenskom objektu, deleći prostor u Gradskom domu sa prodavnicom prehrambenih proizvoda i Regionalnom privrednom komorom Šumadije i Pomoravlja. Slične muke imaju i Istorijski arhiv Šumadije i ovdašnji Zavod za zaštitu spomenika kulture koji se brine o spomeničkoj baštini Šumadije i Pomoravlja.

Istorijski arhiv je smešten u jednoj vojnoj zgradi pri kasarni „Milan Blagojević” na početku memorijalnog parka u Šumaricama, a zgradica u Velikom parku u kojoj se nalazi Zavod za zaštitu spomenika svojevremeno je bila privremeno iseljena zbog nebezbednih uslova za rad.

Da li je došlo vreme da se konačno reše infrastrukturni problemi sa kojima se ustanove kragujevačke kulture suočavaju decenijama?

Aktuelna gradska vlast je, izgleda, namerna da to učini. Doduše, ne izgradnjom posebnih zdanja za neke od najznačajnijih ustanova kulture, već njihovim preseljenjem u Zgradu suda, koja je zbog svog istorijskog značaja i arhitektonskih vrednosti proglašena za nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Ova selidba, međutim, nikada ne bi mogla da bude obavljena da država nije započela gradnju palate pravde u Kragujevcu. U tom gabaritnom zdanju, koje će dojučerašnji obod grada, iza Pravnog i Ekonomskog fakulteta, pretvoriti u novi centar Kragujevca kada bude završena, biće smešteno svih 11 tužilaštava i sudova koji danas ovde rade, uključujući i pravosudne organe u Zgradi suda koja se nalazi u starom jezgru grada.

– Zgrada suda predstavlja jedno od najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja u Srbiji 20. veka. Shodno svom značaju, to zdanje zaslužuje i reprezentativne korisnike, a to svakako jesu Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, Istorijski arhiv Šumadije i Zavod za zaštitu spomenika kulture. Rešavanje infrastrukturnih problema doprineće daljem razvoju kragujevačke kulturne scene u celini – kaže za „Politiku” gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić, ne skrivajući optimizam da će sve biti završeno onako kako je planirano.

No, poučeni nekim negativnim iskustvima iz prošlosti, direktori pomenutih ustanova kulture su oprezni u proceni kvaliteta rešenja koje im nudi gradska vlast.

– Rečeno je da će palata pravde biti završena do kraja 2021. godine, ali je pitanje hoće li se to desiti baš tada ili nešto kasnije. I ko zna kakve će političke okolnosti tada biti u gradu – pomalo je skeptičan direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Marko Grković.

Direktorka Istorijskog arhiva Šumadije Slavica Jagličić kaže da se o preseljenju dugo priča, ali da do njih nije stiglo nikakvo zvanično rešenje, dok direktor Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” Mirko Demić podseća na činjenicu da ni stara Zgrada suda, sagrađena po projektu Nikole Nestorovića 1904. godine, nije u potpunosti prilagođena manifestovanju kulturnih sadržaja.

– Nije baš najsrećnije rešenje da se tri ustanove kulture guraju u jednoj zgradi. Mi radimo elaborat koji će pokazati šta je sve neophodno biblioteci, pa ćemo videti može li Zgrada suda biti prilagođena našim potrebama – kaže Demić.

O tome da li je i kako palata pravde pomogla kragujevačkoj kulturi moći će, po svemu sudeći, da se priča tek za tri godine, kada bude završeno ovo zdanje u koje je država uložila 25 miliona evra. A koliko će koštati, izgleda neophodna, adaptacija unutrašnjosti Zgrade suda, moglo bi da se zna već ove godine, budući da je, prema rečima gradskog većnika Bjeletića, u toku izrada projektnotehničke dokumentacije.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ненад Кебара
Сасвим сериозна изјава директора Народне библиотеке „Вук Караџић“. Незнање се најугодније осећа на адреси знања, наивну представу градског већника за културу о библиотечко-информационој делатности одавно је прерастао и мали Перица: оно што не одговара за инокосно газдовање правосуђу, задовољиће сустанарством Библиотеку. Колико градска власт има смисла за културу, белодано показује одлука да их стрпају као кромпир у пртени арар, још ако ногом мало одозго притисну биће места за још понеку културну установу. Истовремено су направили највећи нонсенс, тамо где се већ налази низ просветних и научних субјеката почели су градњу тзв. Палате правде, уместо да су осмислили јединствен академски комплекс. Тако ће се ново тужилаштво наслањати на Ректорат, парнично одељење на Економски факултет, кривично, разуме се, на Правни, а притворско-затворска целина на Галерију која више није Легат академика Коке Јанковића – јер је она најближа за прихват субверзивних уметника. (И)рационално, нема шта.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.