Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dinarska štednja isplativija od devizne

Od avgusta 2012. godine štednja u domaćoj valuti povećana gotovo tri i po puta – sa oko 18 na više od 61 milijardu dinara
(Фото А. Васиљевић)

Štediša koji je u decembru 2012. položio na dinarsku štednju 100.000 dinara i obnavljao ugovor svake godine dobio je u decembru 2018. godine gotovo 26.500 dinara (225 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke položio na deviznu štednju evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Do ovog podatka je došla Narodna banka Srbije u najnovijoj Analizi o isplativosti dinarske i devizne štednje, koja ukazuje na to da je unosnija štednja u domaćoj nego u stranoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.

Naime, građanin koji je u decembru 2012. godine oročio 100.000 dinara na dinarskoj štednji i zanavljao oročenje svake godine, u decembru 2018. na štednoj knjižici bi imao ukupno 139.673 dinara, što je jednako iznosu od 1.181 evro.

Za razliku od njega, štediša koji je na deviznu štednju položio u decembru 2012. godine 881 evro, koliko je tada iznosilo 100.000 dinara, i obnavljao ugovor svake godine, na kraju 2018. imao bi ukupan ulog od 957 evra, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 113.183 dinara.

Dakle, u poslednjih šest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima. Najnovija analiza izrađena za period od avgusta 2012. do decembra 2018. godine, kao i sve dosadašnje analize, ukazuje na veću isplativost štednje u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.

Iz NBS ističu da je analiza pokazala da je i oročena štednja na godinu dana, ali bez zanavljanja štednog uloga, u dinarima bila isplativija od štednje u evrima, kao i štednja oročena na tri meseca.

Na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju uticali su niska i stabilna inflacija i relativno stabilan kurs dinara prema evru, relativno više kamatne stope na štednju u domaćoj valuti nego na deviznu štednju, povoljan poreski tretman dinarske štednje – odnosno činjenica da se na prihode od kapitala po osnovu kamate na dinarsku štednju ne plaća porez, dok se kod devizne plaća po stopi od 15 odsto.

Iz NBS ističu da, zahvaljujući merama centralne banke i republičke vlade i postignutoj makroekonomskoj stabilnosti, poverenje građana u domaću valutu raste iz godine u godinu.

O tome svedoči podatak da je dinarska štednja u periodu od avgusta 2012. godine povećana gotovo tri i po puta – sa oko 18 milijardi dinara na preko 61 milijardu dinara u decembru 2018, dok je devizna štednja povećana sa gotovo osam milijardi evra (oko 935 milijardi dinara) na oko 10 milijardi evra (oko 1.175 milijardi dinara), i to u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva.

Samo u 2018. godini, dinarska štednja položena kod banaka u Srbiji povećana je preko 20 procenata. – Uzimajući u obzir značaj koji depoziti u domaćoj valuti – i privrede i građana, imaju za stabilnost čitavog finansijskog sistema, kao i činjenicu da štednja građana predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju, NBS će i ubuduće, zajedno sa Vladom Srbije nastojati da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom sa javnošću kreira okruženje koje podstiče njeno prikupljanje i kontinuirani rast – navodi NBS u saopštenju.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Д. М. С.
Где се то, у којој банци може орочити 100.000 динра код нас па да нам камата донесе тих 25.000 динара. У мојој банци су ми рекли да нема никакве камате на штедњу. Држао сам нешто динара у њој и после годину дана није ми ништа дописано, па сам подигао. Ако је држање новца у банци џабе, што бих им га давао?
Zoran
25% nema nigde kamata, samo kod Dafine bila.:) Ima na dinare, tu, 2, 3% po nekim bankama. Na Evre...svi oko 0.3%. Neka hvala, samo preko noci padne kurs na 140 i kraj.
Neko...
A rizik?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.