Od „duvanske mafije” ostao samo dim

Nedavna odluka italijanskog suda u Bariju da posle skoro dve decenije postupka, zbog nedostataka dokaza i zbog zastarelosti, oslobodi crnogorskog predsednika Mila Đukanovića i ostale optužene za šverc cigareta, poslednji je u nizu neslavno završenih sudskih slučajeva protiv takozvane duvanske mafije, koja je devedesetih godina prošlog veka u regionu pod sankcijama stekla enormno bogatstvo. Jer, koliko se zna, nikada niko ni u jednoj državi nije pravosnažno osuđen zato što je organizovao šverc cigareta.

Kada je reč o Srbiji, govorilo se o zaradi od po 300.000 tadašnjih maraka po šleperu, na primer, „marlboroa”. Taj „kajmak” mogli su da pokupe samo odabrani, dok je glavni deo uzimala država, da bi od tog šverca izdržavala vojsku i policiju u uslovima ekonomske blokade. Pričalo se i da su Radovan Stojičić Badža, Vanja Bokan, Vladan Kovačević Tref platili glavom posao sa cigaretama, mada ni to nikada nije dokazano. Svi ostali su se na kraju izvukli. Ceh za godine obesmišljenih suđenja, troškove suda, armije advokata, raznih veštačenja, ali i neosnovanog pritvora plaćaju građani Srbije.

U Srbiji su na optuženičku klupu izvedene tri velike grupe čijim je članovima pripisano da su „duvanska mafija”. U dva slučaja donete su presude prema kojima niko nije proglašen krivim, ili su optužbe zastarele. U prvom postupku sudilo se grupi čiji je vođa, prema optužnici, bio Stanko Subotić Cane, drugi kartel vodio je Marko Milošević, sin bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, a treći Siniša Stojičić, brat ubijenog pomoćnika ministra policije Radovana Stojičića.

Za Subotićem je godinama bila na snazi poternica i sudilo mu se u odsustvu. Krajem 2015, on i njegovi saradnici, među kojima je bio i bivši šef carine Mihalj Kertes konačno su oslobođeni optužbi da su švercom cigareta oštetili državni budžet za 28 miliona evra i šest miliona dolara. Prvom presudom, Subotić je bio osuđen na šest godina zatvora, a ostali na kazne od godinu do pet godina, a drugom – svi su oslobođeni. Subotić je sedam godina bio u bekstvu, od pokretanja istrage 2006. godine, do jula 2013, kada je položio jemstvo od 538.000 evra, posle čega je brisan sa poternice.

Siniša Stojičić oslobođen je optužbi za šverc cigareta 1997. zbog zastarelosti, ali je Kertes u tom postupku osuđen na dve i po godine zatvora jer je bio optužen za zloupotrebu službenog položaja, za šta zastarelost nastupa znatno kasnije. Ovoj grupi pripisano je da su krijumčarenjem cigareta od 1996. do 1998. godine državni budžet oštetili za skoro 10 miliona dinara.

Još traje proces protiv grupe u kojoj su prvobitno kao organizatori označeni Marko Milošević i njegova majka Mirjana Marković, koji su dobili azil u Rusiji. U tom postupku, prema prvoj presudi, izrečenoj posle deset godina suđenja, na pet godina zatvora bila je osuđena Bojana Bajrušević – Jeremić, udovica Vladana Kovačevića Trefa, zbog krijumčarenja cigareta od 1996. do 2001. godine. Ostali optuženi, a među njima i Kertes, oslobođeni su. Istom presudom od Bajruševićeve je naloženo oduzimanje imovinske koristi od više od sedam miliona evra. Odlukom Apelacionog suda, ovo suđenje se ponavlja.

Prema navodima te optužnice, Kertes je u dogovoru sa Bajruševićevom, davao naloge radnicima carine, da na graničnim prelazima bez kontrole propuštaju kamione preduzeća „Tref rentakar”, koje je ona vodila. Istraga protiv ove grupe pokrenuta je tokom 2007. godine, a za to vreme Bajruševićeva je bila van zemlje, pa je i za njom bila raspisana poternica. Međutim, pošto je sud u martu 2007. godine prihvatio jemstvo od 370.000 evra i povukao Interpolovu poternicu, ona se vratila u zemlju.

Hrvatski novinar Ivo Pukanić, vlasnik „Nacionala”, ubijen je u oktobru 2008. godine po svemu sudeći zbog svojih tekstova i saznanja o „duvanskoj mafiji” o čemu je svedočio i pred sudom, mada zvanično naručilac njegove likvidacije nije poznat. Za ubistvo je bio optužen Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, ali je oslobođen jer za tu tvrdnju nije bilo dokaza. Za ubistvo Pukanića sudilo se paralelno u Beogradu i u Zagrebu i osuđeni su direktni počinioci koji su ga usmrtili podmetanjem eksploziva. Utvrđeno je jedino da je motiv zločina bila novinarska delatnost. Pukanić je pisao o mnogobrojnim kriminalnim grupama u regionu i o tome svedočio pred pravosuđem Italije, ali ni srpski ni hrvatski sud nisu uspeli da dokažu ko je naredio da on bude ubijen.

Crnogorski biznismen Ratko Knežević tvrdio je svojevremeno da je za ubistvo Pukanića odgovoran duvanski kartel. On je takođe bio svedok i saslušan je u italijanskoj Direkciji za borbu protiv mafije o svojim saznanjima o švercu cigareta i osobama uključenim u to. U intervjuima za medije govorio je da je šverc cigareta bila najlošije čuvana crnogorska tajna i da je kao savetnik Đukanovića i šef misije Crne Gore u SAD znao da je to bio posao koji je mogao, na neki način, da bude legitiman samo tokom trajanja sankcija jer je trebalo namiriti državnu kasu. Šverc duvana je kasnije procvetao da bi, po izveštajima agencija za zaštitu zakonitosti EU i SAD, u 1999. i 2000. godini iznosio nekoliko milijardi dolara godišnje.