Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
69. BERLINALE

Ženska snaga i medijske manipulacije

Filmovi Teone Mitevske i Agnješke Holand se bave i temom proizvodnje i zloupotrebe informacija namenjenih široj javnosti
„Го­спо­дин Џонс” , филм Аг­ње­шке Хо­ланд / „Бог по­сто­ји, име јој је Пе­тру­ни­ја” Те­о­не Ми­тев­ске (Фо­тографије Прес-слу­жба Бер­лин­ског фе­сти­ва­ла)

Berlin – Svojim četvrtim dugometražnim igranim filmom „Bog postoji, ime joj je Petrunija”, makedonska rediteljka i scenaristkinja Teona Mitevska osvojila je glavnu scenu Berlinskog festivala. Onu na kojoj se dešava takmičarska bitka za osvajanje „Zlatnog medveda” i ostalih važnih nagrada.

Ima nešto neodoljivo u Teoninoj autorskoj svojeglavosti kojom istrajava u tim svojim tematskim osvrtima na istorijsku poziciju Makedonije, na status demokratskih promena društva u tranziciji, arhaičnu tradiciju i parališući oportunizam i iznad svega na status i položaj žene u još dominantnom muškom svetu. To je njeno filmsko polje delovanja kojim ona, uz sav svoj (i politički) aktivizam sigurno vlada, pružajući uvek i estetsku lepotu kadrova i iskričavu emociju često melanholičnog spektra.

Sve to, uz izvesnu dozu srditosti, postoji i u Teoninom novom filmu, čija je glavna junakinja devojka Petrunija iz Štipa, inače istoričar po obrazovanju, postala i prava podvižnica opasno ugrozivši muški, ali i crkveni ego. Petrunija je sticajem okolnosti odlučila da skoči u hladnu Bregalnicu i ispliva januarsku trku za časni krst, a njena dominantna pobeda pokrenuće niz reakcija koje Teoni Mitevskoj služe za portretisanje društva i filmskih preokreta.

Teona uz svu svoju žensku senzibilnost ima pravu „mušku” rediteljsku ruku. Ima „petlju” i na narativnom i na sveukupnom estetskom planu. Ona je predstavnica onih mladih žena koje bi svako voleo da vidi među uspešnim borcima za rodnu ravnopravnost u filmskim profesijama, čemu je na Berlinskom festivalu inače posvećen i jedan trodnevni skup. Iza njenog filma „Bog postoji, ime joj je Petrunija” stoje još dve snažne mlade žene. Producentkinja (Teonina rođena sestra) Labina Mitevski i scenaristkinja Elma Tataragić, koja je s Teonom sarađivala i na njenom prethodnom filmu „Kada dan nema ime”.

U istom danu, tematski nimalo slučajno, prikazan je i film „Gospodin Džons” Agnješke Holand. I jedan i drugi film u jučerašnjem takmičarskom danu dotiču se i (zlo)upotrebe novinarstva i medijskih manipulacija u plasiranju „istina”. Za razliku od Teoninog filma, u kojem se ovo pojavljuje kao prateća tema, u filmu legendarne poljske rediteljke to i jeste suština. Holandova priča o velškom novinaru Garetu Džonsu (1905–1935), koji je, boraveći u Moskvi i Harkovu u Ukrajini 1933, uspeo da svetu podeli informacije o katastrofalnim rezultatima Staljinove forsirajuće politike kolektivizacije u poljoprivredi što je dovelo do bede i smrti od gladi velikog broja stanovnika.

Kako Holandova i inače važi za „političku životinju” i kako su poznati njeni „antiruski” i „antiputinovski” stavovi, moglo se očekivati da će ona jednu istorijsku priču o istinitim ličnostima i o stvarnom vremenu pred još jednu tragediju nadolazećeg svetskog rata, povremeno, okretati na svoju „proukrajinsku” vodenicu. S jedne strane zato što se i inače zalaže za „ukrajinsku stvar”, a s druge tu je i činjenica da je Ukrajina uz Englesku i glavni koproducent njenog filma.

U svom rediteljskom obraćanju medijima, Agnješka Holand između ostalog kaže: „Moj filmski junak Garet Džons je još u Moskvi saznao za pomor glađu u Ukrajini, što je sovjetska vlast čuvala kao najveću tajnu. On je uspeo da uđe u Ukrajinu i sve to dokumentuje, suočivši se i s ogromnim strahom i licemerjem s kojima su okruženi ne samo sovjetski građani već i zapadni dopisnici iz Sovjetskog Saveza i zapadni političari koji su prodavali istinu za slavu i profit. Niko nije hteo da sluša istinu o Staljinovim zločinima koje je Džons slao svetu. To nije bilo u interesu britanske politike niti moćnika sveta. Istina o ukrajinskom svesno proizvedenom holodomoru, kao i istina o Holokaustu, pod tepih je dugo gurao moralno korumpirani Zapad.

Zaključci koji se mogu izvesti iz ove naše jednostavne priče ispričane na veoma subjektivan i osetljiv način mogu se dovesti u vezu s današnjom ukrajinskom stvarnošću u kojoj je Ukrajina u ratu sa Staljinovim naslednicima, a Evropa nije u stanju da se suoči s istinom i ujedini se u zaštiti njenih vrednosti.”

Film „Gospodin Džons” otkupljen je za prikazivanje u Srbiji.

Danica Ćurčić u Molandovom filmu „Napolje i ukradi konje”

Berlin – Beograđanka Danica Ćurčić (ćerka nekadašnjeg novinara i urednika Mihajla i književnice Vesne Ćurčić) velika je švedska filmska i pozorišna zvezda i njena karijera stalno ide uzlaznom putanjom. Na Berlinskom festivalu Danica se na crvenom tepihu pojavila ovog puta rame uz rame sa Stelanom Skarsgardom, s kojim igra u takmičarskom filmu „Napolje i ukradi konje” Hansa Petera Molanda (prema romanu Pera Petersona), drami o ljubavi, gubitku, razočarenjima, životnim traumama i osećanju krivice, s osvrtom i na norvešku nacističku prošlost.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladislav Marjanovic
Politicki korektne teme koje ce sigurno biti nagradjene na jednom politicki korektnom festivalu i zavrsiti kao fusnota u politicki (ne?)korektnim istorijama kinematografije tzv. postmodernog doba.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.